ЈНА Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

У паклу Скендерије

2. мај 2024.

Ово је део приче о ратном злочину за који нико није одговарао, у судским списима названим ,,Случај Добровољачка”. Извор: БУНАР БЛОГ ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Телефон у канцеларији у приземљу помоћног објекта Војне болнице Сарајево тог 2.маја 1992. зазвонио је нешто пре 13 часова. Капетан I класе Марко Лабудовић знао је ко са тог телефона зове и пре него што је подигао слушалицу. – Хало-изговорио је са зебњом. – Генерал Кукањац-представио

ЗЕМА

21. април 2020.

Колико треба бити нечовек и убити ненаоружаног војника од деветнаест година на одслужењу обавезног војног рока док безбрижно игра билијар? – Друже поручниче… Окренух се да видим ко је. Војник мало нижи од мене, у тамно маслинастој униформи коју су у нашој јединици носили диверзанти, са беретком на глави коју су тада носили само припадници војне полиције и специјалних јединица. Стајао је у ставу мирно и поздрављао ме десном руком принетом слепоочници. Мислим да нисам имао беретку на глави јер смо се налазили унутар зграде позадинског дела Команде 2. војне области у Сарајеву, па сам само климнуо главом. Извор: БУНАРБЛОГ ; Аутор: Жељко Пантелић, 29. априла 2013. НАПОМЕНА: Сви наводи

Коме смета истина о страдању српског народа у Тузли?

21. мај 2019.

Увијек када се помену српска страдања, српске жртве и злочини над српским народом у БиХ, одмах креће оркестрирана „ватра“ неутемељених и давно отрцаних фраза о „злочинцима“ и „жртвама“, „националистима“ и „нормалнима“, „агресорима“ и „бранитељима“, а све те празне приче имају циљ да одбране давно осмишљену и наметнуту „црно-бијелу“ слику о рату у БиХ, саопштено је из Завичајног удружења Тузлака у Бијељини. У саопштењу прослијеђеном Срни истиче се да је на тој слици само једна „жртва“, а са друге стране један народ као колективитет представљен је као „злочинац“, „националиста“ и „агресор“. – Дежурни чувари лика и дјела аутора ове слике, вјероватно богато плаћени за свој рад, увијек су спремни да испале

Којић: Писање Јусуфа Трбића дио класичне бошњачке пропаганде

17. мај 2019.

Писање одборника СДА у бијељинској Скупштини града Јусуфа Трбића о оспоравању злочина почињеног у Тузланској колони 1992. године, представља класичну и устаљену пропаганду коју Бошњаци пласирају, како у домаћој, тако и у страној јавности, оцијенио је директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић. „Таквој пропаганди допринијело је и правосуђе на нивоу БиХ које непроцесуира злочин који се десио у Тузли 15. маја 1992. године када је извршен напада на колону војника бивше ЈНА. Бошњаци покушавају да оправдају и потврђују неке своје тезе, као што то чини Јусуф Трбић“, рекао је Којић на питање Срне да прокоментарише Трбићево оспоравање овог злочина на бијељинском порталу

За „Тузланску колону” још нема правде

16. мај 2019.

Обележена је годишњица напада у којем је убијено 59 војника ЈНА у Тузли током њиховог мирног повлачења, а да за тај злочин до данас нико није одговарао У мају 1992. године, у два мучка напада муслиманских војних и паравојних снага на припаднике ЈНА, који су део били тада још јединствених оружаних снага Југославије, убијено је стотинак војника и много више њих је рањено. Први од ова два злочина извршен је 3. и 4. маја 1992. у Добровољачкој улици у Сарајеву, а други једанаест дана касније на Брчанској Малти у Тузли. У оба случаја, изрежирани напади на колоне ЈНА, које су се мирно и по договору повлачиле из два града у

Милуновић: Тражићемо истину и правду за све српске жртве

15. мај 2019.

Тражићемо истину и правду док не буду процесуирани сви који су починили злочине над српским војницима и над српским народом, поручио је данас министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић на обиљежавању 27 година од страдања припадника ЈНА у Тузланској колони. У обраћању породицама убијених припадника ЈНА, ратним војним инвалидима, саборцима и бројним окупљеним испред Спомен-костурнице жртвама злочина над Тузласком колоном, Милуновић је истакао да без истине и правде нема заједничког живота у БиХ. „Муслиманске власти нису поштовале ништа, они су побили људе који нису могли да се бране, који су се мирно извлачили из касарне Хусинска буна према Бијељини и даље ка Србији“, рекао је министар. Он

Тузланска колона (фото: Принтскрин Јутјуб/ТВ ФС-3)

Обиљежавање 27 година од злочина над припадницима ЈНА у Тузли

15. мај 2019.

У Бијељини ће данас, поводом 27 година од масакра које су муслиманске снаге извршиле над 59 војника ЈНА у Тузланској колони, бити служен парастос жртвама и положено цвијеће испред Спомен-костурнице на Градском гробљу на Пучилама. У 11.00 часова биће служен парастос на градском гробљу Пучиле, за 11.30 часова планирано је полагање вијенаца на Спомен-костурници. У 11.45 часова предвиђено је обраћање званичника, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Обиљежавању, које организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, присуствоваће посланик у Народној скупштини Републике Српске Недељко Ћорић. Муслиманске снаге напале су 15. маја 1992. године колону ЈНА у Tузли која је, на основу претходно постигнутог

Одата почаст убијеним резервистима ЈНА

22. април 2019.

На мјесту убиства осморице припадника бивше ЈНА из групе „Транспортер“ у Великом парку у Сарајеву 1992. године данас су чланови њихових породица и представници Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево положили вијенце и запалили свијеће. Делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и чланови породица убијених резервиста ЈНА први пут су 2017. године на мјесту убиства положили вијенце и одали пошту убијеним припадницима резервног састава бивше ЈНА из групе „Транспортер“. Резервисти ЈНА који су тог дана страдали су Миливоје Лаловић, Ђорђе Бјелица, Зоран Марковић, Драгомир Ђерић, Стеван Ђокановић, Влајко Голубовић, Недељко Вујичић и Миладин Вукмановић. Осам припадника бивше ЈНА из