Бањалука Архиве - Јадовно 1941.

Једно свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године

18. април 2025.

Разбиjањем Краљевине Југославиjе априла 1941. године наступио jе jедан од наjтежих периода у историjи српског народа. Масовним убиствима и прогонима нарочито су били изложени Срби на териториjи коjа jе доспjела у састав Независне Државе Хрватске. Проф. др Горан Латиновић Непосредно по проглашењу “ускрснућа хрватске државе“, хрватски фашисти приступили су рjешавању “српског питања“, коjе jе, према њиховоj замисли, требало спровести тако да jедна трећина Срба буде побиjена, jедна трећина протjерана, а jедна трећина преведена на римокатолицизам и претворена у Хрвате. Један од наjактивниjих усташких прегалаца у том злочиначком подухвату био jе бањалучки “стожерник“ Виктор Гутић, коjи jе 26. маjа 1941. у Бањалуци наjавио да ће “сви непожељни елементи бити брзо истриjебљени

Усташки злочини на подручју Бањалуке: Из таме изашли, у таму враћени

7. фебруар 2025.

Здрав разум говори да не постоји злодјело које остаје без трага, из простог разлога што не постоји злочин без жртве. Сваки злочин оставља основни траг у виду онога што правна наука назива corpus delicti – чињенице о почињеном дјелу која се састоји из посљедице са једне стране и узрочне намјерне радње са друге. У случају масовних ратних злочина, који су по својој нужности увијек систематизоване серије поступака, тијело злочина намеће се у својој бруталној очигледности: жртве су некада биле живе, говориле су, радиле су, имале породицу, посједовале покретне и непокретне ствари, укратко, постојале су; у међувремену су ућуткане, отпуштене, отргнуте од вољених, опљачкане, нестале, убијене. Дјела остављају трагове, а трагови

УСТАШЕ РАДОМИРУ ПОКЛАЛЕ СВИХ 49 ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ: Књига ратног сирочета од 1942, после 30 година доспела у јавност

4. фебруар 2025.

Мили и рођени моји, који сте живи и ви који то већ одавно нисте. Посвећујем вам ову књигу сведочанстава и докумената о усташким геноцидним злочинима над мојим и вашим прецима, с једином и последњом молбом да чувате и сачувате успомене на ове наше мученике и да сећања на њих задржите дуго, дуго, у непрекидном памћењу. Док је 1991. године исписивао ову посвету на рукопису своје тек завршене књиге „Јаук и ехо јаука српског народа у НДХ 1941-1945“ Радомир Гламочанин (1925), ратно сироче из села Дракулића код Бањалуке, а доцније успешан и по добру упамћен дугогодишњи директор ФАДИП-а из Бечеја, осетио је неописиво олакшање – није то обична књига већ споменик,

Календар геноцида: 05. април 1942. Годишњица страдања Срба код Бања Луке

6. април 2024.

У село Биjели Поток 4. априла 1942, била jе то Велика субота, дан уочи Васкрса, дошле су комшиjе, усташе из Дебељака, говорећи Србима да никуда не иду од своjих кућа. Међутим, на Васкрс jе jедан дио породица отишао чувати стоку, а други остао кући вjеруjући да им нико неће ништа. На сам Васкрс 5. априла 1942. године усташе из сусjедног села Дебељаци на звjерски начин хладним оружjем побиле су 54 Срба у доби од jедне до преко 80 година. Пошто се злочин десио на велики православни празник, парастос и комеморациjа одржаваjу се сваке године другог дана Васкрса у организациjи Удружења „Биjели Поток“ – Бања Лука. Везане виjести: Годишњица страдања Срба

Стрaдaлници Jeврeји и Срби 1941. у Бањoj Луци и рушење храма Христа Спаситеља

2. мај 2019.

Aприлa 1941. године створена је, под заштитом нацистичке војне силе, геноцидна Независна држава Хрватска, успостава које је значила погром над Србима, Јеврејима и Ромима. Што се спрема било је многима познато годинама раније, али је политичко сљепило већине српских политичара учинило да наш народ у Хрватској, Далмацији, Срему, Босни и Херцеговини дочека неспреман усташко преузимања власти на том простору. Пише: Никола Милованчев Све се могло предвидјети, као и геноцид до којег је дошло у Независној држави Хрватској. Хрвоје Магазиновић, Хрват монархистичке и југословенске оријентације, описао је у својим мемоарима („Кроз једно мучно стољеће“, Друштво Хиландар, Ваљево 2010. г.) свој разговор из новембра 1940. са Виктором Гутићем, који је пола године

Обиљежено 77 година од свирепог убиства 54 Срба у Бијелом Потоку

29. април 2019.

У спомен-комплексу у бањалучком насељу Бијели Поток данас је служен парастос и положени вијенци поводом обиљежавања 77 година од страдања педесет четворо Срба из тог мјеста, које су на православни Васкрс априла 1942. године свирепо убиле усташе. Савјетник у Одјељењу борачко-инвалидске заштите у Градској управи Бањалука Горан Шљивар рекао је да су се прије 77 година на подручју тадашње општине Бањалука догодили стравични злочини, а једно од тих мјеста је и Бијели Поток гдје је страдало 54 невиних Срба. „Ту су и Дракулић, Шарговац, Раковац, Дурале, Поткозарје и многа друга мјеста на подручју тадашње Краљевине Југославије гдје је српски народ страдао само због тога што су били Срби и православци“,

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРЕД ПУБЛИКОМ: Поставка у Историјском архиву Ужица

23. фебруар 2019.

Поставка је осветлила период на крају Великог рата и тријумфални поход српске војске, која је од окупатора ослободила крајеве насељене православним, католичким и муслиманским становништвом Изложба докумената „Бањалука 1918“ Историјског архива Републике Српске уприличена у Историјском архиву Ужица, привукла је велику пажњу публике: поставка је осветлила период на крају Великог рата и тријумфални поход српске војске, која је од окупатора ослободила крајеве насељене православним, католичким и муслиманским становништвом. Публика тако има прилику да се подсети на то да је Бањалука, као и друге босанске вароши, пет дана и формално била део Србије. Уз овај и сличне бројне и документоване податке, поставка сведочи како је српска ослободилачка војска са радошћу дочекана