Срби Архиве - Страница 16 од 165 - Јадовно 1941.

Пакао који су у јамама открили археолози током шездесетих година

25. мај 2025.

Истраживаче који су радили на откопавању /мањег/ дијела јасеновачког комплекса током шездесетих година прошлог вијека највише су шокирале бројне дјечије чизмице за малишане предшколског узраста. Ови предмети су припадали убијеним жртвама и набацани су на њих прије затрпавања јаме земљом… Приредио: Ненад ТАДИЋ У општој лицитацији бројем јасеновачких жртава, Срба, Јевреја, Рома, те антифашиста, хрватска страна нерадо цитира оне које су вршили ископавања током шездесетих година прошлог вијека и који свједоче да је само у /мањем/ дијелу концентрационог логора у јаме бачено до 130.000 људи. Уз ову бројку, коју помиње вођа истраживања Здравко Марић, угледни археолог и некадашњи директор Земаљског музеја у Сарајеву, треба напоменути да 19 година након рата

Ђурђица Драгаш: Лика, моја и туђа

25. мај 2025.

Срећна сам, блажена и тужна. Опет на своме, а међ’ туђима. Ту, на корак од себе, а тако далеко. Удишем личко јутро. Мирише познато, сетно, далеко. Мирише на покошену траву, детињство и дедино двориште. Мирише на бунар дивосељачки и поље вребачко. Срећна сам, блажена и тужна. Опет на своме, а међ’ туђима. Ту, на корак од себе, а тако далеко. Слушам птице, немирне од облака што прете кишом. Летимо заједно…. Летимо ка небу… Пржи ме сунце на камену срушене цркве. Мирише тамјан са гаравих зидова. Чује се давно утихло звоно, дечји плач и песма девојака. Чује се живот…величанствен и далек, блистав и згажен. Живот којег нема! Води ме шума велебитска,

Дјеца из Дивосела у концентрационим логорима НДХ – слике које никада на блиједе

23. мај 2025.

На убогом пању мога завичаја, Не чује се пјесма весеља и жетве.[1] Дивосело, српско село у општини Госпић ушло је у историју као највеће стратиште и гробница српског народа 05.аугуста 1941. године. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. септембра 2018. године. „Ни на једном стратишту у Лици, па ни једног датума у току 2.свјетског рата није пало толико жртава као у Дивоселу 5. аугуста 1941.године. И не само по броју жртава, него и бестијалности и злочиначкој страсти каквом је почињен“.[2] Данас, 70 година послије, трагајући по спаљеним огњиштима за онима који су некада живјели у Дивоселу, не наилази се на преживјеле, нити

Свештеник Стеван Стефановић: Јасеновац, геноцид над Србима 1941 – 1945. (први део)

22. мај 2025.

Како се нашем народу десило тако стравично страдање и тако језиви злочини над Србима као што се то догодило у Јасеновцу? Колико уназад морамо да се вратимо у историју да бисмо разумели шта се десило, да се на територији где су Срби други народ по величини створи најужаснија државна творевина икад, фашистичка НДХ? Да ли корен овог стравичног страдања Срба треба тражити у самој чињеници стварања заједничке државе са Хрватима 1918.? И ко је уопште заслужан за стварање Југославије? Да кренемо редом. Данас су ове теме веома актуелне. Видели смо да је у НАТО протекторату, држави коју су назвали Северна Македонија, именом које су чак и њени грађани одбили на

Роман “Дјеца коју није волио свијет” снажно свједочанство о жртви сарајевских Срба

21. мај 2025.

У Источној Илиџи синоћ је промовисан роман “Дјеца коју није волио свијет”, аутора Бојана Вегаре, који кроз 57 прича из угла дванаестогодишњака описује ратна дешавања у мјесту Хаџићи код Сарајева. Вегара је новинарима рекао да је овај роман написао како би остао траг тог ратног времена, да људи виде какву су сарајевски Срби поднијели жртву за стварње Републике Српске. “Ми смо се у рату одбранили и опстали, а након рата смо у егзодусу отишли. Прва прича почиње 1. марта 1992. године након барикада и убиства српског свата у Сарајеву, а задња је настала у марту 1996. године када долазимо у Братунац и обнављамо срушену кућу да би се населили”, присјетио

Ђурђица Драгаш: TРИ КРСТА ПОД ЈАБУКОМ

21. мај 2025.

За све мученике који су се враћали кући и, уместо радости и живота, проналазили гробове и згаришта! Како су настављали животе, само су они знали… Лежим….на земљи смрзнутој. Две зоре дочеках,непомичан,без сузе,без уздаха.Туп као ноћ без месечине. Лежим и Бога призивам.Црн,сам,за земљу крваву прикован. Лежим на згаришту,на темељу и коначишту.Лежим на гробу,без спомена и крста. Затворених очију,мразом окован,сањам…пролеће и песму,косу расплетену,белину недара њених. Сањам колевку,руке дечје,образе румене од ватре са огњишта. Љубим чедо невиђено,нељуљано,неоплакано. Лежим смрзнут,на прагу куће наше.Жив, а мртав. Устаћу….Сутра…Кад срце јадом окаменим. Скупићу им пепео.Три крста крај јабуке подићи.Три свеће запалити.Три живота одживети. Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш

Водите их и побијте, они су пресуђени…

21. мај 2025.

Од 6. до 9. маjа 1941, похватале су усташе на превару 600 Срба мушкараца с подручjа котара Слуња и Воjнић, од коjих су 520 поклале у Хрватском Благаjу На Ђурђевдан, 6. маjа 1941. године, освануо jе лиjеп сунчан дан. Тога дана Срби се свечаниjе одиjеваjу, иду jедни другима на Крсну славу у госте, разговараjу о успjесима у обављању прољетне сjетве. Веселе се и радуjу. Све jе раздрагано и свечано. Нитко ни у помисли ниjе могао слутити да ће то бити дан нечувеног злочина над невиним сељачким становницима Кордуна. Један од првих масовних злочина нове хрватске власти поглавника Независне Државе Хрватске, др. Анте Павелића. Злочин планиран, добро припремљен и организирано изведен

Преживјела Јелена Новаковић: Сјећање на злочине усташа 1941. на Кордуну

21. мај 2025.

О геноциду на Кордуну, у Петровој гори и њеним околним селима, у вријеме усташко-домобранске офанзиве на Петрову гору у првој половини 1942. године Др Ђуро Затезало је записао 1961. године свједочанство преживјеле жртве Јелене Новаковић. У јесенско доба 1941. године дошла је к нама покојна Драгица Булат и Вецо Хољевац. Не сјећам се дана, али се добро сјећам да су дошли увече. Преко резервног вода обавјештене су жене Војишнице да дођу на састанак у моју кућу. Исте вечери састало се у мојој кући 38 жена. Нама окупљеним женама говорила је Драгица Булат о устанку и задацима нас жена, наглашавала је да требамо бити добро организиране, да морамо за војску скупљати

Ђурђица Драгаш: ДУША ПУНА ЛИКЕ

19. мај 2025.

Радуј се, грли се са корењем и земљом јер у њој нестадосмо и из ње изникосмо.. Лика; ФОТО: Јадовно 1941. / Д. Басташић Лутај ноћас, душо моја. Путуј сама, очију широм отворених. Пустила сам те као птицу, као нерођено дете, немирно и срећно. Пустила сам те да скиташ по сећањима мојим, да ме пронађеш у додирима и мирисима, у бојама и сликама. Отворила сам длан и дала ти слободу. Слободу да ми се с јутром вратиш. Дa ми донесеш росу и маглу праскозорја. Да захватиш воду са бунара и напојиш ме студени њеном. Трчи мојим корацима дечјим, играј се невина и радосна….као сунце, као осмех, као први пољубац. Отвори кишобран

Свједочење Миле Џодан о злочину над Србима Кордуна

19. мај 2025.

Јадна дjечица, маjко моjа. Као пилићи кад им главу одсjечеш, па онако одскачу, низ путић се штрљкаjу. Гледаш ону жалост, како се не може умриjети ни живjети. Ми смо побjегли у Петрову гору. Били смо тако, у обручу. Само jе лишће горило. То jе само варило. Мjесто гдjе смо се сакриле зове се Бjељевине. Било нас jе пуно: Из Маљевца, Геjковца и Свињице. Руља народа. Пуно jе народа тада поклано. Док смо се скривали у шибљу наишли су усташе. Један jе командовао: – Орешковић, заломи лиjево крило ! Почели су пуцати и викати, да се дижемо. Кажу: – Ево партизана! Ми их почнемо молити: – Господо, господ вам Бог дао, ми

Тешка реалност Срба у западној Славонији: За годину 49 опијела и два крштења

15. мај 2025.

Парох пакрачки Игор Карановић, поријеклом из Новог Града у Републици Српској, прошле године је у црквеним књигама евидентирао 49 опијела и два крштења д‌јеце. Пише: Милан Пилиповић Ови подаци су најјаснији оквир за слику западне Славоније у садашње вријеме и статуса Срба на том подручју. „Тај тренд се наставља. Мало је кршења, вјенчања готово и нема, све се своди на опијела и понеки парастос. То је наш реални живот. На литургију долази пет до десет душа, већином старијих“, испричао нам је парох који је у ову средину дошао прије двије године. Претходно је службовао у Банату, у општини Ковачица, у селу Дебељача. У том мјесту било је 70 одсто парохијана

Ђурђица Драгаш: ПАГ- ПЛАВА ГРОБНИЦА СТРАШНИЈА ОД ВИДА

14. мај 2025.

Полако, али сигурно уђосмо у мај и, упркос свему што се претходних месеци дешавало у овој нашој Србији, људи све више размишљају о лету, одморима, мору, проводу. Спремају се матурске вечери, обележавају годишњице, а студенти, већ традиционално, организују дружења са колегама из региона. И све би то било сасвим у реду, лепо и подршке вредно да не прочитах да ће једно од тих студентских дружења, тзв. Медицинијада, бити организована на острву Пагу, у Хрватској. На чувеној и по лудим проводина познатој плажи Зрће окупили се ових дана студенти из неколико држава региона. На пут су кренули и наши студенти – из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Косовске Митровице. Били су

ПОКОЉ: Калови, Петрова гора 13. маја 1942.

13. мај 2025.

Петрова гора, у предјелу Калови усташе су поклале 13. маја 1942. 28 жена и дјеце. У знак сјећања на жртве Покоља доносимо вам свједочења преживјелих о овом страшном злочину из књиге „Котар Војнић у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији“. Изјаве записао и редиговао историчар др Ђуро Затезало. АНЂЕЛИЈА НАПИЈАЛО Осјећала сам да живим Тринаестог маја 1942. године око 16 сати била сам у шуми Бјељевине. Сакрили смо се у жбуње мислећи да нас усташе неће примјетити. Међутим, усташе које су се кретале тражиле су нас као што јастреб вреба кокош. Идући погибали су се да би нас примијетили испод крошања или у жбуњу. То им је успјело. Кад су нас

На јеврејском делу земунског гробља уз гробницу 6.500 Срба постављен Часни крст

13. мај 2025.

Помен српским жртвама логора „Земун“ одржан је код масовне гробнице у Земунском гробљу. Молитвени скуп седму годину за редом организује Удружења Јадовно 1941 из Београда и Бање Луке. Како је после Другог светског рата установила Комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача кроз тај логор прошло је готово 100 хиљада људи, а у њему страдало око 40 хиљада Срба и 7 хиљада Јевреја и Рома. У гробници на јеврејском делу земунског гробља сахрањена су тела 6.500 Срба, али на споменику који је ту подигнут пише само да је реч о жртвама фашистичког терора. Људи су у Прихватном логору „Земун“ страдали масовно, без обзира на идеолошку припадност. Јелена Радојчић Бухач,

Централна свечаност поводом обиљежавања Дана ВРС

12. мај 2025.

Централна свечаност поводом обиљежавања Дана Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ почела је данас у касарни „Козара“ у Бањалуци, гдје је у току парастос за погинуле борце и цивиле у Одбрамбено-отаџбинском рату. Обиљежавању присуствују предсједник Српске Милорад Додик, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан и предсједавајућа Предсједништва Жељка Цвијановић, замјеник министра одбране у Савјету министара Александар Гогановић, предсједник НСРС Ненад Стевандић. начелник Заједничког штаба Оружаних снага БиХ генерал Гојко Кнежевић и командант Трећег пјешадијског Република Српска пука бригадир Горан Максимовић. Присутни су и пензионисани генерали и официри ВРС, представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, личности из јавног, политичког и друштвеног живота Српске и БиХ.