arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Обиљежено 77 година од свирепог убиства 54 Срба у Бијелом Потоку

29. април 2019.

У спомен-комплексу у бањалучком насељу Бијели Поток данас је служен парастос и положени вијенци поводом обиљежавања 77 година од страдања педесет четворо Срба из тог мјеста, које су на православни Васкрс априла 1942. године свирепо убиле усташе. Савјетник у Одјељењу борачко-инвалидске заштите у Градској управи Бањалука Горан Шљивар рекао је да су се прије 77 година на подручју тадашње општине Бањалука догодили стравични злочини, а једно од тих мјеста је и Бијели Поток гдје је страдало 54 невиних Срба. „Ту су и Дракулић, Шарговац, Раковац, Дурале, Поткозарје и многа друга мјеста на подручју тадашње Краљевине Југославије гдје је српски народ страдао само због тога што су били Срби и православци“,

Tata-Sabranje.jpg

На српској Билогори нема села гдје нема масовне гробнице нашег народа

27. април 2019.

Клерофашистичка НДХ, до jесени 1942. године, злочином Покоља  ликвидирала jе 2.694 српске главе са Билогоре, међу њима 318 – еро дjеце од колиjевке до 14. година старости Милан Басташић Билогорско подручjе у западноj Славониjи, уважаваjући све релевантне критериjе, ми поимамо по православним сакралним обjектима коjи га ограничаваjу, од Мале Трновитице,Великих Зденаца и Јасенаша. Њих ни мање ни више од двадесет и седам. Наjстариjа светиња jе Храм Св. Пантелиjе у селу Павловац из 1670.године. Сви ти обjекти уцртани су на карти Аустроугарске монархиjе коjа датира из раних година осамнаестог виjека. У то вриjеме, на томе простору ниjе евидентирана ни jедна католичка богомоља. Са торња цркве Св.Петке у Великоj Ператовици, на врх Билогоре,

Сећање на жртве геноцида у Независној Држави Хрватској

26. април 2019.

На 15. седници Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине Републике Србије, одржаној 22. априла 2019, чланови Одбора размотрили су једину тачку дневног реда, сећање на жртве геноцида у Независној Држави Хрватској, поводом 74 године од пробоја последњих јасеновачких логораша. Председник Одбора Миодраг Линта је, на почетку седнице, истакао да је 22. април дан када су 1945. године последњи заточеници највеће фабрике смрти на Балкану, у Другом светском рату, Јасеновцу извршили пробој. Он је навео да је у ноћи између 21. и 22. априла од преко 1000 заточеника њих око 600 кренуло у пробој, а преживело је свега 117 људи. Истог дана пробој је извршило 147 логораша у

Миодраг Линта / Фото Танјуг / З. Жестић

Линта: Упутити протест Холандији због изручења Бараћа Хрватској

26. април 2019.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта затражио је од Министарства правде Србије да упути најоштрији протест Холандији, која је одлучила да свог држављанина Милорада Бараћа /53/ изручи Хрватској због наводног ратног злочина у Госпићу 1991. године. Линта је предложио да се од Хрватске затражи да омогући обнову овог судског поступка у Србији. Указавши да је Жупанијски суд у Госпићу у монтираном судском процесу осудио Бараћа на 15 година затвора у одсуству, Линта је истакао да тај човјек и његова породица пролазе кроз праву голготу, саопштено је из Савеза Срба из региона. „Трагична је чињеница да је Милорад Бараћ доживио мождани удар када су му холандске власти одредиле притвор и

Басташић: Термин “Покољ” камен спотицања

26. април 2019.

Дио стручне и научне заједнице у Републици Српској одбацио је иницијативу Удружења “Јадовно 1941.” да геноцид који је Независна држава Хрватска (НДХ) починила над Србима у Другом свјетском рату буде именован као “Покољ”, што је, како каже, предсједник овог удружења Душан Басташић погрешно и утемељено на замјени теза. Геноцид као злочин над Србима до сада уопште није ни именован, па се тако не може ни преименовати – поручио је Басташић, подсјетивши да је геноцид над Јеврејима познат као “холокауст”, над Ромима као “порајмос” и да једино геноцид над Србима још нема своје име. Додаје да је у њиховој иницијативи јасно наведено да се научна и стручна јавност до сада није

Др Петар Зец

Др Петар Зец

25. април 2019.

