Кренут ћемо послије доручка, тротоаром. Ићи ћемо слободно, без неке колоне, да

Друге саонице прођоше мало напријед па поче утовар у више њих истовремено.

Дошла је медицинска сестра са три човјека који су носили велике нарамке

Још мало, и ето нас у Бајмоку. Сви смо некако живнули. Некако

Камо ћемо? Па опет у вагон. Марвени, дакако! Слика уобичајена – пећ

Трпеза дјелује озбиљно и изазовно па, отприлике, нема разлога који би некога

Рече да узмемо сваки своје ствари и да чекамо утовар у вагон.

Излазимо из топлог вагона на хладни снијег, а влак одмах оде некуда

Коначно звижди, фућка локомотива. Почиње граја, гласно се разговара… Мотам цераду, а

„Дижите се и износите ствари“, огласи се Стево. Све смо изнијели и

Све је тако потрајало до оног дана кад Стево рече: „Данас, негдје

Излазимо из саоница. Наши возачи се одмах враћају, а ми улазимо у