arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Душан Никодијевић: Најмање 99.000, највише 208.000 жртава логора Јасеновац–Стара Градишка

Представљена књига „Јасеновац, између броја и жртве“ БЕОГРАД – Књига историчара Душана Никодијевића „Јасеновац, између броја и жртве“, у издању београдског Музеја жртава геноцида, представљена је данас у Народној библиотеци Србије. Промоција је организована поводом Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату, када су 21. октобра 1941. године извршена масовна стрељања у Крагујевцу, као и поводом Дана сећања на 22. април 1945. године, када је извршен пробој последњих заточеника Јасеновца. Књига, која се базира на сведочењима преживелих заточеника и логораша Јасеновца, и на основу чијих је исказа аутор сачинио елаборат, наводи податке о минималном и максималном броју жртава, а у извесном смислу баца ново светло на досад презентоване

Стефан Радојковић: Научно ревидирање броја жртава Јасеновца неће ревидирати историју

Имамо поименични списак од око 90.000 жртава Јасеновца,  допуњава се и процена је ће ићи највише до 120.000 или 130.000 страдалих, каже Радојковић. На дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, 21. октобра, у Народној библиотеци Србије биће промовисана књига „Јасеновац између броја и жртве“, историчара Душана Никодијевића, а у издању Музеја жртава геноцида. Књига се бави бројем страдалих у Јасеновцу, једном од најболнијих тема (не само) овога народа. Пребројавање жртава и данас траје, више од седамдесет година после окончања Другог светског рата, а у тренутку када су све гласнији покушаји ревизије историје и судбине народâ.Управо због тога што број страдалих у Јасеновцу варира од свега неколико десетина

Бојанић: МАСАКР У КРАГУЈЕВЦУ ОД СТРАНЕ БРУТАЛНИХ НАЦИСТA

„Срби су поново пронашли своју душу“, узвикнуо је сер Винстон Черчил, 27. марта негде око поднева, када му је посланик Кембел јавио да је пуч дефинитивно успео. Знао је да ће фронт бити пребачен на Балкан и да ће енглези предахнути од  авионских напада и разарања, а то је и палтио енглеским фунтама. То усхићење Србима неће дуго трајати. Већ крајем те исте године Ситон Вотсон, британски професор универзитета, рећи ће нешто друго: „Ми смо улазак Југославије у рат платили пола милиона фунти, па не дугујемо Србима ништа.“ Да ли је могло бити све дугачије !???? Шта је предходило суровом догађају…  Мало људи је говорило да је то изазивање најјаче војске света и

Никола Милованчев: Назив Меморијални центaр „Старо сајмиште“ увредљив за жртве

Сматрам да ни сам назив „Меморијални центар Старо Сајмиште“ није најбољи, чак је и увредљив за жртве. Сајмиште (Фото: З. Јовановић) На сајту Министарства културе објављен је у петак 11. октобра нацрт Закона о меморијалном центру „Старо сајмиште“ који, нажалост, није припремило Министарство културе, већ радна група Владе. Наводим „нажалост“ јер верујем, да би Министарство припремило квалитетнији предлог од Радне групе. Шта рећи о нацрту Закона? Пре свега да је то предлог закона на који смо дуго чекали и који је преко потребан да би се заштитио девастирани простор некадашњег логора Земун и сећање на жртве монструозних злочина ту почињених 1941-1944. Затим, неразумљиво је да нису предвиђене организоване јавне расправе

АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СВЕТИХ СРПСКИХ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ

Ваша Светости, Ваша Високoпреосвештенства, Ваша Преосвештенства! Пишемо дубоко узнемирени покушајима ревизије историје страдања српског народа у клеронацистичкој НДХ и свесног потпуно неутемељеног смањивања броја жртава како у злогласном концентрационом логору Јасеновац, тако и у целој НДХ. Оно што посебно узнемирава све нас јесте чињеница да се „Туђмановој историографији“ последњих година све више и све гласније придружује и владика славонски Јован (Ћулибрк). И не само неутемељеном одбраном Степинца (узгред, потпуно раскринканом), него и узнемирујућом ревизијом о питању броја жртава у Јасеновцу. Владика Јован и представници Музеја жртава геноцида из Београда на челу са Вељком Ђурићем Мишином (чија директорска фотеља директно зависи управо од владике Јована као председника Управног одбора Музеја) игноришу

Молите се за раба Божијег Романа, убијеног на бојном пољу, молите се за све убијене Православне ратнике

Када је 90-их година буктио рат у Босни и Херцеговини монах из манастира Валаам гдје је био иконописац, Роман, одлучио је да крене тамо и помогне својој православној браћи. Дође своме духовном оцу и изнесе му своју одлуку. – Благослови, оче! – Не – узврати му духовни отац. – Није то за тебе, ти имаш сасвим други пут у овом животу, теби је Господ дао таленат, и још га ниси докраја разоткрио. Остани у манастиру! – Не могу, оче, душа ме боли за браћу Православну, хоћу да им помогнем. – Ако одеш у Босну, тамо ћеш и остати, нећеш се вратити. Боље ти је да останеш у манастиру! И Роман

Сисак: Споменик оштећен, логорска зграда претворена у позориште

У Сиску, градићу у коме су усташе имале највећи концлогор са српску дјецу са Козаре, данас нема правог помена на овај злочин, а зграда логора претворена је у простор за биоскоп и позориште и сада носи назив „Кристална коцка ведрине“. Некадашња главна зграда логора у Сиску, данас позната као Кристална коцка ведрине (фото:Nikola Vukobratović) Хрватски шовинисти и неки бискупи негирају систематски усташке логоре за дјецу и називају их „хуманитарним установама“, а усташофили упадају на комеморације са поздравима „За дом спремни“, наводи портал Експрес. Скулптуру код моста од цигле у Сиску, посвећену побијеној дјеци, названу „Недовршене игре“, вандали су оштетили и сада пропада необиљежена. Аутори споменика Габријела Колар лично је познавала

Академик Љубодраг Димић упозорава: Ако се не суочимо са падом наталитета, бићемо земља на којој ће живети други народи

Срби су поделили судбину југословенске државе, што је породило дезоријентацију. Чувари братства и јединства постали су догматизовани заговорници српства. Аутор: Љиљана Бегенишић Уколико се Србија не суочи са проблемом наталитета, озбиљно му и систематично не приступи, остаћемо запуштено друштво и народ који сам себи укида будућност. Постаћемо држава са опустелим територијама, празним учионицама, запуштеним њивама, затвореним фабрикама, држава остарелих јединаца и све бројнијих пензионера. За академика Љубодрага Димића, претња да ћемо остати пуста земља на којој ће живети неки други народи једна је од највећи српских мука. Иако је Србија држава која се суочава са низом скоро нерешивих политичких проблема – не знамо где су нам границе, да ли идемо

Бањалука: Премијерно приказан филм „Генерал Дража Михаиловић“

У Културном центру Бански двор у Бањалуци приказан је документарни филм Милосава Самарџића о команданту Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Дражи Михаиловићу. Аутор је грађу за филм прикупљао 30 година у архивима Србије, Њемачке и Сједињених Америчких Држава. Двочасовни документарни филм “Генерал Дража Михаиловић” садржи један од одговора на питање зашто су Западни савезници 43. изневјерили Равногорски покрет и успоставили сарадњу са Комунистичком партијом Југославије. Према ријечима аутора Милосава Самарџића, рјешењу те недоумице претходио је његов истраживачки рад дуг три деценије. – Бирали смо најексклузивније податке, архивске филмове, документа и фотографије. Људи су много изненађени садржајем. Мислим на оне који су гледали само конвенционалан програм – изјавио је Самарџић. Приказивање

“Насиље на сваком кораку”

Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву

У Бањалуци наредне године конференција о Јасеновцу

Чланови руског Императорског православног палестинског друштва договорили су да идуће године у Бањалуци буде одржан централни конгрес овог друштва и у оквиру њега Међународна конференција о Јасеновцу. Јасеновац (Фото: Јавно власништво) Предсједник овог друштва у Бањалуци свештеник Миладин Митровић изјавио је Срни да је ова одлука донесена на Конгресу у Санкт Петербургу с обзиром на то да ће идуће године бити обиљежено 75 година од пробоја логораша из Јасеновца. – У оквиру Дана сјећања на пробој логораша из Јасеновца у Бањалуци ће идуће године, у оквиру Конгреса ИППД-а, бити одржана међународна конференција посвећена сјећању на жртве усташког злочина у Јасеновцу. Међу учесницима биће представници научног, политичког и друштвеног живота Русије

Бањалука: Премијера документарног филма „Генерал Дража Михаиловић“

Србско сабрање Баштионик организује премијерно приказивање документарног филма „Генерал Дража Михаиловић“ у уторак 15.10.2019. љ.Г. у Концертној дворани Културног центра Бански двор у Бањалуци с почетком у 19ч. Циљ нам је да на достојанствен начин прикажемо филм који кроз архивске снимке, свједочења учесника догађања, изјаве страних војних и дипломатских званичника, објективно и неострашћено, историјским  чињеницама говоримо о животу најодликованијег српског официра свих времена. Желимо бањалучкој али и широј јавности у Републици Српској показати истиниту причу о херојском путу човјека који је свој крст часно изнио, до краја остајући вјеран својој војничкој заклетви Богу, Краљу и Отаџбини. Пројекцији ће присуствовати аутор филма господин Милослав Самарџић који ће се обратити присутнима. Улаз

Четничка повест нестала у селима око Чачка

Рукопис Драгише Васића „Историја Равне горе”, откуцан у три примерка, завршио је у магацину Титове тајне полиције, објављује ових дана чачански историчар др Милош Тимотијевић. Чачак – Знаменити српски мислилац и националиста, адвокат Драгиша Васић (1885–1945), саставио је у ковитлацу Другог светског рата темељну историју Равне горе, која је прекуцана у само три примерка, али данас нико не зна где су. На то изворно дело подсетио је недавно историчар Народног музеја у Чачку др Милош Тимотијевић, у студији „Драгиша Васић и српска национална идеја”, чији је издавач „Службени гласник”. Ево како др Тимотијевић за „Политику” описује та збитија и личности, при чему историја бележи да је Васић био десна рука ђенерала

Порушена кућа у којој је живео Дража Михаиловић

Oвих дана порушена је скромна породична кућа у Брегалничкој улици број 24 у Београду (општина Звездара), у којој је до Другог светског рата, односно до 1941. године, имао пребивалиште први герилац поробљене Европе, пуковник, у току рата генерал, министар војске и командант Југословенске краљевине војске у отаџбини, Драгољуб Дража Михаиловић. На лицу места истакнута је табла која информише да је то учињено по одобрењу Секретаријата за урбанизам града Београда. Осим тога, на табли се налази приказ будућег изгледа вишеспратне стамбене зграде, као и други подаци везани за издато одобрење. Питам се да ли је то требало урадити. Ми затиремо многе трагове наше прошлости. Ја сам вероватно последњи живи комшија који

Служен помен страдалима у Занасовићима

У суботу 5. октобра, на Задушнице, дан када се сећамо наших упокојених, парастос за све умрле сулужен је и у Храму Рођења Пресвете Богородице у Бугојну. Након службе, окупљени верници, предвођени својим свештеником о. Славишом Ђурићем, упутили су се у Занасовиће, да се и тамо помоле за душе невино страдалих, да их се сете. У селу Занасовићима налази се највеће српско стратиште из Другог светског рата у општини Бугојно. На месту где данас стоји скроман споменик, Бугојанске усташе, предвођене Бранком Куштром, убиле су око 1700 православних Срба, пре свега из Бугојна и Скопаљске долине, али и Купреса, Ливна, Дувна и Гламоча. Међу страдалима су била и три угледна Ливњака –

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.