Заборављање је, осим уобичајеног неопходног заборављања небитног, исто што и кварење, занемаривање, искорјењивање, пропадање, сиромашење, изневјеравање, издаја, расипање и непоштовање у свим пољима људске свијести и живљења. Сажетак: Бавећи се актуелним и важним проблемом културе памћења, аутор у раду промишља природу памћења и сјећања и њихову улогу у људском животу. Стојећи на становишту да памћење и сјећање имају дубоке онтоантрополошке коријене као чиниоци људског ума и духа, он заступа и тезу да савремени технички свијет слаби а не јача истинско памћење. А ово, мишљење је аутора, стоји у тијесној спрези са логиком ума и представља сржни чинилац личног и националног идентитета, човјековог достојанства и поноса. У том смислу истинско памћење