споменик Архиве - Јадовно 1941.

Градоначелник са Удружењем „Јадовно 1941.“: Покрећемо иницијативу за изградњу спомен-обиљежја за жртве Јадовна и Пага

18. фебруар 2025.

Градоначелник Драшко Станивуковић разговарао је са др Душаном Басташићем, предсједником Удружења „Јадовно 1941.“ из Бање Луке, који посвећено чува сјећање на жртве Јадовна и Пага. Како је казао, овај састанак представља још један корак у настојању да не заборавимо страшне злочине почињене над нашим народом и да сачувамо истину за будуће генерације. -Прошле године Бања Лука је добила Улицу жртава Јадовна и Пага, а сада идемо корак даље – покрећемо иницијативу за изградњу спомен-обиљежја, како бисмо достојно одали почаст свим недужно страдалим жртвама. Сваке године, 24. јуна, на дан страдања жртава Јадовна и Пага, одаваћемо им почаст и полагати вијенце, како бисмо сачували сјећање на њих и не дозволили да падну

Ђурђица Драгаш: Не може тако, није цивилизовано скрнавити гробља и „дирати“ мртве!

15. новембар 2023.

О каквом помирењу, сада између Срба и Албанаца, се може говорити ако српски споменици, погинули војници и јунаци којима су се дивили француски генерали, немају мира, и то баш захваљујући некадашњим савезницима?! Када је, пре пет година у Паризу, на обележавању стогодишњице завршетка Првог светског рата, српског председника протокол „сместио“ далеко од првог реда у којем је требало да буде, мислили смо да не може горе. Извињења која су уследила, а и каснија веома успела посета француског председника Србији, уливали су наду да слично понижење од оних са којима смо, раме уз раме, ратовали у Првом светском рату, нећемо више доживети. Нажалост, преварили смо се! Као да није било довољно

Споменик палим борцима у херцеговачком селу Хум

10. октобар 2022.

На предњој страни налази се коалиција, која се у комунистичкој визури на овим просторима удружена борила против тзв. НОП-а: усташе, Италијани, Немци и четници. На почетку рата, четник, да ли из почетног сажаљења или кукавичлука, окреће главу и бежи од сукоба са партизанима. На другој композицији, иста коалиција удара на нејач. Док отац Херцеговац, родољуб, пркоси злочинцима, мајка чува децу која су јој се свила око сукње. Али четник сада насрће први, са исуканом камом, да коље. И то је то. Оваква спомен обележја нисам запазио у хрватским селима, већ у српским у којима је требало конструисати симетрију у злочинима „домаћих издајица“, четника (Срба) и усташа (Хрвата), често и уз

Бојан Милијашевић: Гробови се прекопавају и парцеле продају углавном имућнијим грађанима, а споменици завршавају ко зна гдје

19. септембар 2022.

Ко је крив? Трагови нашег постојања на просторима прњаворског краја полако нестају. Однос какав показујемо према културно-историјском насљеђу се не може пронаћи код ниједног другог народа. Непостојање културе памћења и затирања сопствене историје сваким даном бива све више изражено. Закон о гробљима донесен прије неколико година, који прати и преписује чланове из Закона какви се доносе у земљама у окружењу, усмјерен је на уништавање културно-историјског насљеђа и културе памћења. Закони се не доносе према хришћанским начелима. Прњаворско комунално предузеће, које би требало да води бригу о гробљима, позивајући се можда на нове законе, ако уопште дјелују у складу са члановима Закона о гробљима – а знамо да то не раде,

РУШИЛИ МУ СПОМЕНИК, САД ГА СЛАВЕ: Лицемеран однос Хрватске према највећем српском научнику Николи Тесли

24. јул 2021.

Никола Тесла је по националности био Србин, његова је величина неупитна у глобалним размерима и можемо бити само поносни на њега. Родио се у Смиљану на подручју Хрватске, живео углавном у САД, а грађани су ти који су сугерисали да на једној кованици евра буде његов лик. Пише: Јурица Керблер – стални дописник Новости из Загреба Ово је изјавио хрватски премијер Андреј Пленковић након реакција из Србије и Народне банке Србије о плану да Теслин лик буде на хрватским еврокованицама. – Никоме Теслу не узимамо, а мој став да сам на челу Народне банке Србије био би да честитамо – тврди Пленковић. Потпредседник Владе Хрватске и представник српске мањине Борис

Питaњe у вези гробнице Јелене Родић на загребачком Мирогоју, супруге почасног грађанина Загреба, барона Гавре Родића

21. јул 2021.

Посјетиоци централног загребачког гробља Мирогој могу у мјесецу јулу ове 2021. године да поставе једно питање у вези питање задњег почивалишта Јелене Родић (1822 – 1850), прве супруге почасног грађанина Загреба, војног и цивилног гувернера Далмације, аустријског витеза и барона, подмаршала Гаврила Родића (Вргинмост, Кордун, 1812 – Беч, 1890). Наиме, ова гробница, коју је преминулој супрузи 1850. подигао Г. Родић је очито ових дана прекопана?! Поставља се питање зашто, односно да ли је неко непознато лице сада сахрањено у гробницу на главном одјелу гробља Мирогој, поље 2, разред I, грoбницa 44? Не би жељели сада улазити у историјат догађања из задње двије – три деценије, када су на Мирогоју „нестали“

Тесла поново добио споменик у Госпићу

6. мај 2021.

Монументална бронзана скулптура Николе Тесле, рад кипара Фране Кршинића, која је била уништена током рата 1992. године, поновно је постављена у Госпићу у Хрватској на новом Тргу Николе Тесле. Хрватска министарка културе Нина Обуљен Коржинек рекла је у уторак на свечаности поводом откривања споменика, да је то прилика „да се још један пут поклонимо великоме Тесли“, преноси Хина. Још 2006. године тадашњи министар културе Божо Бишкупић обезбедио је новац за калуп за споменик Тесли који је данас поново постављен у Госпићу како би, како наводи хрватска агенција, „заокружио причу о хрватском и америчком изумитељу српског порекла, о његовој припадности Смиљану, Госпићу, Хрватској и целом свету“. „Мислим да је данашњи програм

У Градишци ће у суботу бити обиљежена годишњица егзодуса Срба из западне Славоније

23. април 2021.

У суботу 24. априла 2021. са почетком у 09:30 часова у Цркви Пресвете Богородице у Градишци, биће служен помен за страдале Србе након чега ће у 10:30 часова бити откривено Спомен обиљежје и са моста положени вијенци у ријеку Саву. У суботу, 1. маја, навршиће се 26 година од злочина оружаних снага Хрватске које су у акцији “Бљесак” са подручја Западне Славоније, која се тада налазила у саставу Републике Српске Крајине /РСК/ и под заштитом УН, протјерали 15.000 Срба. Убијено је или нестало 283 Срба, међу којима 56 жена и осморо дјеце. Залагањем Удружења протјераних Срба из Западне Славоније, у суботу ће у Градишци бити откривено Спомен обиљежје погинулим и

Слободан Антонић: Естетика паланачке свадбе

29. август 2020.

Негде од средине јула аутоколонијални медији почели су да нас гњаве са спомеником Стефану Немањи. А онда, негде средином августа – као да је неко притиснуо паник-тастер – гунђање и вајкање претворили су се у праву хистерију. Владимира Димитријевића то лудачко бешњење подсетило је на сцену из филма Истеривач ђавола, када се ђавоиманој јунакињи пред крстом лице окренуло на затиљак. Невероватно је шта је све, током августовских бјесова, речено за споменик: Радина Вучетић (N1): „срамни споменик“; Горан Марковић (Peščanik) „та скулптура је смешна“, „симфонија неукуса“, „наказна творевина“, „безвредна гомилетина железа“, њоме ће бити „заувек унакажен град“; Биљана Србљановић (Blic): „одраз потпуног одсуства контакта с временом“, „мегаломански историцизам“, „лажни академизам“, „у

У Хрватској за 30 година уништено 3.000 антифашистичких обележја

18. јул 2020.

У Хрватској је у последњих 30 година срусено око 3.000 статуа, спомен-плоча и сличних обележја посвећених антифашистима. Према писању немачког Дојче веле-а, тренд рушења споменика у некадашњим колонијалистичким земљама привукао је пажњу у Хрватској и због једне наизглед сличне домаће праксе, али док су у Америци, Великој Британији по среди кипови роболвасника и историјских личности повезаних с трговином робљем, у Хрватској се уклањање разних меморијалних обележја односи примарно на оне посвећене – антифашистима. Kако се наводи, реч је о око 3.000 статуа, спомен-плоча, модернистичких апстрактних пластика, реал-социјалистичких споменика и других сличних обележја насилно уклоњених или оштећених кроз посљедње три деценије. ДW пише да је уништавање таквих споменика изазивало у хрватској

Политичка фарса и лицемјерна политика према НДХ?

