arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Стогодишњица од завршетка Великог рата : Јунаци моравске дивизије

5. септембар 2018.

Лесковчани двема изложбама обележавају 100 година од завршетка Великог рата. У нашем културном центру у Паризу поставка о пријатељству Срба и Француза. У Галерији РТС-а у среду вече ће бити отворена изложба “Ратни пут Моравске дивизије”, којом лесковачки Народни музеј обележава 100 година од завршетка Првог светског рата. Поставка је базирана на аутентичним сећањима ратника са југоистока Србије који су више од седам година провели у војничким униформама бранећи отаџбину од непријатеља. Радећи на овој изложби, аутори су наишли и на многа сведочанства о пријатељству српских и савезничких војника, посебно Француза. Тако је настала још једна изложба “Срби и Французи – браћа по оружју”. Она ће своју премијеру имати 12. септембра у

У Хрватској се трага за 2.000 људи

4. септембар 2018.

Саветници председника Србије и Хрватске, Веран Матић и Ивица Вркић, у уторак о несталима КОЛИКИ је тачан број несталих на подручју бивше Југославије за којима се трага нико и даље, више од две деценије по окончању сукоба, не зна. Јединствен списак оних за којима се још трага, идентификација ексхумираних посмртних остатака и ексхумација нових, биће теме састанка у уторак специјалног изасланика председника Србије за питања несталих Верана Матића, и његовог колеге, посебног саветника хрватске председнице, Ивице Вркића. Према подацима Међународног комитета Црвеног крста, у оружаним сукобима на простору бивше Југославије нестало је око 40.000 лица, а и даље се трага за 10.281. Од овог броја 1.648 на КиМ, 2.027 у

Никола Н. Живковић: Утисци са трибине посвећене Космету или да ли ће нам Руси помоћи?

3. септембар 2018.

Моја Русија биће она, када ће већински народ слободно моћи да каже „ми смо Руси“. Зато нисам нимало сигуран да ће Путинова Русија да помогне Србији. У седам увече, 1. септембра 2018, био сам у Свечаној сали београдске општине Стари град (Македонска 42). Присуствовао сам трибини посвећеној будућности Космета. Сала може да прими четири стотине људи и била је готово попуњена. То је за мене било прво пријатно изненађење. Организатори скупа јавили су о том догађају свега два дана раније. Сем тога, дан је био веома топао, па сам се и из тих разлога прибојавао, да можда сала неће бити добро посећена. На трибини под називом „Против издаје! За Косово

Црква за спаљену дјецу – сјећање на усташке злочине из 1941. године у селу Љубљеница

3. септембар 2018.

У селу Љубљеница код Стоца, сада општина Берковић у Републици Српској јуче је парох дабарски и столачки јереј српске православне цркве Александар Гајић освештао спомен-цркву подигнуту у знак сећања на тридесет двоје Срба које су усташе погубиле на Велику Госпојину 28. августа 1941. године. Живе су их спалили. У Љубљеници је живело укупно 45 Срба и сви су били из породица Вукосав и Гело. На Видовдан 28. јуна 1941. године, усташе из Љубљенице и околних села све затечене Србе затворили су у две куће, издвојили 10 одраслих мушкараца и одвели их. Увече, истог дана, усташе су одрасле мушкарце убиле на јами Барев до. Њиховим женама, међутим, говорили су како су

ОБИЉЕЖЕНО 77 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА КАРАНСКОГ БАТАЉОНА

2. септембар 2018.

У мјесту Каран код Приједора одржан је традиционални народни збор којим је обиљеженo 77 година од формирања Каранског батаљона. Карански батаљон дао је у Другом свјетском рату 15 народних хероја, а његови борци ратовали су у скоро свим републикама бивше Југославије. Манифестација је започела полагањем вијенаца на спомен бисте народним херојима Ратку Марушићу и Жарку Згоњанину. Присутнима се обратио Вељко Родић, предсједник СУБНОР-а града Приједора, који је поручио да потомци Каранског батаљона настављају да његују његову традицију. “СУБНОР и град Приједор његују традицију борбе козарских бораца. Његовање те традиције је најбоља потврда да је слободарски дух и даље присутан. Иако нас је сваке године све мање, ипак, не смијемо заборавити

Срамни покушаји прекрајања историје о концентрационом логору

1. септембар 2018.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенио је да срамни покушаји у Хрватској да концентрациони логор Јасеновац, најстрашније мјесто страдања српског народа, “претворе” у радни логор говоре колико их то боли. “Они су тамо побили Србе. Убили су огроман број наших људи. Бивша Југославија се солидарисала са тим страдањем, јер није издвојила кривце за тако нешто”, рекао је Додик новинарима у Романовцима код Градишке. Према његовим ријечима, Јасеновац је остао стално скривен од стручне и политичке јавности у свијету и задатак ове генерације јесте да дође до те истине. Додик је подсјетио да јеврејски извори у “Јад Вашему” у Јерусалиму говоре да је у Јасеновцу убијено пола милиона људи од чега

Богдан Петковић

Богдан Петковић: 135 дана Јасеновца

1. септембар 2018.

Ратни пут бившег СКОЈ-евца, партизана и логораша: Богдан Петковић, пензионисани официр ЈНА, био је током живота и њемачки заробљеник и Титов партизан, а своје дане у усташком логору Јасеновац овјековјечио је у књизи “Сто тридесет пет дана у логору Јасеновац”. Неколико је животних ситуација у којима сам могао изгубити главу, уз остало и у Јасеновцу, присјећа се Богдан Петковић, пензионисани потпуковник ЈНА и аутор књиге “Сто тридесет пет дана у логору Јасеновац”, свога бурнога живота. Разговарамо с њиме у његову родном селу Горњи Маринковац, у мославачкој опћини Дубрава. Његов необичан ратни пут почиње у новембру 1942. године, кад су га Нијемци послали на присилни рад у Беч. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог

Зар да ме стоматолог учи историјским наукама?

31. август 2018.

(поводом текста Душана Басташића „О чињењу, нечињењу и злочињењу“, објављеном 27- августа 2018. године на интернет порталу „Јадовно 1941.“) Безброј пута сам казао и написао да се истраживањем прошлости првенствено треба да баве школовани историчари. И даље, међутим, сматрам да аматери заљубљеници у прошлост могу да допринесу разјашњењу одређених спорних чињеница. И ништа више! Могу, додуше, да нанесу и велике штете јер стварају проблеме својим тврдњама, писањем, гостовањем у телевизијским емисијама и другим формама јавног наступа. А онда, кад је реч о проблемима из, на пример, заједничке прошлости са Хрватима, због њих дођемо у ситуацију да нам се, не само они, Хрвати, већ и други, јавно подсмејавају! Јавна установа Спомен-подручје

Грачаница - Међународни дан несталих - Фото: СРНА

Обиљежен Међународни дан несталих

30. август 2018.

Прислуживањем свијећа и полагањем вијенаца на Спомен-костурници на Новом гробљу у Бањалуци данас је обиљежен Међународни дан несталих. Предсједник Одбора породица погинулих и заробљених бораца Борачке организације Републике Српске Зоран Видић рекао је да ова организација има обавезу да, у сарадњи са свим невладиним организацијама и Институтом за нестала лица БиХ, ради на убрзању процеса тражења несталих Срба како би он био окончан. Након полагања вијенаца, Видић је рекао новинарима да Република Српска још увијек трага за 1.660 несталих лица, од чега 814 бораца и 846 цивила. “У три Спомен-костурнице у Републици Српској налази се 650 неидентификованих тијела, од чега 311 у Бањалуци, 274 у Источном Сарајеву и 65 у

Капетан Драган

Вести сазнају: Капетан Драган пребачен у Загреб

30. август 2018.

Драган Васиљковић познатији као капетан Драган данас је пребачен из Сплита у затвор Реметинец у Загребу, чиме је и формално отпочела процедура после које ће тек бити у прилици да затражи да буде превремено пуштен на слободу, сазнају Вести. Због годишњих одмора, капетану Драгакану је тек недавно достављено решење којим је почетком јула правоснажно осуђен на 13,5 година затвора, Према правној процедури у Хрватској он је после добијања тог решења упућен на “посматрање”, а након тога би требало да добије решење у ком затвору ће одслужити остатак казне. Правни заступник Драгана Васиљковића у Хрватској, Слађана Чанковић каже да ће “посматрање” у Реметинцу трајати између три и четири недеље, али да

Усташе спровoде децу и жене са Козаре © WIKIPEDIA/MUZEJ ISTORIJE JUGOSLAVIJE

Љељак: Срби сами ратовали на Козари – усташе спасавале дјецу!?

29. август 2018.

Усташка пропаганда тресе хрватску десницу и један број медија, па је најновије “откриће” историјских ревизиониста да су српску дјецу са Козаре “убијали партизани и четници, док су их усташе и часне сестре спасавали”. Један од бројних самозваних “истраживача” дешавања у Независној Држави Хрватској /НДХ/ Роман Лељак, којег десни портали представљају као “словеначког публицисту и истраживача Удбиних архива”, тврди да је на хиљаде српске дјеце на Козари страдало због “партизанског и четничког устанка”. За њега су усташе спасиоци српске дјеце, а “дом у Јастребарском”, у којем су довођене хиљаде српских сирочића мјесто гдје су они “збринути” код часних сестара. Један од проусташких “истраживача”, тврди да су приче о мучењу и умирању

CC0 / Public domain

Свједочанства о ужасима и убијању дјеце у Јасеновцу

28. август 2018.

Либерални портали у Хрватској објављују свједочанства о убијању Срба и других затвореника у концлогору Јасеновац, као одговор на тврдње хрватских десничара да је ријеч о “радном логору” у којем је чак било и забаве. Портал “Телеграм” /telegram.hr/ подсјећа на свједочење Хрвата Илије Јаковљевића, присталице Хрватске сељачке странке, који је у логору провео нешто више од годину дана. У својој књизи “Концлогор на Сави” он описује злочине усташа над српском дјецом. “Још почетком мјесеца одвели су и однијели неколико стотина у ону стару турску кућу крај православне цркве. Заставник Анте и још један убили су их чекићем. Убијање је трајало три и по часа. На Антуново их је опет нестало око

Танјуг (видео)

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (4)

28. август 2018.

Након недавних увредљивих написа о дјелима академика Василија Крестића, Вељко Ђурић Мишина се у сличном маниру устремио и на резултате рада недавно преминулог др Ђуре Затезала. Пише: Душан Ј. Басташић Вељко Ђурић Мишина се недавно огласио прилогом под бомбастичним насловом: „Ко и како (зло)употребљава велику српску трагедију“. За очекивати је било да ће под тим насловом, директор Музеја жртава геноцида „распалити“ по онима који здушно раде на нестанку установе на чијем је челу, али то се још није десило. Наиме, даном ступања на снагу закона о „Установи Спомен Жртве на Сајмишту“, престаће да постоји Музеј жртава геноцида у Београду. Мада је овај закон тренутно у фази нацрта, не сумњам да ће

petrovacka_cesta.jpg

У СРПСКОМ ТУЖИЛАШТВУ ПРИЈАВА ЗА “ПЕТРОВАЧКУ ЦЕСТУ”

27. август 2018.

У Тужилаштву Србије за ратне злочине предата је кривична пријава за још један злочин у хрватској војној акцији “Олуја”, а ријеч је о ракетирању колоне српских цивила на Петровачкој цести, када је убијено четворо дјеце и шесторо одраслих, пише “Политика”. Због сумње да су извршили ратни злочин против цивила, кривичном пријавом су обухваћени тадашњи замјеник команданта Хрватског ратног ваздухопловства и противваздушне одбране командант ескадриле и пилот који је извршио непосредно ватрено дејство 7. августа 1995. године. Од посљедица распрскавајућег дејства убојних средстава смртно су страдали Даринка Дрча /68/ и њен шестогодишњи унук Јован Дрча, као и Мирјана Дубајић /21/, рођени брат и сестра деветогодишњи Жарко и 11-годишња Невенка Рајић, затим

Миша Јанкетић

Стравична животна прича Мише Јанкетића: Молио је да му не кажу где живе синови човека који му је убио мајку

26. август 2018.

Миша Јанкетић, један од великана српског глумишта, не прича често о свом животу. У својој потресној исповести испричао како је остао без оба родитеља и јако млад постао старатељ својој сестри Милени Миша Јанкетић, један од великана српског глумишта, не прича често о свом животу. Ипак, сад већ далеке 1973. за Yugopapir је у својој потресној исповести испричао како је остао без оба родитеља и јако млад постао старатељ својој сестри Милени, али и шта је урадио кад је годинама касније сазнао да синови убице његове мајке живе у комшилуку. “Сећам се добро тог дана 1943. године. Колона наших је излазила из Пљеваља. Колона партизана. Ишли смо за њом. Испраћали

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА