arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
gat.jpg

Барјак слободе завијорио се 6. јуна 1941.

6. jуна 1941. године група устаника  из села  Казанаца и Вратковића код  Гацка напала jе жандармериjску станицу на Брљеву и овом акциjом означила почетак организованог устанка против Независне Државе Хрватске. У своjоj књизи о ратним дешавањима  у Херцеговини под називом „Крваво коло херцеговачко“ Саво Скоко, између осталог, пише: „Наиме, већ 5. jуна 1941.године муњевито се ширила вест о трагедиjи села Корита дуж целе „немирне границе“. Изjутра 5. jуна у пограничним селима поjавио се Јаков Миловић, коjи jе са сломљеном руком побегао са Корићке jаме, и испричао људима да су те ноћи муслимани из Фазлагића Куле побацали у jаму Голубинку на Кобиљоj глави све одрасле мушкарце из села Корита и Заградаца.

Корићка јама

Порука преживјелих из јаме

У Корићку jаму у близини Гацка у Херцеговини, током 4. и 5. jуна 1941. године бачена су  134 Србина. Кости су извађене из jаме 1953. и 1956. године и похрањене у заjедничку спомен-костурницу у центру села Корита. КОРИЋКА ЈАМА У ОВУ ЈАМУ 4/5 ЈУНА 1941. ГОД. УСТАШЕ СУ БАЦИЛЕ 134 СРБИНА ОВОГА КРАЈА КОСТИ ЗВЈЕРСКИ УМОРЕНИХ ЉУДИ ИЗВАЂЕНЕ СУ ИЗ ЈАМЕ 1953 И 1956 ГОДИНЕ И ПОХРАЊЕНЕ У ЗАЈЕДНИЧКУ СПОМЕН КОСТУРНИЦУ У ЦЕНТРУ СЕЛА КОРИТА ПОРОДИЦЕ УБИЈЕНИХ И СКУПШТИНА ОПШТИНЕ БИЛЕЋА ПОРУКА ПРЕЖИВЈЕЛИХ ИЗ ЈАМЕ „ОЈ КОРИЋКА ПУСТА ЈАМО КЛЕТА, ТИ НАС ВРАТИ СА ОНОГА СВИЈЕТА У ЊЕДРИМА ТВОЈИМ МИ СМО БИЛИ И ТУ ТЕШКЕ РАНЕ ЗАДОБИЛИ ОД УСТАШКЕ БАЈОНЕТЕ

koriscka-jama-spomen-ploca.jpg

Крвави камен херцеговачки: Видовдански покољи

Други талас усташких злочина, испланиран као „видовданска акциjа“, започео jе 22 jуна масовним хапшењем Срба и Јевреjа у Мостару, Стоцу, Чапљини, Љубињу, Невесињу, Гацку, Коњицу и другим херцеговачким мjестима. Командант злогласне Павелићеве тjелесне боjне Миjо Бабић издао jе наредбу да се гранични поjас према Црноj Гори очисти од Срба и тако омогући спровођење „видовданске акциjе“. У налету хрватских и муслиманских усташа у селима око Гацка убиjено jе 140 мушкараца, жена и дjеце. Са колико су свирепости зликовци извршавали задатак, види се и по томе што су сатирали и циjеле породице. Тодору Николићу из Куле бацили су у Чавчиjу jаму 9 чланова породице, а Пиљу и Шпиру Бољановићу 12 чланова породице

Крст на камену који је у оковима је дело архитекте из Београда Предрага Ристића. Такав крст постоји још на гробу Христову а оковала га је због пропадања царица Јелена. Симболише спас народа на камену.

Дан за историју – 6. јун 1941: Херцеговци започели први устанак у поробљеној Европи

Приближава се шести јуни, значајан датум у српској историји, посебно оној која се односи на Босну и Херцеговину. Заморили смо се различитим датумима када су дизани устанци у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, Македонији.., званично је у БиХ и Хрватској деценијама признаван двадесет седми јули! А да ли је баш тако било? Ове године се у широј јавности прилично неопажено шести јуни, у херцеговачком крају као Дан српског устанка ,,трећег“ како за зову тамошњи сељаци. То мјесто зове се Брљево, смјештено је у прелијепој природи у источном дијелу општине Гацко, између села Казанци, Вратковићи, Старих и Нових Дулића, Галешине и Заводичја, на путном правцу Гацко-Крстац-Никшић. Мјештани наведених села

ОБИЉЕЖЕНО 80 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА У ДОБРЕЉИМА: Преко злочина се не може прећи заборавом него праштањем (ФOTO)

У гатачком селу Добреља обиљежено је 80 година од свирепог убистава 39 недужних цивила од стране партизана Првог херцеговачко-црногорског ударног батаљона. Парастос погинулима служио је Његово преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије. Потомци и поштоваоци невино страдалих цивила овог херцеговачког краја, по први пут на осамдесету годишњицу од покоља, парастосом су обиљежили дан сјећања на страдале претке. Миливоје Сушић имао је шест година када су му партизани убили оца и дједа. Прича, његов живот након тог 04. априла био је велика патња. -Тога дана партизани су ми убили оца Обрена и ђеда Павла, нису се томе надали, јер никоме ништа скривили нису. Са шест година остао сам сироче,брат ми

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.