arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања равнокотарских Срба 22. јануара 1993. године (акција „Масленица“)

Дана 22. јануара 1993. године, хрватске оружане снаге напале су јужне делове Републике Српске Крајине (РСК) под кодним називом „Масленица“. Агресија је извршена током спровођења „Венсовог плана“, који је годину дана раније РСК ставио под заштиту мировних снага УН (УНПРОФОР). Била је то трећа агресија Хрватске на заштићено подручје УН, у које је примљена две године раније. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге успеле су да заузму неколико десетина квадратних километара у Равном котару, укључујући аеродром Земуник и неколико брда на Велебиту, и да овладају браном Перућа и хидроелектраном. У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мешовита села: Мурвица,

29 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНАЧКЕ АКЦИЈЕ „МАСЛЕНИЦА“: Помен српским жртвама страдалим на подручју Равних Котара и Малог Алана

У Цркви светог Марка у Београду одржан је парастос жртвама злочина које су пре 29 година припадници Хрватских оружаних снага извршили на подручју Равних Котара и Малог Алана. Документационо-информациони центар Веритас тим поводом је саопштио да је у операцији „Масленица“ погинуло и нестало 348 Срба, од чега 55 цивила просечне старости 60 година. Навршило се 29 година од страдања Срба у Равним Котарима и на Малом Алану у акцији „Масленица“ хрватске војске, у којој је погинуло или нестало 348 људи, а више од 10.000 Срба је протерано са огњишта. Иако је нападнуто подручје било под заштитом УНПРОФОР-а, нико није процесуиран за злочине над Србима, ни пред домаћим, ни пред међународним

У хрватској акцији „Масленица” погинуло и нестало 348 Срба, нема кажњених за злодела

Документационо-информациони центар Веритас саопштио је, поводом 29 година од злочина које су припадници Хрватских оружаних снага извршили на подручју Равних Котара, да је у операцији „Масленица” погинуло и нестало 348 Срба, од чега 55 цивила, просечне старости 60 година. Веритас у саопштењу наводи да су међу жртвама и 34 жене, просечне старости 57 година и троје деце до 12 година старости. Међу жртвама је и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вековна огњишта. Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 337 људи, док се на евиденцији несталих води још 11, од чега шест цивила,

Младенова долина

Звао се Младен. Био је рођен 1941. године у Кули Атлагића, општина Бенковац. Ожењен. Отац два сина, Ђорђа и Милорада. Живио је и радио у Обровцу, као механичар, стручњак за тешке рударске машине у обровачким рудницима боксита. У истој улици у Обровцу живио је и Јосип, Хрват. И он је имао два сина – Марка и Дарка. Младенови и Јосипови синови били су истих година и расли су заједно, а преко њих су се дружили и њихови очеви. Дошао је рат. Синови су за њега стасали, а и очеви су још били способни. Дарко, млађи Јосипов син, на самом почетку сукоба одлази из Обровца и ступа у хрватску војску. Марко

Страдање Срба са Равних Kотара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. извршиле агресију под кодним називом “Масленица” на јужне дијелове Републике Српске Kрајине (РСK). Агресија је извршена у току реализације “Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСK стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је примљена двије године раније. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Kотарима, укључујућ и аеродром Земуник, и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа. У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Kашић и

Парастос за страдале Србе у Равним Котарима и Малом Алану

             Ове године као и до сада, породице несталих и погинулих Крајишника обиљежиће Парастосом 28. годишњицу страдања српског народа у Равним Котарима и на Малом Алану. Парастос ће се служити у цркви Светог Марка, у Београду, 22.  јануара 2020. године (петак), с почетком у 11 часова. Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима. Ваше присуство парастосу значило би саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. С поштовањем, Председница удружења „СУЗА“: Драгана Ђукић Везане вијести: Једна од најтужнијих прича Масленице: Милан (7) и Милена (5) Гагић погинули у кући, Сњежана

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.