Бљесак Архиве - Јадовно 1941.

12 ПИТАЊА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – из угла једног никог

1. септембар 2024.

Јуче је, у низу других установа у које је упала, шиптарска полиција запосела и Институт за српску културу у Лепосавићу, који је 1978. као мултидисциплинарна научна установа основан у Приштини, а онда након 1999. измештен у ову српску средину на Северу. Пише: Др Немања Девић Шта, заправо, значи да су непријатељи “упали“ у неку српску установу на Северу? Наши медији користе најчешће тај термин, који са собом носи претпоставку да су се након “упада“ потом и повукли?! “Упад“, напротив, има сасвим другу конотацију, о којој нико не говори: Шиптари долазе са дугим цевима, плене компјутер и документацију, а затим запечате канцеларију и трајно ликвидирају рад установе. У различитим фазама, то

Епископ славонски Лукијан, Извештај СА Сабору СПЦ о БЉЕСКУ 1995.

30. април 2024.

У раним јутарњим часовима, 1. маја 1995. године, извршиле су снаге Републике Хрватске агресију на Републику Српску Крајину на простору Западне Славоније. Напад је изведен са свих страна уз учешће три пута јачих снага (15.000 „зенги“) уз садејство тенкова, артиљерије па чак и авијације. Наши су имали 2 тенка и 4 топа. Изненађење је било тим веће, јер су снаге РХ преузеле пунктове УН и одатле напале, осим тога, влада РСК је испоштовала све одлуке УН, онако како је наредио председник Србије Слободан Милошевић, који је стајао иза свих тих одлука. Што се тиче спремности за рат, Западна Славонија, као најистуренији део РСК, окружен са три стране Хрватима, била је

ПОЗИВ: Парастос Србима убијеним у Западној Славонији 1995. године

22. април 2024.

Вашим присуством изражавате саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. И ове године породице несталих и погинулих Крајишника обeлежиће Парастосом 29. годишњицу страдања српског народа у акцији хрватске војске „Бљесак“, на подручју Западне Славоније. Парастос ће се служити у цркви Св Марка у Београду, 1. маја 2024. године, (среда) с почетком у 11 часова. Након парастоса у ташмајданском парку, биће положено цвеће на спомен плочу страдалим Србима. Вашим присуством изражавате саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. С поштовањем, Председница: Драгана Ђукић

Саво Штрбац: Рудолф Перешин – витез или дјецоубица

3. мај 2023.

Скарадно је човјека који из авиона убија уснулу дјецу у насељеном граду називати „витезом и херојем” И овога 1. маја, 28 годинe касније, док се западнославонски Срби широм света поменима и парастосима сјећају својих мртвих рођака, пријатеља и сабораца, дотле Хрвати у Окучанима, некад главном центру те српске области, славе једну од најзначајнијих побједа у домовинском рату извојевану над „мрским агресором” у акцији коју су назвали „Бљесак”. И овога маја Хрвати одају почаст пилоту Рудолфу Перешину „витезу домовинског рата”, како га је посмртно назвао његов врховни командант, Фрањо Туђман, и чије име је исписано на споменику страдалим припадницима хрватске војске у тој акцији, подигнутом прошле године у Окучанима. Ко је

Куда води “Пут у непознато”

17. септембар 2021.

У кући Ђуре Јакшића која је у Београду позната као уточиште уметности и уметника, у среду, 15. септембра 2021. године, представљен је документарни филм “Пут у непознато”, аутора Ненада Јуришића. Актери филма су данас одрасли људи, који су током акције“Олуја“ били деца довољно стара да запамте и пренесу свој лични доживљај рата, напуштања кућа и пута на који су кренули не знајући куда ће их одвести. Данас су они високо образовани људи, укључени у друштво и дају огроман допринос у својим струкама и пословним подухватима. Након што је продуцент Драгана Јуришић поздравила присутне, аутор је најавио да ће филм бити значајан документ, потврђене историјске вредности, аутентичности и значаја, и истакао:„Циљ

Београд: Отворена спомен соба страдалим Србима у рату у Хрватској

14. мај 2021.

Проблем већ предуго траје, преостали чланови породица умиру, сведоци умиру, врло је важно да се забележе чињенице, каже Драгана Ђукић из Удружења породица погинулих и несталих „Суза“. У центру Београда отворена је Спомен соба страдалим Србима у рату у Хрватској од 1991. до 1995 године, а према подацима Комисије за нестала лица Владе Србије око 1.600 особа се и после 30 година воде као нестале. Отварању су присуствовали министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Дарија Кисић Тепавчевић и председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић који су сагласни у оцени да та соба испуњена емоцијама бола и патње, још једном подсећа на сва страдања и

Причe из Бљeскa

4. мај 2021.

Породицама жртaвa стрaдaлих у мajу 1995. дo дaнaс ниje признaтa пaтњa: ‘Пeтaр и Дeсaнкa Вукoтић прeживjeли су лoгoрe у Другoм свjeтскoм рaту, a oндa су у свoм сeлу нeдужни убиjeни’, кaжe њихoв син Душaн. ‘Свe штo жeлимo jeст дa сe нaђу Зoринe кoсти и пoкoпajу гдje им je мjeстo’, гoвoри Љубицa Дмитрoвић. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутори: Ања Кожул, Ненад Јовановић, Саша Косановић , 02. мај 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Рeчeнo

Откривен споменик страдалима у злочиначкој акцији „Бљесак“ (ФОТО/ВИДЕО)

24. април 2021.

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик открили су данас у Градишци спомен-обиљежје војницима и цивилима погинулим у злочиначкој хрватској војно-полицијској акцији „Бљесак“ на Западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године. Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик открили су данас у Градишци спомен-обиљежје војницима и цивилима погинулим у злочиначкој хрватској војно-полицијској акцији „Бљесак“ на Западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године. Додик је истакао да за ратне злочине у Западној Славонији нико није одговарао, али да страдања попут овог никада не смијемо заборавити и да она треба да окупе све Србе око националног

У Градишци ће у суботу бити обиљежена годишњица егзодуса Срба из западне Славоније

23. април 2021.

У суботу 24. априла 2021. са почетком у 09:30 часова у Цркви Пресвете Богородице у Градишци, биће служен помен за страдале Србе након чега ће у 10:30 часова бити откривено Спомен обиљежје и са моста положени вијенци у ријеку Саву. У суботу, 1. маја, навршиће се 26 година од злочина оружаних снага Хрватске које су у акцији “Бљесак” са подручја Западне Славоније, која се тада налазила у саставу Републике Српске Крајине /РСК/ и под заштитом УН, протјерали 15.000 Срба. Убијено је или нестало 283 Срба, међу којима 56 жена и осморо дјеце. Залагањем Удружења протјераних Срба из Западне Славоније, у суботу ће у Градишци бити откривено Спомен обиљежје погинулим и

Вучић: „Да се извињавам за Олују, Бљесак и Јасеновац не могу и нећу“

12. јун 2020.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да не може да се извини Хрватској за Олују, Бљесак и Јасеновац, али да жели добре односе са том државом. „Моји су ми измерили, последњих 47 дана сваки дан сам био нападнут у хрватским медијима“, рекао је он новинарима у Пожеги. Kако је казао, захвалан им је на тим нападима. „Не би ме нападали да бар мало не вредим. Неке раније никад нису нападали. Тад нисмо имали ни војску, ни полицију, осим што су им се додворавали сваки дан“, казао је Вучић. Вучић је додао да Хрвате поштује, али не може да им се извињава за акције против српског народа. „Поштујемо Хрвате, али не

Хрватски адмирал: Хрватској припадају цела Босна и делови Србије и Црне Горе /видео/

20. мај 2020.

Хрватски адмирал у пензији Давор Домазет Лошо (72) изнео је шокантне тврдње наводећи да цела Босна и Херцеговина, као и делови Србије и Црне Горе припадају Хрватској. „Ово нема везе са Другим светским ратом, али зна се да је цела Босна и Херцеговина заправо хрватско краљевство, то је хрватска земља. Нека буде јасно свима, хрватска земља је и Бока Которска, све до Улциња, односно јужно до Будве“, рекао је Лошо гостујући на Осјечкој телевизији. „Такође, да Србима не говорим да је хрватска земља Срем, Бачка и делови Баната“, додао је адмирал. Адмирал Лошо је нагласио да глобалистичким лево либералним центрима нису интересантне лево либералне политичке странке, јер у њима имају

Знате ли да су у Операцији Бљесак почињени ратни злочини?

10. мај 2020.

Бљесак се дефинише као нагло повећање зрачења (од рендгенског до радиоактивног) у ограниченом подручју Сунчеве атмосфере, које траје од неколико минута до неколико сати. Извор: AUTOGRAF.HR ; Аутор: Иван Зидаревић ; 09. мај 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Бљесак који видимо на небу често је један вид пражњења атмосферског електрицитета које се огледа у виду светлосног бљеска који долази са одређеним праском на небу. Kако нам је Руђер Бошковић синоним за Бошковићеву

СПУШТЕНИ ВИЈЕНЦИ У РИЈЕКУ САВУ

1. мај 2020.

ГРАДИШКА, 1. МАЈА /СРНА/ – У ријеку Саву код моста у Градишци спуштени су вијенци у знак сјећања на све убијене и прогнане Србе из западне Славоније током хрватске војно-полицијске акције „Бљесак“ 1995. године. Вијенце су у ријеку Саву спустили предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, градоначелник Градишке Зоран Аџић, те представници Срба избјеглих из западне Славоније. Претходно су положени вијенци на спомен-плочу српским жртвама из западне Славоније. Вијенце су положили Цвијановићева, Додик, Милуновић, Аџић, те представници Срба избјеглих из западне Славоније. Хрватске војно-полицијске снаге 1. и 2. маја 1995. године извршиле су акцију „Бљесак“ на западну Славонију,

Жарковић: Ни након 25 година нико није одговарао за злочине у акцији “Бљесак”

30. април 2020.

Предсједник Удружења протјераних Срба из Западне Славоније Крста Жарковић изјавио је Срни да ни након 25 година од егзодуса Срба са тог подручја нико није одговарао за почињене злочине, али да ово удружење неће одустати од намјере да се процесуирају одговорни за злочине у акцији хрватске војске и полиције “Бљесак”. “Удружење неће никад одустати од намјере да се лицу правде приведу и процесуирају одговорни за ратне злочине почињене над Србима у Западној Славонији у операцији хрватске војске и полиције Бљесак 1995. године”, нагласио је Жарковић. Жарковић је рекао да ће у петак, 1. маја, у Градишци бити обиљежено 25 година од егзодуса Срба из Западне Славоније, али да ће то

ВЕРИТАС: Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године

30. април 2020.

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом “Бљесак“, на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Kрајина (РСK), у вријеме када је ова област била под заштитом УН-а ( UNCRO – Сектор “Запад”). Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и са око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Заштитне снаге УН-а, на вријеме упозорене од стране хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору. Народ западне Славоније, сјећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према “мосту спаса” до