arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Парастос за страдале Билогорце 30. октобра у Београду

28. октобар 2021.

У цркви Светог Марка у Београду у суботу 30. октобра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској 1991. године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено живот је изгубило 76 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским

ОПЕТ МЕ ПРОГАЊАЈУ „НАТО“ ИСТОРИЧАРИ: Проф. др Милош Ковић тврди да поједине колеге планирају да га избаце са факултета

28. октобар 2021.

Након осам тужби због повреде части и угледа, које је против њега поднело четворо колега – Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Влада Станковић и Радош Љушић историчару и професору Милошу Ковићу прети – избацивање са Филозофског факултета. Како Ковић тврди, група професора предвођена Самарџићем чини све да он не буде изабран у звање редовног професора, иако за то испуњава све услове. И то се не дешава први пут, јер су Ковића и пре четири године приликом избора у звање ванредног професора хтели да протерају са овог факултета Универзитета у Београду. – Ово је политички обрачун и то зна свако ко прати историју овог сукоба, мој јавни рад и деловање Николе Самарџића,

Данас је Света Петка: Светитељка која помаже болеснима и сиромашнима

27. октобар 2021.

Српска православна црква разнује дан Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, заштитнице жена, светитељке која је помагала болеснима и сиромашнима. Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести. Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века. По предању, света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и

Епископ Иринеј Ћирић

Спасао децу, а скојевци га изболи ножем

27. октобар 2021.

Навршило се 66 година од смрти Иринеја Ћирића, једног од најзначајнијих архијереја СПЦ у прошлом веку. Из злогласног мађарског концентрационог логора Шарвар спасао 2.800 деце, а умро од батинања У години која је на измаку навршило се 66 година од упокојења епископа Иринеја Ћирића (1884-1955), једног од најзначајнијих и најтрагичнијих архијереја СПЦ не само свог доба, већ целог прошлог века. На челу Епархије бачке Ћирић је, наиме, био током Другог светског рата, када је она, окупана у невиној српској крви, била под мађарском окупацијом. То ће га, доцније, практично коштати живота. – После рата, комунистичке власти су га због наводне сарадње са окупатором 17 месеци држали у кућном притвору. Литургију

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

27. октобар 2021.

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Епска битка Србина из Лике: Спасава земне остатке усташких жртава – пре великог потопа

26. октобар 2021.

Три српска и три хрватска села у Лици, у долини подно Велебита, куће, цркве и гробове, потопиће акумулационо језеро. Док католичка црква води узалудну кампању како би спасила имовину, један Србин спасава кости својих сународника које су усташе бациле у јаме, али и тела америчких авијатичара, које су убили мештани Хрвати. Аутор: Сенка Милош Косињ, тако се зове долина између Госпића и Оточца, кроз коју протиче река Лика, на једној обали су хрватска, а на другој српска села, Млаква, Градина и Пољан. О изградњи бране говори се још од 1912. године, а припрема за реализацију пројекта око кога се ових дана дигла бура у Хрватској почела је 2010. године. Србин

Palanciste_parastos_i_komemoracija.jpg

(НЕ)ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН НАД ЦИВИЛИМА

26. октобар 2021.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора, у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. – Музеj Козаре Приjедор за своjих шест децениjа постоjања по први пут jе приредио изложбу доминантно посвећену страдању цивила у Другом свjетском рату назвавши jе „Година страдања – 1942“. Виши кустос историjске збирке овог музеjа Ведрана Адамовић каже Срни да се не може са сигурношћу тврдити зашто се тек сада по први пут

Проф. др Светозар Ливада

Светозар Ливада: Сведочим, овако је било!

26. октобар 2021.

Многи су ме странци питали: „Како је ратовање почело?“. Невољко сам одговарао: „Организирано и веома агресивно, шовинистички , а неки су свој интегрални национализам дизали на расизам, да су супериорнији, интелигентнији, просвећенији, културнији. „Што јужније то тужније!“ Посебно се лицитирало: ко кога експлоатира, отима девизе, пљачка, итд. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. октобра  2016. године. Неки манускрипт србијанских академика под насловом „Меморандум“ био је проглашен узроком рата у Хрватској. Заредаше оснивања кризних ратних стожера на челу са усташоидима повратницима, удбовцима, комуњарама пребјеглим у ХДЗ. Међутим, рат је договорен, између ковача рата, Милошевића и Туђмана, али не и објављен. Водио се за

Созерцање (2)

26. октобар 2021.

Читанка српског страдања од усташа је тешко штиво. Ужасни покољи, стравични, монструозни злочини, демонски карактери џелата… Пише: Зорица Ђоковић Ондашњи крици и плач понекад надјачају садашњу свакодневну градску буку. Слике насилног умирања промичу пред очима умјесто зграда и пролазника. Треба то носити. Као и низ питања која извиру из тога, питања без одговора. Треба све то носити кроз дан и даље кроз живот. Тешка литература коју је немогуће свакодневно читати. Календар је препун датума када умирање за Србе није било свакодневни, уобичајени одлазак достојан човјека на крају свог земног живота. Спознали су непојмљиво тешку, мученичку смрт, којом су прешли преко, оставивши своје крвнике и нас, потомке, на овој страни. Између

ТРАГИЧНА СУДБИНА ДР ДИВНЕ ВЕКОВИЋ: Прву жена љекара у Црној Гори комунисти брутално убили на Зиданом мосту

25. октобар 2021.

Др Дивна Вековић, из васојевићког села Лужац, студије медицине завршила је на Сорбони 1909. и била прва жена лекар у Црној Гори. Као добровољац била је уз Српску војску током Великог рата и пробоја Солунског фронта. Добила највиша српска и француска одликовања. У Београду докторирала књижевност. Прва превела „Горски вијенац” на француски. Објавила важне радове из филологије, лингвистике, етнографије… Без суђења и образложења, у ноћи 17/18. мај 1945, комунисти су је убили на бестијалан начин. Пише: Милица Краљ У избегличким колонама које су се 1944/45. кретале путем смрти није била само једна поражена и издана војска која је до последњег даха бранила отаџбински завет „За крст часни и слободу златну”.

Владимир Умељић

Историчар др Владимир Умељић: Документа о геноциду у НДХ уништавана у Брозово време

25. октобар 2021.

Ово, за „Новости“, наглашава др Владимир Умељић, историчар и теолог, којем је управо ових дана Издавачка кућа „Филип Вишњић“ у Београду објавила историјски роман „Вучји месец изнад куће Чарнојевића (Прилози за фамилијарну хронику)“. Признавање независности Косова и Метохије представљало би духовну кастрацију, а затим и колективно самопоништење српског народа. Имам поверења у наш народ упркос систематском расрбљивању, које траје од оне несрећне југословенске заслепљености по завршетку Првог, Другог светског рата и Брозовог терора. И, наравно, упркос свим друго и трећесрбијанцима, који се из разноразних разлога коцкају туђим новцем. Мислим, или се барем надам, да их је наш народ прозрео и ставио их на место које заслужују. Ово, за „Новости“, наглашава

Торпедни чамац-прво Душково радно мјесто

Проклетство бојовника Душка

24. октобар 2021.

У грађанском рату деведесетих Душко ниjе био jедини хрватски воjник или полицаjац српске националности, коjем су хрватске оружане снаге убили чланове наjближе породице. Душков случаj jе изишао у jавност захваљуjући одважности и писмености његове ћерке Сање. Остали ћуте и пате очекуjући повећања бранитељских привилегиjа. ПИШЕ: Ђорђе Пражић Душко Кнежевић jе рођен у Карловцу. Након развода родитеља у четвртоj години са маjком се вратио у Госпић. Његова маjка Душанка Вранеш jе бринула о њему и настоjала му пружити сву родитељску љубав. Душко ниjе био срећно диjете и притискали су га многи комплекси. Проблем jе покушао „рjешити“ одласком у воjну школу. Тешко да би се нормално уписао у воjну школу да ниjе

СРПСКИ ЗИД ПОНОСА у Нишу

23. октобар 2021.

Вероватно један од највећих и историјски најдетаљнијих мурала у Нишу и шире, јесте управо мурал који је назван СРПСКИ ЗИД ПОНОСА. Ништа необично, за оне који га знају, иницијатор израде мурала, по чијој идејној замисли мотива је израђен мурал, јесте генерал Симовић. Познато је да је у Нишу заживела култура мурала. Нешто несвакидашње, што се догодило недавно, јесте израда мурала у дворишту Команде Копнене војске. Вероватно један од највећих и историјски најдетаљнијих мурала у Нишу и шире, јесте управо мурал који је назван СРПСКИ ЗИД ПОНОСА. Ништа необично, за оне који га знају, иницијатор израде мурала, по чијој идејној замисли мотива је израђен мурал, јесте генерал Симовић. Мурал је својеврсно

Никола Жутић: Термин Покољ у потпуности осликава преовлађујући монструозни начин убијања Срба, незабиљежен у свјетској историји

22. октобар 2021.

Нико жив не брише термин геноцид, само се питање бестијалног убијања Срба конкретизује Покољем. Остају и геноцид и Покољ. Зар то треба да се „нацрта“ да би било јасно? Проф. др Горан Латиновић у тексту „Покољ или геноцид – о једној вештачкој и штетној дилеми“ (објавио НСПМ а пренио Музеј жртава геноцида), помиње академика Крестића и мене као некакве бесвјесне пензионере које је завео „лукави стоматолог“ др Душан Басташић, да се опредијеле за „штетни и веома опасни(?!)“ термин „Покољ“, па смо се на тај начин прикључили његовом (Басташићевом) аматеризму и незнању. Проф. Др Василије Крестић као академик, није класични пензионер пошто је преокупиран научним пројектима и пословима управника Архива САНУ.

Добродошлица Нијемцима приликом уласка у Загреб 1941. године

Хрватска академија наука: Хрватски језик услов Србији за приступање ЕУ

22. октобар 2021.

Хрватска академија наука и уметности (ХАЗУ) предложила је влади да као један од услова за приступање Србије Европској унији затражи да званични Београд, како наводе, „јавно и недвосмислено призна хрватски језик као посебан и независан стандардни језик и један од службених језика ЕУ“, пренела је Хина. Изјаву о томе је донео Одбор за норму хрватскога стандардног језика ХАЗУ, а прихватила ју је Управа Академије и сада је она службени став ХАЗУ, који је осим медијима достављен и премијеру Андреју Пленковићу. Одбор је, наводи се у саопштењу ХАЗУ, изјаву донео „узимајући у обзир чињеницу да културна и јавна тела Србије, као и институције које се финансирају из њеног прорачуна, учестало већ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА