Ове године сам на поклоњење светим мученицима у Јадовну повео и свога седмогодишњег сина. За пут се искупило једва нас петнаестак с разних крајева Словеније – жива слика ухваћености наших људи у колотечине свакодневнице и поклоњење иконама у облику различитих екрана. Без новчане подршке нашег љубљанског свештенства тешко да би нас било и оволико, пошто трошкови превоза вртоглаво расту. Већ сам прије неколико година био на оваквом путовању. И тада је било упечатљиво и потресно, али овај пут ми је све у души одјекивало троструком снагом. Можда и због присуства мог дјечачића због којег су ми далеко доживљенија била подсјећања на хиљаде такве без милости усмрћене дјеце чија тјелашца још