arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ИВАНОВИЋ ЈАРАК – КРЊАК – крв и неколико мјесеци послије покоља

29. јул 2020.

У Ивановић Јарку, предјелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну, усташе су извршиле масовни Покољ Срба 29. јула 1941. године. Изасланик равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ, Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручју Глине, кренуо је са својим кољачима – усташама на погром Срба у Војнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су на терену Мијо Жунац, ветеринар из Војнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаје у Крњаку и усташки повјереник Опћине Крњак Драгутин Муић (9) из Вукманића. Муић је према договору позвао Србе да дођу у Крњак 29. јула и донесу помоћ у храни и одјећи за Словенце који су се тада налазили

Kordunski-rekvijem.jpg

Светозар Ливада: „Кордунски реквијем“

22. јул 2020.

Ливада пише о свом завичаjу у коме jе као тринаестогодишњи дjечак доживио окрутне смрти своjих наjдражих, несхватљива звjерства, палеж, рушења и мржњу. Аутор говори да jе наjстрашниjе што се, „све поновило 1991. године, у само jедном животу, а то jе превише патње и боли за jедан живот“. У књизи пише да су се страхоте поновиле jер „Срби и Хрвати практицираjу културу смрти несмиљено, као неку врсту кућне радиности“ и резигнирано поручуjе да улазимо у 21.виjек „без иjедног риjешеног проблема“. Прочитаjте књигу СВЕТОЗАР ЛИВАДА: КОРДУНСКИ РЕКВИЈЕМAcrobat PDF dokument, 2,7 MB

Жељко Кресојевић: ВИДОВДАН – ДАН ВЕТЕРАНА

28. јун 2020.

ПРОМЈЕНИЛА СУ СЕ ВРЕМЕНА … кажемо често. Само нам се чини… ЉУДИ СЕ МЈЕЊАЈУ… Не заборавите породице оних који су пали, дjецу њихову, жене, мајке и очеве, браћу и сестре …Обиђите их. Ако ништа друго попричајте са њима… Не заборавите оне који са посљедицама, са ожиљцима живе. Cа гелерима и зрнима у себи… Kрећу се штакама, на протезама, помоћу колица… . . . Ал` тко те 1971. бранио као најситнијег у разреду… тај улијеће 1981. без много питања у тучу на забави код Вује Цревара (а зна добро да смо је ми закували). Такав ће те извући рањена из тенка који гори у Подвожићу, почетком новембра, јесени 1991… Свратит ће

Одржана трибина „Усташки злочини на Кордуну 1941. године“ (ВИДЕО)

28. јануар 2020.

Tрибина „Усташки злочини на Кордуну 1941. године“ одржана је у понедељак 27. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милан Мицић. Кордун је током Другог светског рата поднео веома велике жртве. На том уском географском простору убијено је 6.200 војника, односно партизанских бораца, а цивилне жртве износиле су између 34.000 и 36.000. Од тог броја 88 одсто су били Срби – рекао је Мицић. Ови догађаји, навео је Мицић, имали су своју генезу 1914. и 1918. године када се догодио атентат на престолонаследника Франца Фердинанда, а Срби означени као колективни кривци од стране Аустроугарске. По завршетку Великог рата југословенска идеја преточена је

Књижевник Миле Дакић у Бањој Луци

13. новембар 2019.

Бања Лука, сриједа, 13. новембар 2019, 19.00 часова Народна универзитетска библиотека Републике Српске, сала бр 29 Драги пријатељи, Позивамo Вас да у сриједу, 13. новембра, у 19.00 часова, дођете у НУБ Републике Српске, сала бр 29, на књижевно вече са историчаром и књижевником Милом Дакићем из Војнића, Р. Хрватска. Биће то прилика да се упознате са богатим књижевним опусом аутора, али и са живим свједоком и актером бурне историје наших крајева од Другог свјетског рата до данашњих дана. Добро дошли! Крајишки културни центар Бања Лука Везане вијести: Будни сањамо завичај!! | Јадовно 1941. Света Петка и Срби у Пламену | Јадовно 1941. Хрватска осудила Дакића без доказа | Јадовно 1941.

Годишњица страдања резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу

19. септембар 2019.

Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Републике Хрватске 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје.  Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почели “крвави пир”

Календар геноцида: 06. август. Годишњица страдања Срба са Кордуна и Лике

5. август 2019.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

Избјегличка колона

Бојанић: ОЛУЈА – ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ !

4. август 2019.

Годишњица зверског и геноцидног старадња Срба у такозваној операцији „Олуја“ од хрватских-усташких звери и у њеном наставку, акцији такозваној „Маестрал“, када је извршен зверски и геноцидни хрватски-усташки злочин  на 13 општина БиХ, биће обележена Централном државном манифестацијом Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“  која ће се одржати у недељу 4. августа 2019. у 19 сати, код манастира Крушедол на Фрушкој Гори. Република Србија и Република Српска заједно ће обележити годишњицу страдања и прогона Срба из Хрватске, што је врло позитивно. Председник Србије Александар Вучић позвао је све грађане Србије, а посебно Крајишнике, да дођу данас у Крушедол, где ће бити обележена годишњица „Олује“, да одају

Slobodan_Antonic_media_centar.jpg

С. Антонић: Онај ко летује у Хрватској доприноси нормализацији столетног геноцида који траје

29. јул 2019.

Данашње летовање наших архиграђанских селебритија у НДХ 2.0 спада, заправо, у исти смисаони сегмент као и летовање у НДХ 1.0. Ових дана наши архиграђански селебритији хвале се путовањима по Хрватској. „Игра Хајдук, данас, сад некад, дивно је бити у Сплиту“!, дичи се Софија Тодоровић, „комшиница из Борче“ (заправо, активисткиња YIHR-а), позната по акцији „Бурек солидарности“ (после које је Кандићкин ФХП позвао Европски суд за људска права да је узме у заштиту од српских националиста). „За 18 година супер летовања“ у Хрватској, похвалио се и Срђан Драгојевић, „нико ме ружно погледао није“. „Мислим да таблоиди распирују мржњу, као 90-тих“, додао је. И док нам Сергеј Трифуновић шаље „поздрав с магичног Цреса“,

Садиловац, Храм Рођења Пресвете Богородице

У суботу 27. jула 2019. парастос за 463 убијених Срба из Садиловца

25. јул 2019.

У Садиловцу на Кордуну, у суботу 27. jула 2019. године са почетком у 10 часова, у цркви Рођења Пресвете Богородице, на 77-ту годишњицу страдања, биће служена Света Литургија и помен за 463 српске жртве стравичног покоља у овом мjесту, коjе су побиjене и запаљене у овом храму 31. jула 1942. године. Село Садиловац налази се на ријеци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. год  ине доласком првог православног свештеника Гаjе Гргића, коjи jе са собом довео и населио српски народ. Мало по њиховом доласку направљен jе и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1826. године. Дана 31.07.1942. године

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: Крвави јули у Петрињи, Глини, Топуском…

24. јул 2019.

Усташе су у Банском Грабовцу код Петриње 24, 25. и 26. jула 1941. године масакрирале 1.200 Срба. Поклане Србе усташе су затрпале заjедно са побиjеним псима, наводе у Удружењу „Јадовно“. У православноj цркву у Топуском у jулу 1941. године мучено jе и убиjено неколико мушкараца, жена и дjеце, међу коjима су били Милутин Кордић и његов малољетни син. Никола Кордић, коjи jе тада имао 78 година, ниjе могао ходати, па су га усташе довезле запрежним колима у цркву и убиле. Убиjен jе Душан Злокас /14/, а жене и дjевоjке су силоване. У селу Драготина код Глине у jулу 1941. усташе су поклале седам жена и jедно диjете и запалиле их.

Ilija_Zegarac.jpg

Овдје (не) почива Илија Жегарац

20. јул 2019.

Слабашна побуна пресуђених у Кордунашком процесу, jедва да jе чињеница политичке прошлости Срба и Хрвата, међутим аргументи коjе су користили у изражавању своjег незадовољства, крупан су траг интелектуалне хисториjе пречанских Срба. Пише: Жељко Кресоjевић Готово свако љето Слободан Жегарац дође у Воjнић, своjе родно мjесто. Обично преспава код Букава у комшилуку, сврати обавезно код мог оца, његовог друга. Сjете се дjетињства, несташлука, младости… Те његове ране године jедино jе лиjепо што га веже за варошицу и краj у коjем jе рођен. Корача лагано улицом коjа води према воjничком “крижу”. Боже, каквог ли апсурда. Улица данас носи име Андриjе Хебранга !? Заустави се на “крижу”, поздрави се, подивани са малоброjним познатима.

СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ КОРДУНАШКОГ ПРОЦЕСА

17. јул 2019.

На 75. годишњицу „Кордунашког процеса“ у недељу 14. јула 2019. године у организацији Удружења бораца Кордуна из Београда код споменика у насељу Бусије први пут је одана пошта невино страдалим Кордунашима тога процеса.А страдали су, како је том приликом истакао Милош Кресојевић, чланови војног, политичког и партијског руководства Кордуна, али и виђенији Срби-Кордунаши интелектуалци. После монтираног судског процеса одржаног у Горњем Будачком (отуда га неки називају и Будачки процес) за наводну издају и сарадњу са непријатељима и четницима на смрт су 14. јула 1944. године осуђен Вељко Кораћ члан Народноослободилачког одбора (НОО) Кордуна, Љубо Вујчић члан которског НОО Слуња, Илија Жегарац шеф партизанске штампарије, Милан Момчиловић официр Плашчанског партизанског одреда

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

14. мај 2019.

Хрватско суочавање с трауматском прошлошћу умногоме је компликованије, теже и спорије него у већини европских земаља. Пише: Славко Голдштајн Након рекламно замашне најавне кампање, Јутарњи лист је у суботу 6. фебруара 2016. објавио невелику фотомонографију на 104 странице, с око 120 снимака из раздобља 1941-1945, под насловом “Живот у НДХ”. Жао ми је што је лист у којем повремено сурађујем објавио такву књижицу, али ми је драго да ми је главни уредник тог листа, кад сам му телефонски најавио да о томе желим написати негативну критику, спремно одговорио да су ми и за такав текст ступци Јутарњег листа отворени. Наслов књижице “Живот у НДХ” неумјесно је претенциозан, јер “живот” подразумијева

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 13. мај 1942. – годишњица страдања Срба на Кордуну

13. мај 2019.

На данашњи дан 13. маjа 1942. године на Петровоj гори страдало jе од усташа преко 80 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори од 9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце. Петрова гора, у предjелу Калови усташе су поклале 13. маjа 1942. 28 жена и дjеце.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila:[email protected], телефоном: 051/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.   Везане виjести: Калови, Петрова гора 13. маjа 1942.  

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА