arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Литургија и парастос у Садиловцу

1. август 2021.

Дана, 31. јула текуће године Господње, када молитвено прослављамо Свете мученике Емилијана и Јакинта у мјесту Садиловац на Кордуну, служена је света Литургија и парастос за невино пострадале српске жртве усташког терора који се догодио 31. јула 1942. године  у Садиловцу. Том приликом усташе су убиле и спалиле у цркви у Садиловцу 463 српска сељака из Садиловца, Бугара, Черкезовца, Рујнице, Нове Kршље, Липоваче, Боговоље, Кордунског Љесковца, Смољанца и Ваганца. Међу покланим у цркви било је 149. деце млађе од 13 година. Литургијом је началствовао парох коренички протонамјесник Никола Малобабић коме је саслуживао презвитер Саша Кремић, парох плашчански. Извор: СВЕШТЕНА ЕПИСКОПИЈА ГОРЊОКАРЛОВАЧКА Везане вијести: СТРАТИШТА НДХ – САДИЛОВАЦ Дана 31.07.1942. године

Губин: Помен убијеним Србима

1. август 2021.

У српским селима Губин и Чапразлије у Ливањском пољу служен је парастос за четрдесетак Срба које су усташе мучки убиле током љета 1941. године, међу којима је био и православни свештеник Ристо Ћатић. У цркви Успења Пресвете Богородице у Губину служена је Света литургија, а потом и парастос на гробу свештеника Ристе Ћатића из села Сајковића. Парастос мученички страдалим Србима из Чапразлија служен је на мјесту срушеног споменика страдалима на гробљу Барјаку. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је да је дужност садашњих генерација да јуначко дјело својих предака памте, уважавају и цијене. – Као што је Христос страдао и показао своје Васкрсење, тако ће и сви који су за Христа страдали

Ранко Д. Раделић: PRO MEMORIA CONTRA PRO PATRIA

29. јул 2021.

Попис страдалих Несрба у геноциду 1941.-1945. у насељима источне Билогоре 1941.-1945. године. Извод из увода књиге објављене почетком јула 2021. У Београду. У Завичајном удружењу „Билогора“ Београд још 2014. је започео рад на пројекту „Жртве Билогоре ХХ вијека“, који је имао за циљ да се на једном мјесту сакупе и касније публикују сви доступни подаци и истражи оно што је још могуће, послије скоро читавог вијека од догађаја, о жртвама источне Билогоре, прије свега српским, али и свима осталим које су биле жртве репресије, а посебно усташке страховладе у НДХ 1941.-1945. године. Наивнима ће ово истраживање изгледати као анахроно, поновно ишчитавање поглавља једне апсолвиране и наизглед давно затворене књиге. Посао

Будућност Српске

28. јул 2021.

“Српска свакако тежи Србији, али она тренутно не може опстати осим као екстензија Србије. Неопходно је вратити Српску у српски образовни, финансијски, безбједоносни, друштвени систем. Иако и Србија има своје потешкоће и огромне проблеме, Српској је интеграција са Србијом у свему у чему је то тренутно могуће – императив опстанка” Пише: О. Дарко Ђого Републике Српска у којој данас живимо није иста она коју је стварао мој отац. Она се разликује по својим симболима: ти симболи, опет, нису никакве крпе и закрпе, већ вјековни, архетипски обриси Српства које се бранило и – чини се, у неком физичком смислу – одбранило. Те исте симболе је данашња гарнитура политичара у Републици Српској

Владимир Бурсаћ: Покољ над Србима је извршио државни апарат НДХ, институције те државе, службена лица цивилних органа власти, тужилаштва, судских органа, полицијских и војних јединица

26. јул 2021.

Сећање на 16 мушкарца из села Дољана (Босанских Дољана), код Бихаћа, који су у суботу 26. јула 1941.г одведени из свога села и убијени сутрадан на стратишту Гаравице код Бихаћа. Ово се десило један дан након одвођења мушкараца из Клишевића.  У суботу 26.јула 1941.г чланови усташког роја из села Ћукови (Анте из Жегара, Хилмић, Војић, Миралем Куленовић звани Шуњић) су у засеоку Луке, села Босански Дољани сакупили 18 мушкараца. У питању је било 16 житеља села, један човек који је са личке стране дошао да самеље жито у млиновима на Уни и Павле Пава Машановић, који је радио на Унској прузи. Рекли су им да оду до Железничарске куће на

РУШИЛИ МУ СПОМЕНИК, САД ГА СЛАВЕ: Лицемеран однос Хрватске према највећем српском научнику Николи Тесли

24. јул 2021.

Никола Тесла је по националности био Србин, његова је величина неупитна у глобалним размерима и можемо бити само поносни на њега. Родио се у Смиљану на подручју Хрватске, живео углавном у САД, а грађани су ти који су сугерисали да на једној кованици евра буде његов лик. Пише: Јурица Керблер – стални дописник Новости из Загреба Ово је изјавио хрватски премијер Андреј Пленковић након реакција из Србије и Народне банке Србије о плану да Теслин лик буде на хрватским еврокованицама. – Никоме Теслу не узимамо, а мој став да сам на челу Народне банке Србије био би да честитамо – тврди Пленковић. Потпредседник Владе Хрватске и представник српске мањине Борис

Освећење звона у Градини Кореничкој

24. јул 2021.

У Градини Кореничкој, дана 22. јула 2021. године, сабрао се верни народ Лике, града Коренице и околних места, код храма Светих Архангела Михаила и Гаврила, како би присуствовали освећењу звона, које је осветио Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим. Преосвећеном Епископу Герасиму су саслуживали: архимандрит Михаило (Вукчевић), архимандрит Наум (Милковић), протопрезвитер – ставрофор Мићо Костић, протопрезвитер Миле Ристић, протонамјесник Предраг Сушић, презвитер Драган Михајловић и протођакон Небојша Анђић. Храм Светих Архангела Михаила и Гаврила је током Другог светског рата много пострадао, и тренутно се налази у фази обнове, трудом, љубављу и несебичној помоћи  г. Бранка Дракулића који је пореклом из Градине Кореничке, а данас живи у Београду, звона овога храма

МИЛОШ КОВИЋ: Ништа није готово! Пред нама је одговор на питање хоћемо ли као народ живети или мрети? (ВИДЕО)

23. јул 2021.

Свако наше, српско страдање, то сада видимо, имало је смисла. Све кроз шта смо пролазили био је један пут који је био тачно предвиђен за нас, крст ни тежи ни лакше него што смо могли да понесемо. Та страдања од 1941. до 1945. од 1912. до 1918. године, у вековима пре тога, говорим о ратовима и великим страдањима, то смо ми, то је нама припадало. Ово у ексклузивном интервјуу за видео продукцију „Искре“ каже историчар Милош Ковић. -Оно што смо доживели у Крајини, Сарајеву, Косову и Метохији, у многоме је страшније од оног што смо преживели у Другом светском рату. Али, ништа није готово. Историју треба разумети, али, треба живети

Поклоничко путовање у Пребиловце из Српске и Србије

23. јул 2021.

Полазак из Србије и Српске дан уочи празника Светих Пребиловачких и Доњохерцеговачких мученика. Путовање се организује поводом 80. годишњице страдања око 4000 Срба са подручја Доње Херцеговине и долине Неретве у Покољу, геноциду над Србима почињеном од стране НДХ , од којих жртава је преко 800 из Пребиловаца а од њих су 600 жене и деца страдали 6. aвгуста 1941. Навршава се и 31 година од отварања 13 јама и 3 велика стратишта, 28 година од сахране жртава, 29 година од геноцидног и рушилачког изгона 45.000 Срба са овог подручја и уништења Храма и моштију жртава, 6 година од канонизације Св. Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика и свештања новоизграђеног Храма и

Ђурђица Драгаш: Може ли се преживети Дивосело?

22. јул 2021.

Недавно, 25. јуна, навршило se 30 година од проглашења независности Словеније и Хрватске. Званични крај СФРЈ био је уједно и почетак крваве деценије која је однела хиљаде живота и заувек променила судбине оних који су је преживели. Међу стотинама хиљада расељених и избеглих нашла се и моја породица.. Нисам слутила, док сам тог јуна ’91 прослављала 17. рођендан, да ће то бити последњи пут да у свом стану гасим свећице на торти, да ми поклоне доносе другарице из школе и да се радујем, онако искрено, како то могу само девојке од 17 година… Тридесет година касније, мало због “озбиљних” 47 лета, а много више због свега што се издешавало у

Дарко Ристов Ђого: Ако Тара није граница за “српске кривице”

21. јул 2021.

Календари и резолуције. Кишно јутро, а треба поћи оним сломивратом између Фоче и Плужина. Па онда у Пиву. Пивски су свети Мученици. Служи Митрополит Јоаникије. Чекамо га, а киша не престаје. Како долази, окреће се: “Оче Дарко, ти ћеш бесједити на јеванђељу!” Шта човјек да каже кад занијеми? Шта је остало и шта има да се искаже на мјесту на коме је смисао свијета престао да постоји, онакав бар каквим га је цивилизација градила вијековима, да би се у прекиду смислености човјека који је постао звијер родило једино што је веће од човјечанског смисла – богочовјечански Свесмисао Жртве, онај коначни поглед Јагњета у коме је спас. Јарослав Пеликан ће написати

Ковић разобличио Куртија: Ако ћемо о геноцидима на Косову, било је то овако!

21. јул 2021.

Ако бисмо хтели да будемо цинични, примећује Ковић, требало би да кажемо да је историја албанског насељавања на Косово и Метохију почела геноцидом над Србима и осталим хришћанима а да се, како видимо, тако и завршава. Аљбин Курти је заменио тезе јер је требало да говори о геноциду Албанаца над Србима кроз историју, а не о српском геноциду над Албанцима, каже историчар Милош Ковић након последње рунде дијалога у Бриселу где је Приштина од Србије захтевала да призна геноцид над Албанцима у три периода, 1878, 1912, и 1999. године. Ако бисмо хтели да будемо цинични, примећује Ковић, требало би да кажемо да је историја албанског насељавања на Косово и Метохију

Питaњe у вези гробнице Јелене Родић на загребачком Мирогоју, супруге почасног грађанина Загреба, барона Гавре Родића

21. јул 2021.

Посјетиоци централног загребачког гробља Мирогој могу у мјесецу јулу ове 2021. године да поставе једно питање у вези питање задњег почивалишта Јелене Родић (1822 – 1850), прве супруге почасног грађанина Загреба, војног и цивилног гувернера Далмације, аустријског витеза и барона, подмаршала Гаврила Родића (Вргинмост, Кордун, 1812 – Беч, 1890). Наиме, ова гробница, коју је преминулој супрузи 1850. подигао Г. Родић је очито ових дана прекопана?! Поставља се питање зашто, односно да ли је неко непознато лице сада сахрањено у гробницу на главном одјелу гробља Мирогој, поље 2, разред I, грoбницa 44? Не би жељели сада улазити у историјат догађања из задње двије – три деценије, када су на Мирогоју „нестали“

Шта је било са Даром у задарској „кристалној ноћи“: Антонијевић о наставку усташког пакла

20. јул 2021.

Било је неопходно да причу о Дари и Буди и страдању нашег народа у Јасеновцу комплетирам са оним шта је било после. Зато смо отварање серије сместили у задарску кристалну ноћ, 50 година касније кад је дошло до масовног паљења српских кућа и радњи, што је најавило повратак фашизма међу хрватски живаљ, открива за Спутњик Предраг Гага Антонијевић. Било је неопходно да причу о Дари и Буди и страдању нашег народа у Јасеновцу комплетирам са оним шта је било после. Зато смо отварање серије сместили у задарску кристалну ноћ, 50 година касније кад је дошло до масовног паљења српских кућа и радњи, што је најавило повратак фашизма међу хрватски живаљ,

Додик: Мржња која је довела до страдања Срба у НДХ ни данас није смањена

20. јул 2021.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да мржња која је довела до страдања српског народа у Другом свјетском рату у Независној Држави Хрватској /НДХ/ данас уопште није смањена и да би се у овом тренутку све то на неки начин поновило, када би за то било прилике, као што је то било и 1991. године. На првом обиљежавању Дана сјећања на убијену и уморену дјецу од усташа у НДХ Додик је у Горњем Јеловцу под Козаром у обраћању рекао да је за њега импресивна та количина мржње која и сада постоји. Он је истакао да би се готово сваки дан могло обиљежавати неко од страдања српског

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА