arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
nikola_krajnovic.jpg

Никола – заувијек беба

Никола ниjе доживио и прославио своj други рођендан, остао jе беба, дjечак, малишан, у Божjем наручjу за цио живот. Маjка Јелена родила jе Николу негдjе око Никољдана 1939. године у породичноj кући у Читлуку, селу краj Дивосела, котар Госпић. Да ли jе име добио по оцу Николи или по Светом Николи, ниjе ми познато. Маjка му jе умрла десетак дана по породу. Имао jе двиjе стариjе сестре – Наду и Милеву. Након смрти Николине маjке његов отац се оженио – Смиљом. Никола jе као наjмлађе диjете и први рођени мушкарчић након двоjе женске дjеце био мезимац.   Идиличан сеоски живот породице Краjновић и дjетињство малог Николе брутално jе прекинула усташка

Свједочење Дивосељанки које су се успјеле живе извући из Јарчје јаме

Пробиjаjући се из обруча у Крушковачама, дио народа се нашао у околним шумама и шипражjу, а наjвећи се упутио падинама Велебита и Височице у намjери да се пробиjе до Почитељске Дулибе. Приликом прочешљавања шуме, усташама jе пало у руке 48 мушкараца, жена и дjеце, коjе су одвели на Аланак, диjелом побили, поклали и полуживе и живе бацили у Јарчjу jаму. ЈАРЧЈА ЈАМА jе jедна од многих крашких поjава у средњем Велебиту изнад села Аланка. Као природна риjеткост могла би бити интересантна из туристичких и спелеолошких разлога. Знаjући за њу, локлани усташе су предложили да се искористи као масовна гробница за народ побуњених села. Јама jе дубока, настала jе протицањем надземних

Бог ме је спасио да свијету причам гдје сам била и што сам видјела

Милица Матић, рођена Почуча из Дивосела записала jе потресну, истиниту причу, казивање своjе маjке Мариjе Почуча, Вуjканове коjа jе са 75 своjих комшиjа Дивосељана бачена у Јарчjу jаму на сjеверном диjелу Велебита 06.08.1941. године у вриjеме покоља српског народа у Дивоселу. Јарчjа jама jе jедна од броjних крашких поjава изнад засеока Аланак  /Аланак  – топоним Оланак/ у засеоку Велики краj – Дивосело. Јама jе доста дубока, а издубиле су jе надземне и подземне воде, коjима jе оваj краj обиловао од риjечних буjица до отапања сниjега са Велебита. Хрватске усташе /у служби политике НДХ/, знале су за ову jаму посредством Хрвата коjи су живjели на Аланку, а и сами су били

Убици своје породице осветио се после рата али правду није добио

ДУШАНОВА ТРАГЕДИЈА ЈЕ ПОЧЕЛА KАД СУ УСТАШЕ УШЛЕ У СЕЛО “Моја несрећа је почела 3. априла 1942. у Беговом Брду, тамо гдје сам, како ми је моја покојна Босиљка говорила, треснуо главом о земљу. Стасао сам у седамнаесту. Сједили смо у својој дрвенари. Сјећам се, мама је рекла: “Ђецо, данас је Велики петак. Идем замијесити погачу и уштипке!” Ми одраслији смо направили козаљке. Играмо се. Ћаћа је непрекидно творизао и лупао вратима. Тимарио је краве. Ођедном бритка пуцњава. Усташе у селу. Нешто ми, у мени рече: Сакриј се, Душане! Бацим се у живицу и гледам шта ће бити. Моји су остали у кући. Мама је окупила око себе четверо дјеце:

Владимир Бурсаћ: КОРАК КА ИСТИНИ О ГАРАВИЦАМА

Не треба дозволити  било какве даље злоупотребе са бројем жртава и идентитетом страдалих, јер их је до сада било и превише. Не дозволити употребу оваквих стратишта за дневно политичке потребе, потребе изборних кампања и даље заоштравање односа између два ентитета Босне и Херцеговине и између комшија различите националности. На традиционалном помену жртвама Покоља за време Независне Државе Хрватске на Гаравицама сам био 2016.г. Тада сам упознао чланове Завичајног удружења “УНА“ из Бањалуке, који су 2010.г у Бањалуци организовали Први округли сто “Гаравице 1941.г“, издали “Зборник саопштења, свједочења и докумената о Гаравицама“[1] на 300 страна на српском и енглеском језику, обновили и од 2010.г сваке године организовали ово тужно и свечано

Страдање Срба Доње Херцеговине у геноциду НДХ 1941-45. године (2)

Априлски рат, хрватска издаја и побуна, проглашење НДХ у Чапљини, огорчене борбе за град, окупација прве српске жртве, успостављање хрватске власти и припреме геноцида. Пише: Миленко Јахура  За потпуно истребљење Срба идеална прилика после Хитлеровог и Мусолинијевог разбијања Југославије и успостављања Независне Државе Хрватске, мрачне злочиначке творевине. Хрватске масе су је дочекале са еуфоричним одушевљењем. Муслиманске такође, у нешто мањој мери. О каквом се расположењу ради говори и чињеница да је у Чапљини, под вођством католичких свештеника Јуре Врдољака и Илије Томаса, предратних чланова усташке организације, проглашена Независна још 8. априла 1941.године, два дана пре него је исту Кватерник прогласио у Загребу! Опијене шовинистичке масе нападају и разоружавају југословенску војску,

Владимир Банковић

Банковић: „Покољ“ – термин за геноцид над Србима у НДХ 1941-1945

У јуну 2018. године, у Бањалуци, Скупштина удружења Јадовно 1941. усвојила је одлуку да се „злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ“. Као један од наведених разлога је тај што се Срби још од краја Другог светског рата нису терминолошки одредили према геноциду који је почињен у Независној Држави хрватској од 1941. до 1945. године. Пише: Мс Владимир Банковић Након што се појавила одлука Скупштине ове организације почела су разматрања и дискусије да ли је „Покољ“ погодан термин за геноцид над Србима. Током дуге историје човечанства, оно што је чувало нит једне цивилизације, народа или нације су догађаји или

Александар Ружић: Јасеновац – препрека или истина

Милиони жртава које су донели светски и грађански ратови у двадесетом веку су допринели утемељењу националних идентитета или креирању нових на један или други начин. До креирања нових националних идентитета у двадесетом веку се долазило на неколико начина, али најдоминантнија су два: први је негација туђе нације као главна идентитеска црта што на крају производи политичку кризу на одређеном простору, други је деколонизација тј. у највећем броју случајева ослободилачки рат покореног народа против колонизатора и добијање сопствене државе. Ако причамо о двадесетом веку из перспективе српске националне свести, то време је било испуњено српским страдањем, а под страдањем у овом смислу подразумевамо и физичку екстреминацију и културолошко посрнуће. Шест ратова,

Василије Ђ. Крестић

Василије Крестић: Јасеновац ‒парадигма страдалништва

Бесједа академика проф. др Василија Крестића на свечаној академији одржаној у САНУ 21. априла 2021. поводом 80 година од успостављања усташких логора смрти. Поштоване госпође и господо, уважени пријатељи,           Згрожен стравичним злочинима који су се дешавaли у Независној држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима, наш уважени писац и дипломата Јован Дучић је на измаку свог живота поручио Србима да су дужни  на све стране, urbi et orbi, да шире вести о геноциду које су починили Хрвати. Он није без разлога тврдио да се о злочинима тих размера, који су се десили у усташкој хрватској држави, не може и несме ћутати. Сматрао је да све генерације Срба, не само

ГЕНОЦИД НАД СРБИМА: Најмлађе жртве из Врбашке код Градишке

Село Врбашка налази се у близини Градишке (Босанска Градишка). Током Другог свјетског рата на простору Градишке страдало је преко 10.000 Срба. Поред Срба страдало је и скоро сво ромско становништво овог среза. Током геноцидa на подручју Градишке ликвидирано је неколико хиљада дјеце. У овом тексту вам доносимо поименичан попис страдале српске дјеце до 15 година старости. Податке смо извукли из пописа Жртава фашистичког терора који је урадио СУБНОР. Укупно је из Врбашке страдало 517 српских цивила у геноциду Независне државе Хрватске над Србима. Од тог броја, дјеце до 15 година било је 248, дјевојчица 129, дјечака 119. ВРБАШКА Бабић М. Љубица, 1930.-1942. Стара Градишка Бабић М. Љубомир, 1933.-1942. Стара Градишка

Саво Штрбац

Саво Штрбац: Крвави Ускрс на Плитвицама

Почетком 1991. године руководство тадашње СФРЈ покушава да арбитрира у решавању насталог конфликта између Книна и Загреба, али сви покушаји остају без резултата. Почетком 1991. године руководство тадашње СФРЈ покушава да арбитрира у решавању насталог конфликта између Книна и Загреба, али сви покушаји остају без резултата. Хрватска се све више наоружава, вишеструко повећава број полицајаца, формира Збор народне гарде (ЗНГ) као властиту војску, иако је још формално у саставу СФРЈ. Почетком и средином фебруара Хрватска доноси одлуку “да на њеној територији не важе савезни закони” као и одлуку о раздруживању од СФРЈ, а САО Крајина крајем фебруара доноси “Резолуцију о раздруживању од РХ”. Половином марта ЈНА тражи од Председништва СФРЈ

Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942.

Злочин над 6.000 Срба у Милошевићима и Старом Броду на Дрини у пролеће 1942. године, децениjама jе вешто прикриван „у интересу братства и jединства“. Други светски рат обележили су стравични злочини, за коjе се сматрало да су углавном обелодањени и истражени. Но, било jе злочина коjи су се из различитих разлога, укључуjући и „очување братства и jединства”, минимизирани и напросто скривани од шире jавности. Драстичан случаj „заборава и скривања” су масовни злочини над 6.000 недужних српских цивила, пре свега жена и деце, коjе су  починиле усташе, у чиjим редовима jе био знатан броj муслимана, с пролећа 1942. године у кањону реке Дрине, у селима Милошевићи и Стари Брод, подручjу коjе

Никола Милованчев, Фото : Јадовно

Никола Милованчев: Хрватски проблем – чланак једног умног и честитог Хрвата из 1921.

„И ако хрватска народна душа болује, верујем у здрави народни инстинкт, верујем у оне латентне силе, које леже закопане дубоко у народној души, а које ће, кад се пробуде, убити све заразне клице, које данас муче душу хрватског сељака.„ Геноцид, биолошко уништење Срба, само је потврда запажања др Здравка Ковачевића из 1921. – Срби, који су пре 100 година у бившем котару Слатина били најбројнији, сведени су на мање од 10% Зато могу без грижње савести устврдити да се само обмањујемо верујући у љубав хрватског сељака спрам српског му друга, напротив данас хрватски сељак (а великим делом и капуташ) мрзи српскога сељака и Србе у опће и није их никада искрено волео.Здравко

Четници из Приједора спашавали Србе из логора „ЦИГЛАНА“

Након офанзиве на Козару (10. јун-18. јул 1942.) у усташким логорима нашло се на десетине хиљада српских цивила, највише жена и дјеце. Један од највећих логора био је у Приједору. У кругу фабрике за производњу цигле – Циглана (Прва крајишка творница цријепа и зидне цигле Приједор, подигнута 1926. године), формиран је „логор на Циглани“. Кроз тај логор прошло је око 14.500 Срба. Затвореници су мучени, убијани, и умирали од многих болести. Свако јутро „купили су оне који су умирали од глади и тифуса, стављали их на такозвани „шпрајц“ (плато са точковима) и одвозили у непознатом правцу.“ Какви су монструми стражари били у логору, свједочи један од преживјелих логораша, Дадо Стајковић:

Милка и Цвита, сестра и мајка Данице Бошковић-ЛАЛИЋ, које су као и она, преживјеле пакао јаме Равни Долац

Даница

И Даницу Бошковић, старију Цвитину ћерку, животна лађа је понијела далеко од родних Рујана, од Динаре и Ливањског поља. Обрела се у срцу Шумадије. Дична Херцеговка о чијој се љепоти и данас прича у родном крају, чије се крупне плаве очи и тешке плетенице боје зрелог жита и данас памте, свила је топли дом са Марком Лалићем на периферији Аранђеловца, у насељу Врбица, под гранама огромног вишевјеког храста.Има у томе неке фине симболике: живот је, како то само он умије и може, саставио понос-дрво и понос-човјека. Даница је слична храсту. И она је попут храста истрпјела муње и громове живота, издржала злоћу и безумље људско, отела се из чељусти смрти

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.