Зима је оковала Крајину. Ништа ново и ништа страшно, ништа што већ било није. Било је и већих минуса и далеко већих сњегова. Трпило се или као што се овдје каже „дурало се“. За боље се није знало, а од вапаја нико није имао користи. Постали смо превише меки за „тврде зиме“, превише танки за „дебеле невоље“. Другачији смо постали. Заправо, ништа се, осим нас, није промијенило.   Љети не можемо без климе, зими без гријања. Незамисливо је да покиснемо. Ако нам је интернет спор, губимо стрпљење, а кад нам се поквари телефон, као да смо изгубили себе. Опет кажем, постали смо другачији: туђи себи самима, странци на земљи којом