Neumitna sudba sve više nam proređuje i inače već jako proređene redove naših heroja iz minulih ratova – piše pomen svom saborcu, ratnom drugu Petru M. Martinoviću, pukovnik u penziji Živojin Blagojević, a objavljuje „List narodne zahvalnosti”, štampan u Beogradu na rezmeđi 1939/40. godine. Piše i da brigadni đeneral Martinović, izmučen teškom bolešću, prekrati sebi život – „taj junak od oca Mila, artiljerijskog komandira i iz porodice koja u minula dva veka dade niz znamenitih ljudi”. „Taj državni pitomac, na vojnoj akademiji školovani oficir, koji prođe Balkanske ratove, a po objavi Prvog svetskog, 1914. godine, određen bi za šefa štaba Sandžačke vojske, najvećeg i najvažnijeg operativnog tela vojske, kojom je