2. јун 2020.

СНП – Избор је наш, подстакнут расправама српских политичара на Посебној сједници НСРС о „Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета“ (1.6.2020.), пита све српске политичаре и посланике НСРС каква им је то политика према злочинима Независне државе Хрватске (НДХ), када са једне стране осуђују те злочине, а са друге имају споменик испред зграде НСРС који је увреда за здрав разум јер прикрива истину тог времена, а и недостојан је српских жртава? Ни једна установа Србије и Републике Српске никада није званично тражила од међународних организација, али и саме садашње Републике Хрватске да осуде најмонструозније злочине НДХ у Другом свјетском рату, а институције Републике Хрватске да покажу дубоко жаљење

„За дом спремни“ на споменику жртвама НОБ-а

25. мај 2020.

Усташки поздрав „За дом спремни“ и грбови ХОС-а исцртани су на споменику жртвама НОБ-а у мјесту Дуги Рат у Далмацији. Прошле седмице у овом мјесту насликан је мурал посвећен Хрватским оружаним снагама /ХОС/, након чега се власт оградила од овог инцидента, а потом јуче и прекречила овај мурал. Након тога осрнављен је споменик палим борцима НОБ-а, који се налази у парку, недалеко од мјеста гдје је био мурал, преносе хрватски медији. Нацртани су грбови ХОС-а, уз поздрав „За дом спремни“, а на мјесту пребрисаног мурала појавила су се два нова, али умањена грба „ХОС-а“ и поново усташки поздрав „За дом спремни“. Извор: РТРС

Откривен споменик Немцима у Бачкој Паланци

1. јун 2019.

Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор присуствовао је данас у Бачкој Паланци откривању и освештавању споменика подигнутог у знак сећања на припаднике немачке заједнице који су живели у том граду Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор присуствовао је данас у Бачкој Паланци откривању и освештавању споменика подигнутог у знак сећања на припаднике немачке заједнице који су живели у том граду између 1764. и 1944. године. „Откривање спомен-плоче у знак сећања на припаднике немачке заједнице који су у три општине – Нова, Стара и Немачка Паланка, живели скоро два века, чин је који има за циљ да у човеку који стоји до нас видимо оно што нам је заједничко и што нас повезује,

БИЛЕЋА: Откривен споменик Драгољубу Михаиловићу

1. јун 2019.

У Равногорском парку у Билећи данас је откривен и освештан споменик генералу Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Михаиловићу, дјело вајара Миливоја Бокића. Споменик су открили Бокић и Радомир Бабић, брат команданта граничног батаљона билећке четничке бригаде. Члан Одбора за изградњу споменика Милорад Вујовић рекао је да је споменик Михајловићу одавно постојао у срцима српског народа и да се данас остварује његова воља. Вујовић је истакао да се овим спомеником поручује да се српски народ освијести и погледа у прошлост, јер у супротном ни у будућности неће знати гдје иде. Менаџер општине Билећа Михајло Вујовић рекао је да споменик чича Дражи за овај град значи завршетак Другог свјетског рата у Билећи

ЈВУО ТРЕБИЊЕ: Ко и зашто спријечава подизање споменика српским жртвама?

23. мај 2019.

Удружење бораца Југословенске војске у отаџбини и невиних жртава II свјетског рата, њихових потомака и поштовалаца je прије двије године покренуло иницијативу за изградњу Споменика борцима Југословенске војске у отаџбини и невиним жртвама II свјетског рата. Радећи према законској легислативи и не желећи да на било који начин нелегално изгради споменик, као што су у задње вријеме били изграђени поједини споменици без папира и дозвола, Удружење је испунило све законске услове за подизање Споменика. У складу са Законом о изградњи споменика и спомен обиљежја добијени су локацијски услови, сачињен Главни пројекат са предмјером и предрачуном радова, ревизија пројекта те сва остала неопходна документација. Одјељење за борачко – инвалидску заштиту упутило