Да ли Петар Зец има право на рехабилитацију? Међу многима који су задужили српски народ прије Другог и у току Другог свјетског рата спада и др Петар Зец рођен 1881.г. у Курузарима код Костајнице, на Банији. Основну школу завршио је у родном мјесту, а гимназију у Загребу. Медицинске студије завршио је у Инсбруку 1905.године гдје је промовисан за доктора цјелокупног љекарства. Др Зец је још као студент ступио у редове напредне националне омладине. Био је члан Хрватско – српске коалиције. Послије Првог свјетског рата ступио је у Демократску странку, а касније, када се она подвојила, пришао је Самосталној демократској странци, чији је био члан главног одбора и потпредсједник. По окончању

Добио шта је заслужио. Млади историчар, ђенерал Недић и кривица за холокауст у Србији

25. април 2019.

МЛАДИ ИСТОРИЧАР ГОВОРИ  Млади историчар Стефан Радојковић, у емисији „Зашто се свађамо око Јасеновца“(1), говорећи о Милану Недићу чији је квислиншки режим, по њему, умногоме крив за прогон Јевреја, нагласио је да је, после свега,  Недић ипак добио што је заслужио, тиме што је бачен кроз прозор. Зашто је, у стилу иследника ОЗНЕ, млади Радојковић ово рекао, остављамо њему на савести. Ипак, не би требало занемарити његов став о Недићу који сладострасно саучествује у Холокаусту. Зато узнастојмо да видимо шта су сами србијански Јевреји говорили о томе ко их је гонио и убијао по Србији за време Другог светског рата. Наравно, никог не ослобађајући од кривице која се научно и стручно може доказати. СВЕДОЧЕЊЕ

uzeli_mu_seku1.jpg

Усташе му пре 70 година узеле секу и још трага за њом

24. април 2019.

Милош Милиновић не губи наду да ће наћи сестру Добрилу коjу су усташе одвеле 1942. и коjу тражи све до данас. Последњи пут се видели у прихватилишту „Каритас“ у Загребу. Напомена редакције портала Јадовно 1941.: Овај прилог је на нашем порталу објављен новембра мјесеца 2012. године.   Мићо, не даj ме! Оваj вапаj, коjи jе изговорила, тада трогодишња, Добрила Милиновић, упућуjући га рођеном брату, и данас, седам децениjа касниjе, одзвања у глави Милоша Милиновића. Он веруjе да ће живети за дан када ће поново срести своjу Добрилу, братски jе загрлити и пољубити. За Милоша Милиновића из Бањалуке, коjи jе зашао у девету децениjу, али jе доброг здравља и свеже мисли,

​Стрељање омладине у логору Сајмиште 1943. (Фото Википедија)

Истина о логору Земун 1941-1944.

23. април 2019.

У »Политици“ од 6. јуна 2017. је на ст. 23 објављен интервју са г. Робертом Сабадошем, под насловом „Логор Старо Сајмиште  чека да буде достојно обележен“.  Због поштовања према историјској истини али и према читаоцима „Политике“, која се у мојој породици чита више од 90 година, осећам се дужним да исправим неке нетачности изнесене у делу интервјуа у којем се спомиње нацистичко-усташки логор Земун. Већ сам наслов чланка је споран. 1941. г. је постојало само једно Сајмиште, зато назив логора никако не може бити „Старо Сајмиште“. Логор треба звати његовим правим именом, „Логор Земун“. Читаво време,  постојања, власти окупиране Србије нису имале никаква овлаштења над логором – Србија је била

Дан сећања на жртве Холокауста

22. април 2019.

У Србији се данас обележава национални Дан сећања на жртве Холокауста и геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима за време Другог светског рата. Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, је државни празник у Србији, који се обележава сваке године 22. априла и који је посвећен сећању углавном на Србе, али и Рома и Јевреје, и страдале у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави

Србија финансира израду пројекта спомен-подручја Доња Градина

11. април 2019.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је на данашњем састанку са предсједником Србије Александром Вучићем у Београду договорено да Србија преузме финансирање израде пројекта Спомен-подручја Доња Градина, а да га касније реализује заједно са Републиком Српском. Додик је рекао новинарима у Београду да је ово био први састанак са представницима компаније која ће наредних мјесеци доставити свој нацрт и да ће тада моћи да каже нешто више о овом пројекту. Он је потврдио да је ријеч о једној од најпрестижнијих свјетских компанија са сједиштем у САД, те да ће реализација пројекта коштати неколико десетина милиона евра. „То ћемо знати када добијемо идејни пројекат спомен-подручја“, рекао је Додик

Епископ Сергије: Отворено писмо Комарици о покушајима присвајања српске баштине

11. април 2019.

Његово преосвештенство епсикоп бихаћко-петровачки Сергије упутио је отворено писмо бискупу бањалучком Фрањи Комарици у којем га упозорава на покушаје прекрајања историје и присвајања српске православне културно-историјске и духовне баштине на подручју Бихаћко-петровачке епархије. У отвореном писму наводи се да је повод за ово обраћање непримјерено понашање свештеника Бањалучке бискупије, извјесног дон Давора Клечине, који својом активношћу, превенствено на друштвеним мрежама, додатно продубљује несрећним ратом настали јаз између Срба и Хрвата, православних и римокатолика. Владика Сергије навео је и да га посебно брине објављени Зборник радова „Дубички архиђаконат у развијеном средњем вијеку и његови трагови кроз каснија стољећа“, у којем су, као баштина Римокатоличке цркве, описани православни манастири Моштаница, Крупа на

На данашњи дан 10.априла 1941. проглашена Независна Држава Хрватска

10. април 2019.

Грађани Загреба су 10. априла 1941. године са нескривеним одушевљењем поздравили  војнике 10. њемачке оклопне дивизије, која је тријумфално ушла у Загреб. Док је еуфорија на улицама Загреба трајала са таласа радија чуле су се речи пензионисаног пуковника војске краљевине Југославије Славка Кватерника, који се као заменик  одсутног поглавника Анте Павелића и заповедник целокупне оружане снаге «слободне хрватске државе» обратио хрватском народу: «Хрватски народе! Божија провидност и воља наших савезника, те мукотрпна вишестољетна борба хрватског народа и велика пожртвовност нашег поглавника др Анте Павелића, те усташког покрета у земљи и иноземству одредили су: Да данас пред дан ускрснућа Божијег сина ускрсне и наша Независна хрватска држава. Позивам све Хрвате, на

РУСИ НАС НИСУ ИЗДАЛИ…

10. април 2019.

Промоција књиге руског књижевника и српског добровољца… Писац књиге која је изашла из штампе уочи 12. априла 2019. године, дана обележавања „Дана руских добровољаца“ који је под тим називом званично установила Репубила Српска, руски књижевник и новинар и српски добровољац Борис Земцов лично ће учествовати у промоцији своје књиге која се појавила на српском језику. Књига „Руси нису издали…“ нераскидивим нитима је повезана са два тешка искушења српског народа у периоду после Другог светског рата – са борбом за очување и опстанак српске државности са друге стране реке Дрине после распада Југославије и са злочиначким бомбардовањем српског народа од стране неонацистичког НАТО пакта. У првом случају као руски добровољац, учесник

Никола Кобац: Крвава и пуста је ово земља

9. април 2019.

Мртво село. Асфалтни пут се пружио између попаљених кућа и зараслих дворишта, вијуга и жури у правцу Загреба. Као да хоће некуд, или од некога побјећи. Огољеле купине попадале, испреплеле се, црнином омотане не дозвољавају кораку да се заустави у напуштеној авлији. Све изгледа сабласно. Свуда трагови паљевине. Зидови кућа што одољеше времену и експлозиву, војсци и новој држави „украшени“ јединственим великим словом „U“.  Тамо гдје су некада били прозори израсла агација (багрем) додирујући својим врхом срушену бетонску плочу. На вратима осакаћене љепотице стражаре коприве и бујад. Помоћни објекти до јуче богатог дворишта се једва препознају. Изнаказила их или уљепшала паветина која се по брвнима час са вањске, час са

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА