Pokolj Архиве - Страница 24 од 157 - Јадовно 1941.

Књига пјесама, својеврсни тестамент будућим генерацијама

17. децембар 2024.

Дана 12. децембра 2024. године, у Кући Милановића у Бањалуци, одржана је промоција збирке поезије под називом „Хај набу“. Ово је прва књига аутора Павла Павлице и садржи пјесме које су настајале у времеском распону од четрдесетак година. Већ у свом наслову збирка носи занимљив анаграмски код који у свом семантичком разјашњењу крије оне танане, суптилне, поетске структуре које опредмећују већи број пјесама. Први циклус – Ламент над Крајином издваја се у врсту аутопоетичког и поетског исказа чији је епицентар трагедија подневља и људи некадашње Крајине. Други цикус пјесама – Тачка у вјечности упућен је на религиозно-традиционалне елементе српског православља, док је трећи – Зачарани круг у великој мјери усмјерен

Анте Земљар: Релативност познавања концлогора Слана на Пагу

14. децембар 2024.

У прилогу објављеном у листу „Нови Оманут“ br. 31/1998. (Novi Omanut – prilog židovskoj povijesti i kulturi, izdavač Kulturno društvo Miroslav Šalom Freiberger, Zagreb, Hrvatska), цитира се број мртвих у логорима Слана и Метајна на острву Пагу. Уписана је (само) 791 жртва. Марта мјесеца 1999. на ову запањујућу неистину реаговао је хрватски антифашиста, часни Анте Земљар (1922—2004.), који је истину о страхотама логора на острву Пагу 1941. објелоданио у својој књизи „Харон и судбине“, објављеној 1988. године. Удружење грађана Јадовно 1941. је тек почетком јануара 2018. дошло у посјед писма које је проф. Земљар упутио редакцији часописа Нови Оманут. Писмо објављено у Новом Омануту бр. 36/37 из 1999. године, објављујено

Јово Бајић: ЗЛОЧИНИ ХРВАТА У ДОЊЕМ МАЛОВАНУ И ЋУРКОВОМ ДОЛУ ПОД ЦИНЦАРОМ

13. децембар 2024.

ДОЊИ МАЛОВАН, 22. АПРИЛ 1942. – СВЕДОЧЕЊЕ МОМЧИЛА ДУВЊАКА[1] Током прве ратне зиме купрешки Хрвати правили су план о упаду у Доњи Малован, српско село на Купрешкој висдоравни. Италијанска војска, у чијој се проширеној окупационој зони накратко нашла и Купрешка висораван, проценила је да се без губитака неће моћи одржати на овом простору па је у децембру 1941. године напустила Купрес и повукла се у Дувно. Док су држали Купрес, Италијани су, као и у осталим деловима новоформиране окупационе зоне, и овде развластили хрватску власт, распустили војне и полицијске јединице, обезбедили слободу кретања. У Купрес су у то време долазили и Срби из околних села где су могли да

Душан Бодирога: Филм „Гаравице“ мора бити проглашен за филм од националног значаја

11. децембар 2024.

Драган Радовић је снимио филм који је можда и најбољи филм о страдању Срба у Другом свјетском рату! Оно што би требало да раде државни институти, факултети, државна политика и тимови људи који ионако примају плате из буџета, урадио је један једини човјек без ичије било какве помоћи! Наиме, и у Фочи је приказан филм „Гаравице“ о једном од највећих стратишта Срба у Другом свјетском рату и о страдањима нашег народа у Бихаћу, Цазину, Босанској Крупи, Великој Кладуши и Босанском Петровцу. Аутор овог филма је Драган Д. Радовић из фондације Заборављени коријени који је у овом филму био све: режисер, текстописац, истраживач, историчар, сниматељ, монтажер, продуцент и финансијер. Тај Драган

Слободан Чикарић: Бекство на Козару 1942.

11. децембар 2024.

За време НДХ (1941–1945) усташе су послале у смрт 1.700 Срба православаца свих узраста и оба пола у малој дубичкој општини смештеној у „Банијском трокуту”. Готово сва српска деца су побијена. Хитлерова Немачка решавала је „јеврејско питање” тако што је шест милиона Јевреја спалила у крематоријумима или им на други, подједнако суров начин одузела живот. Павелићева НДХ прихватила је доктрину главног усташког идеолога у Павелићевој влади доглавника Милета Будака, која се може назвати „свето тројство”. Наиме, Будакова идеологија о решавању српског питања у НДХ састојала се у следећем: трећину покрстити, трећину протерати, а трећину побити. Касније су се усташки идеолози у НДХ предомислили. Ипак, све Србе у НДХ (и оне

Саво Штрбац: Над ким (ни)је почињен геноцид у Јасеновцу

10. децембар 2024.

Медији из Београда и региона прошле недеље су, с бомбастичним насловима, објавили вест да је на другом годишњем заседању Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА), које се одржава у Лондону, шеф званичне делегације Хрватске Сара Лустиг, одговарајући на директно питање, наводно рекла “да нико не може да пориче геноцидну природу режима НДХ и злочина извршеног над Србима”. О томе што је тачно у Лондону изречено, од владе и/или Министарства вањских послова Хрватске, као ни од Саре Лустиг, до писања овог текста (у недељу) није било никаквог јавног реаговања, али је истог дана саопштењем реаговало вођство ИХРА, које “осуђује цурење нетачних информација из расправе о бившем логору Јасеновац”, уз критику

Господине, опали још један метак, јер ме нијеси добро погодио

9. децембар 2024.

ВЕЛИКИ УСПЈЕХ ФИЛМА „ГАРАВИЦЕ“ Гледаоци документарног филма „Гаравице“ сигурно су запазили свједочење Хрвата Живка Ћурића о закопавању српских жртава када каже да је један остао жив и јавио му се ријечима „па зар ти мене не познаш, кад смо заједно служили војску у Неготину, ја сам Карановић Никола“, а затим када је усташа пуцао из пиштоља у њега, он поново одговорио „господине, опали још један метак, јер ме нијеси добро погодио“. Име и презиме уз детаљ о служењу војске у Неготину били су довољни да Николини потомци након гледања филма препознају о коме је ријеч. Никола је рођен око 1900. године у селу Липа од оца Луке и мајке Марије

Радмановић: Хрватска Влада требала би да призна геноцид над Србима у НДХ

6. децембар 2024.

Замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Небојша Радмановић сматра да би било сасвим нормално да хрватска Влада призна геноцид над Србима у Другом свјетском рату, након што је хрватска делегација на међународном засједању у Лондону поменула геноцидну природу злочина над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/. Радмановић је истакао да до тога задуго неће доћи. С обзиром на константну полемику у широкој јавности о комплексу Јасеновац и шта се тамо догодило, Радмановић је нагласио да у новоформираној хрватској држави никада нису признали да се десио геноцид у Јасеновцу. – Недавно се десило на конференцији у Лондону гдје су се разматрали различити пројекти, гдје је био и пројекат о ревитализацији

Басташић: Скандалозно да Хрватска и даље не признаје геноцид над Србима

6. децембар 2024.

Шеф делегације Хрватске Сара Лустиг на конференцији IHRA у Лондону, није јасно рекла да је НДХ извршила злочин геноцида над Србима. Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић сматра скандалозним да Хрватска и даље не признаје да је НДХ извршила геноцид над Србима и да је за жаљење то што се сва српска стратишта и те геноцидне радње не помињу на међународним скуповима, као што је био о Холокаусту у Лондону. – Хрватска је давно признала да је НДХ извршила геноцид над Јеврејима и Ромима, али не и да је геноцид почињен над Србима – рекао је Басташић Срни. Коментаришући писање појединих српских медија да је Хрватска на другом годишњем засједању

Шамац: Помен за 137 Срба које су убиле усташе 1944. године

3. децембар 2024.

Код споменика у Српској Тишини и Шамцу служен je помен за 137 Срба које су 1. децембра 1944. године убиле усташе, међу којима је било десеторо дјеце. Лазо Вакић из Српске Тишине који је у Другом свјетском рату изгубио седам чланова породице, међу којима три стрица, док је отац одведен у логор, рекао је да је најстарији члан фамилије Вакић. – Усташе су потрпале у два камиона становнике Српске Тишине, њих највише, те из Писара и Шамца, које су превезли преко Саве и стријељали код моста. Усташе су бацале бомбе на нејач која је остала у кућама – испричао је Вакић. Потомак жртава Лазар Станојевић, којем су усташе отјерале у

Јелена Ковачевић: Страдање

30. новембар 2024.

У издању удружења грађана Јадовно 1941. Београд – Бања Лука, из штампе је изашла збирка песама Јелене Ковачевић под насловом „Страдање“, на тему Покоља, геноцида почињеног над српским народом у Независној Држави Хрватској. ЗАВЕШТАЊЕ За нама не плачите,за њима закукајте и не престајте кукати.За нас се помолите а за њих молите,глас не затварајте и реч не испуштајте.Чуће Господ а да ли ће услишитиако се ви за опрост њима будете молили а нисте опростили?Зарад љубави милост ће крвнику уместо крви пустити.Бол у љубав да се разнесе ми ћемо се молити.Када на гробовима нашим свеће запалитезнајте да џелатима нашим палите, у гробове наше убице су легле.Нас Господ викну и ми се пробудисмо,

Владимир Бурсаћ: Злочини Независне Државе Хрватске у Бихаћком крају током пролећа, лета и јесени 1941.г

29. новембар 2024.

Уз сагласност аутора, преносимо његов рад објављен 2023. године у часопису Топола, издавача ЈУ Спомен-подручје Доња Градина. Апстракт: Неколико дана од почетка инвазије на Југославију, оснива се Независна Држава Хрватска. Кључна особа у стварању органа власти НДХ у Босанској Крајини је Виктор Гутић. Половином јуна у Бихаћ као Велики жупан Велике жупе Крбава и Псат долази Љубомир Кватерник, организатор и предводник злочина над српским и јеврејским живљем. У раду су кроз временску линију приказани сви злочини почињени над Србима и малобројним Јеврејима: одузимање земље и имовине добровољцима, конфискације радњи трговаца и занатлија, хапшења и затварања, пљачкање имовине и уцењивање имућних житеља, покатоличавање, рад Пријеког суда за Велику жупу, организовано и

Јован Мирић: Град и село у НДХ

29. новембар 2024.

У градовима вичу, псују, бацају блато и камење, туку. У селима хватају, стражаре, туку, силују, кољу, убијају, спаљују, бацају у јаме. Шта више рећи? Главни трг у Загребу, НДХ (Извор: 24/7) Дана 28. априла 1941. године усташе су око 200 Срба, Јевреја и неколико Хрвата допремили са севера НДХ у Загреб, сместивши их у домобранске касарне у Илици. Из те групе Немци су издвојили бивше југословенске војнике, а остале ухапшене усташе су немилосрдно мучили. „Цијелим путем од Јелачићевог плаца до Нове Васи били смо нападани од уличне руље која нам је добацивала разне псовке, пријетње, пљувала по нама, а неки почели и бацањем камења“, казује Дмитар Романић. (Ђуро Затезало, Јадовно,

Прве жртве усташког терора и геноцида у Сремским Карловцима, хапшење истакнутих грађана јуна 1941. године и њихово страдање у логору Јадовно

28. новембар 2024.

Положаj Срба у НДХ се све више погоршавао, као и положаj Јевреjа и Цигана, после обjављивања „Законске одредбе о расноj припадности“ и „Законске одредбе о заштити ариjевске крви и части хрватског народа“ почетком маjа 1941. године у гласилу хрватског усташког покрета (Хрватски народ, броj 78 од 1. V 1941. године). Те одредбе jе прописао поглавник НДХ Анте Павелић по немачком нацистичком узору. Мржњу против Срба, Јевреjа и Цигана упорно jе ширила усташка пропаганда преко дневне штампе, радиjа и на скуповима. Они су окривљивани за сва постоjећа зла и означавани као ниже расе и „непоћудни елементи“. Срби су jош називани четницима, а српска православна вера грчко-источном или шизматичком. Усташка штампа jе

Жељко Кресојевић: KОМАДИЋ KРУВА

27. новембар 2024.

Стара Градишка – логор. Одвајање дјеце од мајки, 10. јуни 1942. године Имате једно дијете Неко двоје. Можда их имате троје. Можда немате својих. Тетка сте неком … Стриц сте неком, ујак Можда их имате четверо… Баш као што их је моја баба ДРАГИЦА (рођена Хајдин), стара 30 година имала на тај дан… ДАНИЦУ (11), МИХАИЛА (9), МИЛОША (7) и МИЛKУ (2). Привили су јој се уз скуте. Најмлађа јој Милка у рукама. За Даницу ћаћа каже да је била штркљава цурица, витка. Тамне косе и исто таквих крупних очију. Изгледа да је стасом и изгледом повукла на Петровиће и Хајдине. Мој отац Михаило, Милош и најмлађа Милка су