arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Мира Радојевић, историчар и професор на Филозофском факултету у Београду.

Мира Радојевић: Зло Јасеновца и његова дубока веза с временом у коме живимо

Број жртава много је пута и са различитих страна оспораван, да би у савременом добу био проглашен за мит, чије се порекло нетачно и често приписује „српским националистима“. Убијање историје Јавност у Србији је последњих месеци суочена с мноштвом информација из новинских и других текстова, као и из телевизијских емисија посвећених злогласном концентрационом логору Јасеновац, с нагласком на покушај утврђивања броја његових жртава и оштро супротстављена тумачења завађених учесника ове захуктале дискусије. Недовољно упућени читалац или гледалац телевизије може бити изненађен како обновљеним интересовањем за то болно питање из националне историје тако жучношћу која избија из његове анализе, а можда понајвише новим, готово „револуционарним“ погледима. Унутар недоумица изазваних садржином и

Мира Радојевић: Србољуб Живановић се све вријеме трудио да говори у име осуђених на ћутање, не пристајући да нестану из колективног сјећања

Ако се пође од чињенице да је Јасеновац већ неколико деценија најважнији симбол страдања српског народа у Другом свјетском рату и националне политике НДХ очито је да главни циљ представља деконструкција наводног јасеновачког мита, како се све чешће истиче. Следствено томе, рушењем мита била би релативизована и обесмишљена сва постојећа знања о геноцидном карактеру НДХ. У петак, 26. јануара 2024. године, у пуној свечаној сали САНУ, у организацији Института „Диана Будисављевић“ одржана је комеморација посвећена недавно преминулом српском академику Србољубу Живановићу, који је свој научни вијек посветио истраживању геноцида над српским јеврејским и ромским народом о Јасеновцу. Дописни члан САНУ проф. др Мира Радојевић, због смртног случаја у породици није

Мира Радојевић, историчар и професор на Филозофском факултету у Београду.

Мира Радојевић: „Деконструкције јасеновачког мита“ – разлози и последице

Због чега водећи медији неретко тврде како су се „историчари сложили“ да број јасеновачких жртава одговара проценама Музеја жртава геноцида? То једноставно није тачно. Извор: Печат, 5. 11. 2021. Тешко је отети се утиску да смо последњих тридесетак година, нарочито у најновије време, постали невољни сведоци, учесници и жртве једног чудовишног процеса у коме се наопако окреће све оно што смо као нација знали о својој прошлости, у шта смо веровали и на шта смо се ослањали. „Несрећни српски народ“, написао је у предвечерје Другог светског рата Милан Грол, сваких је десет година „залуђиван другом идеологијом“, све док није изгубио свест о вредностима којима се руководио док се под својим

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Божић у Придворици 1942.

У знак сjећања на невине жртве jедног од наjмонутрознииjих злочина, покољ српског становништва

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.