arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Обогаћивање и објективизација знања о Јасеновцу у режији Музеја жртава геноцида

Повести средњошколце из Србије, организовано од стране државе у Јасеновац а не посјетити и Доњу Градину, не само да није лако објаснити, него се може назвати озбиљним гријехом према жртвама. Пише: Душан Ј. Басташић Посљедњих дана, медији су били преплављени најавама а сада и вијестима како је Музеј жртава геноцида 26. октобра ове године, реализовао први студијски боравак групе од стотину ученика и наставника Осме београдске гимназије и Земунске гимназије у Јасеновцу и Пакрацу почев од 1995. године, односно од окончања оружаних сукоба на како кажу, подручју савремене Републике Хрватске. Наводи се како су ученици посјетили најмонструозније и најбруталније губилиште припадника свог народа у Другом свјетском рату. Не коментаришући уобичајено

Ђурђица Драгаш: Не може тако, није цивилизовано скрнавити гробља и “дирати” мртве!

О каквом помирењу, сада између Срба и Албанаца, се може говорити ако српски споменици, погинули војници и јунаци којима су се дивили француски генерали, немају мира, и то баш захваљујући некадашњим савезницима?! Када је, пре пет година у Паризу, на обележавању стогодишњице завршетка Првог светског рата, српског председника протокол “сместио” далеко од првог реда у којем је требало да буде, мислили смо да не може горе. Извињења која су уследила, а и каснија веома успела посета француског председника Србији, уливали су наду да слично понижење од оних са којима смо, раме уз раме, ратовали у Првом светском рату, нећемо више доживети. Нажалост, преварили смо се! Као да није било довољно

ОВДЕ ПОЧИВА НИКОЛА ЈОВИЋ – АЛИ ЖИВИ КРОЗ МЕНЕ 

Хајде да, надам се, макар данас, једном за свагда, дам одговор на бројна, сама по себи бесмислена, тенденциозна питања типа: “А што ти волиш Русију? А шта ти имаш са Русима? Какве везе имају Србија и Русија?” И то све на примеру једне личне, породичне приче и ове слике што је пред вама. Дакле само ово што ћете прочитати је довољно да заувек будем неодвојиво везан за Русију и Русе.  Као што видите, на овом надгробном споменику, каменом крсту, пише да ту почива Никола Јовић – Удовичић (друго презиме као додатак и знак распознавања међу рођацима и гранама истог презимена).  Тај човек је био мој чукундеда и имењак. Ми смо

Шест пута рањаван, одбранио коридор, за Републику Српску дао живот у 23. години (ВИДЕО)

Нова биста на гробу комаданта Бошка Перића Пеше у селу Ражљево код Брчког откривена је на 25. годишњицу његове погибије. Бошко Перић Пеша рођен је 1971. године у селу Ражљево, под обронцима Мајевице, негдје на средини пута између Брчког и Бијељине. Своје школовање је започео у родном селу Ражљево. Био је примјеран и вриједан ђак. Основну школу је завршио 1986. године познат као, већ тада, сналажљив момак, даље школовање је наставио у Словенији код рођака, у Љубљани. Живео је код једне од својих сестара, у том граду је уписао електротехничку школу, смер телекомуникације. Средњу школу је завршио 1989. године по завршетку школовања одлази на служење војног рока у тадашњи Титоград.

Бојан Вегара: Ја се мој прађеде и сад борим

Нико се ко ти мој Јовице није борио и због твоје побједе у Великом рату, ни ми се до дана данас брукали нисмо. Тукао вас је Јовица, погани људске, са браћом Русима на Добруџи и гонио од Солуна па све до Беча. Кући дошао годину након рата и то у онај дан кад су му четрдесет дана давали и своје на гробљу нашао. Плакао је пијан ко мало дјете, са ратним орденом у руци и то од неке ратне муке, кад су створили Југославију и звао је Стрмоглавија. Није се ни у њој са комшијама мирио и крили су му пиштољ и свако јутро камење из џепова бацали. Имао је

Пале: Сјећање на цивиле које су усташе убиле у Раковцу 1943. године (ВИДЕО)

Поводом 80 година од свирепих усташких злочина у Палама се одржава манифестација под називом “Новембар – мјесец дугих ножева”. За четири године Другог свјетског рата убијена је готово четвртина Паљана. Најмасовнији злочин почињен је у новембру 1943. године када је за пет дана убијено 325 Срба из насеља Раковац, Јеловци и околних села, од којих је чак 143 дјеце до 14 година старости. 11. новембра 1943, само у Раковцу живо је спаљено 59 мјештана, међу којима чак 40 дјеце. Извор: РТРС

Др Ђуро Затезало: Свједочанства о покољима на Кордуну

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ВОЈНИЋ Душан Шумоња, Војнић Затворили су их у Српску православну цркву и тамо мучили Дана 29. јула 1941. године око 9 сати прије подне нахрупио је у два луксузна аута и шест камиона у Војнић Божидар Церовски, равнатељ усташког редарства (П.У.О.) са око 100 усташа, униформисаних или полуниформисаних. Наредио је хапшење људи без икаквог разлога и повода. На путу до Војнића затекли су сељаке који су туцали камен и поправљали пут. Чекићима којим су тукли камен усташе су их злостављали и тукли истим. Пуцали су за онима који

Три разгледнице из Госпића

Давор и Снежана су са дјецом отишли код пријатеља на дочек нове године у један стан код „Арене“ на Новом Београду. Душан је у новогодишњој ноћи остао сам мјењајући канале на телевизији. Волио је народну музику али су му већ досадили исти сплетови народних пјесама који се већ неколико година понављају на телевизијама за новогодишњи програм. Пише: Ђорђе Пражић Све је исто осим хаљина пјевачица које су сваке године краће и са већим разрезима,  нарочито код оних слабијих пјевачких способности. Заспао је сат времена прије поноћи. Инстиктивно се тргао на експлозије петарди што су их дјеца бацала по насељу.  Поново је утонуо у сан и наредног  јутра се пробудио око

Младен Диклић о српским костима које је вадио као бригадир из реке Саве

За Српску историју говори Младен Диклић, човек који је на радној акцији у Хрватској вадио кости страдалих Срба од усташких кољача. Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА –Младене, реците нам нешто о догаћају из 1983. где сте ви били учесник на ОРА Јасеновац, као бригадир словеначке бригаде „Прежихов Воранц“ – Равне на Корошкем, и каква су искуства из тог периода који памтите? Већ на почетку смо имали непријатних искуства у Новској и околини, где су поједини проусташки елементи, псовали српским бригадирима мајку српску. Али, све се то заташкавало зарад „Братства и јединства“, које , види се из наведеног, никада није заживело у тим хрватским крајевима. Једино су,

Усташки злочини у Дубичким кречанама

Ниједна цивилизација никад није дозволила такву беду нити је иједно доба изнедрило такву генерацију морално посрнулих, откад је света. Јово Бијуковић из „каурске” Дубице имао је пре рата четири пећи за добијање креча. У „каурским” брдима (Банија) било је довољно сировине (кречњак, дрво). Пећи су биле смештене три километара изнад Дубице, према Костајници, близу реке Уне. Један од највећих злочинаца кога је изнедрила хрватска нација за време НДХ (1941–1945), Вјекослав Лубурић, звани Макс, основао је у Јасеновцу логор за ликвидирање Срба, Јевреја и Рома, да би нешто касније формирао истурено одељење на кречанама у Дубици. Радници за израду креча слати су из Јасеновца и Старе Градишке. Креч је служио за

Обележавање 80 година од страдања у цркви у Лежимиру: Научна конференција у Сремској Митровици

Ове године, 27. новембра навршава се 80 година од како су усташке и нацистичке трупе у лежимирском Храму Светог Великомученика Георгија убиле 100 мештана овог села, од чега 22 детета, узраста од две до 18 година живота. Овај злочин, по својој суштини један од најтежих које су окупатори и њихове слуге у Срему починили над српским народом, дошао је као одмазда након сукоба које су Немци водили са партизанским јединицама у реону Гргуреваца. Тим поводом, у недељу 26. новембра, у Лежимиру биће служена Света Архијерејска Литургија и Парастос за убијене Лежимирце и Гргуревчане који су у Лежимир стигли тражећи спас од немачко-хрватске освете, а након тога биће уприличено откривање и

Ђурђица Драгаш: Сваки одлазак у Лику, додатна је животна лекција

У овом страшном времену у којем је уништење постало мерило успеха, ја се радујем што нисам у “тренду”, што припадам лози градитеља и стваралаца, низу оних који су и мени и свету оставили само добро.  Обично пишем “у даху”, у аутобусу, на улици, у сред ноћи, кад ме пробуди мисао која се претходног дана тек магловито рађала. Грозничаво скупљам речи, не дам им да умакну и тако заувек избришу тренутак у којем добијају смисао, онај сјајни тренутак када се рађа нови текст. Ипак, понекад речи морају да сачекају, да се покоре мислима које траже мир и благослов времена. Некад је, једноставно, потребно да се утисак слегне да би уопште угледао

АУДИО: Милош Јовановић и Ивана Крстић: Међународноправни статус НДХ

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагања Милоша Јовановића и Иване Крстић „Међународноправни статус НДХ” с конференције „Правни поредак Независне Државе Хрватске” која је одржана 30. марта 2017. године на Правном факултету у Београду. Милош Јовановић и Ивана Крстић сматрају да питање да ли је НДХ била држава са становишта међународног права, носи са собом извесне политичке и правне последице. Наиме, уколико се може сматрати државом, онда и активности предузете током њеног постојања повлаче много већи степен одговорности. С друге стране, уколико се покаже да је НДХ била само инструмент сила Осовине, у том случају главну одговорност за акте сноси окупатор. Аутори истичу да су дуго постојала два опречна мишљења

pag2.jpg

Усташки логор на Пагу (3) ЖИВИ ЗАКОПАНИ

English  Загребачки „Вечерњи лист“ сриједом, од 14.5.1975. до 4.6.1975. у четири наставка објавио је фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг. Фељтон је настао из разговора са Антом Земљаром у чијој се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци који су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дјела сазнању истине о овом страшном мјесту геноцида над Србима и Јеврејима отјелотворен је и у наставцима које вам представљамо. У досадашњним смо наставцима описали мјесто умирања – логор „Слана“ на Пагу. Усташе су у том логору за само три мјесеца своје владавине отоком поубијали 10.000 до 15.000 људи. Над тим звјерствима згрозили су се и

img_0031.jpg

Усташки логор на Пагу (2) ИЗВЈЕШТАЈ ПОРУЧНИКА САНТА

Загребачки „Вечерњи лист“ сриjедом, од 14.5.1975. до 4.6.1975. у четири наставка обjавио jе фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг. Фељтон jе настао из разговора  са Антом Земљаром у чиjоj се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци коjи су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дjела сазнању истине о овом страшном мjесту геноцида  над Србима и Јевреjима  отjелотворен jе и у наставцима коjе вам представљамо. За свега три мjесеца усташке владавине на Пагу 1941. године у логору „Слана“ поубиjано jе 10 до 15 тисућа људи. Талиjани коjи су након разграничења с Павелићевом НДХ окупирали Паг открили су након одласка усташа масовне гробнице невиних људи. О

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.