arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Film „Irodovi sinovi“ – The documentary film “Sons of Herod”

23. april 2022.

Tekst ove poruke je na srpskom i na engleskom – The text of this message is in Serbian and English Film „Irodovi sinovi“ je dokumentarno-analitička priča o genocidu nad srpskim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koji je kroz minule decenije prikrivan, izlagan političkom embargu, zabranama i cenzuri. Nigde u svetu nije zabeležen ni jedan primer postojanja logora smrti za decu osim u NDH. Zato film posebnu pažnju obraća stradanju dece, baveći se uzrocima ovog svirepog zločina, otkrivajući istovremeno njegovu dubinu, ulogu rimokatoličke crkve, ali i onoga ko je decenijama bio čuvar ove strašne tajne i kraških jama. Molimo Vas da prosledite ovu poruku Vašim prijateljima u Srbiji i inostranstvu i

Raport kaplara Gavrića

24. oktobar 2021.

Rat je državni posao. Vode ga armije i mase. U njemu nema mesta za pojedinca, za njegove razloge i sudbinu. Sa druge strane, ratovi se pamte i kao pojedinačne tragedije i herojstva. Sudbina, ratna i životna, osmogodišnjeg dečaka Momčila Gavrića iz sela Trbušnica kod Loznice, objedinila je sve paradokse i apsurde rata. Jedan, za velike državne razloge, nebitan mali život spojio je u svom trajanju bol i nesreću, hrabrost i rešenost da se stigne do časnog kraja.  Leopold fon Berthold, ministar spoljnih poslova Austrougarske, izdao je nalog da 28. jula 1914. telegram o objavi rata Srbiji bude poslat običnom poštom u Beograd. Kako su sve državne ustanove bile evakuisane, telegrafisti

SRPSKA DOBROTVORKA, LEDI LEJLA PEDžET: „Samo da me moji Srbi ne zaborave“

27. septembar 2021.

24. septembra 1958. godine umrla je ledi Lejla Pedžet, heroina koja je svojom nesebičnom žrtvom zadužila srpski narod. Lejla Pedžet bila je engleska plemkinja. Ujedno – dobrotvor i požrtvovana bolničarka u jednom od najtežih perioda u srpskoj istroriji, žena koja je samopregornim radom u ratno vrijeme sačuvala živote mnogih naših sunarodnika. U Beograd je stigla 1910. godine. Ubrzo je počeo Prvi balkanski rat, a potom i Drugi, u kojima se ledi Pedžet posvetila brizi o drugima, postala je jedna od prvih dobrovoljnih bolničarki u vojnim bolnicama u Beogradu. Iako je 1913. godine napustila Beograd i vratila se u London, već u novembru 1914. godine, po izbijanju Prvog svjetskog rata, stigla

Srpski mučenici na Krfu, ostrvu homerske princeze

26. septembar 2021.

Danas je godišnjica dolaska srpske vojske na Krf i Vido. Posle neuspelog pokušaja da se srpska vojska povlači dolinom Vardara, a zbog prodora bugarske armije i presecanja komunikacija, kao i izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna u susret srpskoj vojsci, Vrhovna komanda je 24. novembra 1915. odlučila da se trupe povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko primorje. Posle više od mesec dana teških marševa po najtežem vremenu i bespuću, srpska vojska se prikupila kod Skadra, Drača i Valone odakle se povukla na Krf na kojem se do aprila našlo 151.828 vojnika, u Bizerti oko 13.000 vojnika, a na Korzici i u Francuskoj njih oko 5.000. Knjiga Željka Popovića

Đorđe Bojanić

Bojanić: Zašto se sami sebe u tolikom broju odričemo i pokušavamo da postanemo ono što ne možemo biti?

23. mart 2021.

Uvek ću se pitati šta se to desilo sa srpskim rodom kroz dug istorijski period kada su se Srbi odricali srpstva i korena i bili veće zlo svome rodu od svih napadača i okupatora. Realno gledano, mi smo sami sebi načinili veliko zlo svojom neslogom, lakovernošću, odricanjem od svoga i prihvatanjem svega tuđeg misleći da je i bolje. Mi i danas pokušavamo da budemo ono što ne možemo biti. U prilog ovoj činjenici navešću samo neke primere. Srbi katoličke veroispovesti u Hrvatskoj su se odrekli svojih srpskih korena a nekada je Dubrovnik bio srpski grad. Isto je sa Srbima iz Makedonije i Rumunije (Temišvar je nekada bio srpski grad). Srbi

Sjećanje na junake koji su dali živote za Srbiju: Srpska delegacija na Vidu obilježila godišnjicu albanske golgote srpske vojske

26. septembar 2020.

“Neka je večna slava i hvala srpskim borcima koji su stradali tokom golgote i vaskrsenja Srbije u Prvom svetskom ratu”, rekao je Đorđević. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, u svojstvu izaslanika predsjednika Republike, položio je juče vijenac i odao počast kod spomen – kosturnice u Mauzoleju na ostrvu Vido i u „Plavu grobnicu“. „Danas obeležavamo godišnjicu Albanske golgote srpske vojske u Prvom svetskom ratu i prisećamo se njenog neposustalog morala, kao i hrabrosti srpske vojske u bitkama na Solunskom frontu, ali i pomoći prijateljskog grčkog naroda i zemalja Antante na tom slavnom putu i trijumfu nad zajedničkim neprijateljem, 1918. godine“, rekao je Đorđević, prenosi Kurir.

Mare Petrović: Zaboravljena heroina Velikog rata

2. april 2020.

Mare Petrović je nagrađena sa čak dvanaest odlikovanja, koliko je zadobila i rana Dosad je u domaćoj istoriografiji tvrđeno da je čuvena Milunka Savić najodlikovanija i žena sa najvećim vojnim činom. Slučaj anonimne Mare Petrović to demantuje. Ova ratnica preuzima njen pijedestal. Bez obzira na to njihova nenadmašna i neponovljiva dela večno ih krunišu divljenjem i poštovanjem. Ostavši rano bez jednog roditelja, majčine nežnosti, solidarnosti, Mara se našla u okruženju muškaraca koji su i od nje očekivali podjednaka požrtvovanja. Ni teže poslove na njivi nije odbijala. Porodična harmonija izgubljena je odlaskom muških članova u četničke redove. Mara se suočila sa novim iskušenjem ostavši sama i bez podrške. Sve ove tegobe

Miladinović: Kako je stvoren mit o srpskoj krivici

27. oktobar 2019.

Sredinom devedesetih godina prošlog veka američki novinar Piter Bruk, valjda jedini iz novinarske branše s one druge strane Atlantika koji je ponešto više razumevao krkljanac u „balkanskom loncu“, jednom prilikom je napisao: „Kad Srbi napadnu Hrvate, krivi su Srbi! – Kad Srbi napadnu Muslimane, krivi su Srbi! – Kad Hrvati napadnu Srbe, krivi su Srbi! – Kad Muslimani napadnu Srbe, krivi su Srbi! – Kad Hrvati napadnu Muslimane, krivi su Srbi! – Kad Amerikanci napadnu Somalce, krivi su Srbi! Ilustracija: novosti.rs Piše: Ivan Miladinović Šta je istorija i gde ona počinje? Da li je to saznanje da „stojimo na ramenima“ onih koji su živeli pre nas, da li je to

Akademik Ljubodrag Dimić upozorava: Ako se ne suočimo sa padom nataliteta, bićemo zemlja na kojoj će živeti drugi narodi

17. oktobar 2019.

Srbi su podelili sudbinu jugoslovenske države, što je porodilo dezorijentaciju. Čuvari bratstva i jedinstva postali su dogmatizovani zagovornici srpstva. Autor: Ljiljana Begenišić Ukoliko se Srbija ne suoči sa problemom nataliteta, ozbiljno mu i sistematično ne pristupi, ostaćemo zapušteno društvo i narod koji sam sebi ukida budućnost. Postaćemo država sa opustelim teritorijama, praznim učionicama, zapuštenim njivama, zatvorenim fabrikama, država ostarelih jedinaca i sve brojnijih penzionera. Za akademika Ljubodraga Dimića, pretnja da ćemo ostati pusta zemlja na kojoj će živeti neki drugi narodi jedna je od najveći srpskih muka. Iako je Srbija država koja se suočava sa nizom skoro nerešivih političkih problema – ne znamo gde su nam granice, da li idemo

“Nasilje na svakom koraku”

14. oktobar 2019.

Ubistvo austrijskog nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije je izazvalo nasilne antisrpske demonstracije gnevnih Hrvata i muslimana tog istog dana, 28. juna 1914, i većim delom sutrašnjeg dana. Ovo je dovelo do duboke međuetničke podeljenosti kakva nije zabeležena u dotadašnjoj istoriji. Rulja je usmerila svoj bes ka poslovnom prostoru u vlasništvu znamenitih Srba, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, školama, Srpskom kulturnom društvu “Prosvjeta”, koje je imalo svoje prostorije u gotovo svim većim gradovima, bankama i redakcijama srpskih novina. Tokom nasilja u mnogim mestima bilo je i mrtvih. Predveče, 28. juna 1914. godine u Zagrebu je bila nesnosna sparina. Ali to ne sprečava nekoliko stotina Zagrepčana, posle vesti da je u Sarajevu

Novi Sad – Premijera filma „Srpski dobrovoljci Velikog rata“

1. oktobar 2019.

Dokumentarni film „Srpski dobrovoljci Velikog rata“ (Spomenici Srpskim dobrovoljcima Velikog rata) biće premijerno prikazan u Istorijskom Arhivu Grada Novog Sada, Filipa Višnjića 2a, u četvrtak 3. oktobra 2018. godine, u 19 časova. Ovaj film realizovalo je Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca  “Obilić 1912-1918” – Novi Sad uz finansijsku podršku Gradske uprave za kulturu grada Novog Sada. Pozdravnu reč daće Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiv Grada Novog Sada, Bratislav Nikolić, publicista i Batrić Ćalović, potpredsednik Udruženja „Obilić 1912-1918“ – Novi Sad. Voditelj programa će biti Darko Milojković, predsednik Udruženja „Obilić 1912-1918“. U umetničkom delu programa nastupiće Ženska pevačka grupa „Istočnik“ iz Novog Sada. Organizatori prikazivanja filma su Udruženje

Dodik danas na obilježavanju proboja Solunskog fronta

26. septembar 2019.

Iz BiH je u proboju Solunskog fronta učestvovalo 48.000 srpskih dobrovoljaca, dok ih je samo sa područja Krajine bilo od osam do deset hiljada. Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik prisustvovaće danas na ostrvu Vido obilježavanju godišnjice povlačenja srpske vojske preko Albanije, bitke na Kajmakčalanu i proboja Solunskog fronta. Dodik će položiti vijenac u Mauzoleju gdje će biti obavljen vjerski obred, na Mornaričkom krstu i u „Plavu grobnicu“. Dodik će sa predstavnicima grada Krfa, obići „Srpsku kuću“. Proboj Solunskog fronta bio je odlučujući za slom centralnih sila u Prvom svjetskom ratu i njegovo okončanje. Predstavlja najduže pripremanu vojnu akciju u istoriji ratovanja koja je, briljantno izvedenim strateškim predviđanjima i operacijama,

JOVANKA SIMIĆ: Vek čekanja da se srpskim herojima oduži dug

24. septembar 2019.

Nacije koje nemaju „crno na belo“ popisane svoje žrtve imaju muku da drugima dokažu da su žrtve uopšte i imali. Na svim ratištima 20. veka naši su preci herojski položili svoj život za dobrobit potomaka. Na nama je bilo da, s puno pijeteta, sve njihove žrtve saberemo, poimence i brojčano, i pohranimo u arhive i neizbrisive pretince kolektivnog srpskog sećanja. Ni stoleće docnije taj dug nismo u potpunosti odužili. Ni prema našim ratnicima, a naročito prema civilima. Tim pre što je Srbija bila jedina zemlja koja je u Velikom ratu imala gotovo trostruko više postradalih civila nego vojnika. Srpski narod je izgubio 900 000 žena, dece i staraca. Njihove kosti

Milan Ružić

Krivi što ne pamtimo i što im verujemo!

24. jul 2019.

Srbi su pobednički narod. Mi smo narod koji ume da voli, narod koji ume da prašta i narod koji ume da ugosti. Neretko nas proglašavaju i narodom koji najviše zna, najviše ume i najbolje se snalazi. Srbi su svetu dali mnogo umnih glava. Dobili smo silne ratove, više njih za druge, nego za sebe. Borili smo se protiv svega što je pretilo nama i svetu. Sebe smo ispostili kako bi imali oni koji nikada nisu imali. Međutim, Srbi znaju da budu i prepredeni. Mi smo narod u kojem se sve može prodati za pare ili funkciju. Fotelja je nešto što će porodice posvađati, braću pobiti i kuću zaravniti. Za vlast

Oficiri sa Kolubare umirali u bedi

4. jul 2019.

Ako je proglašena velika pobeda, ratna slava je mnoge zaobišla u novostvorenoj Kraljevini SHS – borci sa Cera i Kajmakčalana brzo su zaboravljeni, a teška sudbina stigla je i nebrojenu ratni siročad i vojne invalideVeliki rat – velike pobede i veliki heroji slavom ovenčani. Istorija za udžbenike, sto godina po završetku i dalje intrigantna. Sagovornik „Magazina” etnolog Dimitrije Vujadinović povodom jubileja, sto godina od završetka Velikog rata pozabavio se „drugom stranom medalje”. Kakva je posleratna sudbina brojnih znanih i još brojnijih neznanih ratnika koji su imali sreće da prežive strahote rata? JUNACI U BOJU, NADNIČARI U MIRU Tako je nastala i izložba „Zaboravljeni heroji” koja je nedavno održana u Domu

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA