Svirepa stradanja nedužnih Srba

Predstavljena knjiga o ratnim zločinima nad Srbima u Hrvatskoj i nad Srbima na KiM

Poziv institucijama da rekonstruišu tragična zbivanja. Istina o ratnim zločinama se stalno traži, rekao je Veljko Odalović, a kao primer naveo otkrivanje bunkera s telima Srba na ulasku u Đakovicu.”U tom bunkeru su bila i maloletna deca. Bilo je potrebno 20 godina da se ta grobnica otvori”, uskoro će biti objavljen identitet tih žrtava, rekao je Odalović

Knjiga “Ratni zločini nad Srbima u Hrvatskoj (1991-1995) i na Kosovu i Metohiji (1998-2004)” u izdanju Korodinacije srpskih udruženja porodica nestalih , ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, objavljena je ove godine i predstavljena je u Medija centru u Beogradu. Priređivači knjige su Dragan Pjevač i dr Duško Čelić. Na predstavljanju je rečeno da je ona poziv svim nadležnim institucijama da rekonstruišu tragična zbivanja i popišu sve žrtve. Knjiga govori o brutalnim i svirepim stradanjima nedužnih Srba na prostorima Hrvatske i Kosova i Metohije. Sala Medija centra bila je prepuna, a dok su govornici kratko opisivali načine zločinačkih ubijanja Srba, suzu nisu mogli da zadrže ni oni a još manje članovi porodica stradalih u ratu uprkos činjenici da su se svi našli u šoku od izrečenih podataka i surovosti zločina. Govornici nisu mogli ni da izgovore sve gadosti i zverstva koja su zločinci činili nad Srbima, čak i nad decom i starima, u Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji, već su samo rekli „ i da vam ne pričamo“. Pored priređivača o knjizi su govorili i istoričar dr Milan Golić i predsednik Komisije za nestala lica RS Veljko Odalović. Knjiga “Ratni zločini nad Srbima u Hrvatskoj (1991-1995) i na Kosovu i Metohiji (1998-2004)” je prva publikacija koju izdaje Srpska koordinacija. Štampana je u okviru projektnih aktivnosti Srpske koordinacije, koje je finansirala Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije. Napisana je na 335 strana, pojedini zločini su detaljno opisani a neki i ilustrovani fotografijama. Svi primerci knjige su besplatni.

Naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju dr Milan Golić rekao je na konferenciji za novinare da knjiga ima cilj da prikaže tu temu na sadržajan način, ali bez preteranih vrednosnih sudova, jer žrtve i zločini dovoljno govore sami za sebe.

Žrtve i zločini govore za sebe

“Ova tema ne treba da bude nešto o čemu se priča samo u krugu porodice žrtava. Knjiga treba da postane nezaobilazno štivo o onome što se desilo ljudima na teritoriji Kosova i Hrvatske i da postane važan segment kulture sećanja”, naveo je Golić.

Veljko Odalović je rekao da je tema o kojoj se piše, nešto o čemu treba da se priča, i da knjiga predstavlja mehanizam da ljudi shvate širinu i razmeru zločina koji su se desili.

“Mi moramo da radimo na rasvetljavanju sudbine tih lica. Neka i hrvatska strana govori o zločinim koji su se njima desili, kao i Albanci i ljudi iz Bosne i Hercegovine, i neka se svi zalažu da se oni reše”, izjavio je Odalović.

Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih sa prostora bivše Jugoslavije pravnik dr Duško Čelić rekao je da je ovo samo deo stradanja i skroman doprinos kulturi sećanja, kao i da predstavlja “vapaj” vlastima i međunarodnoj javnosti i podsetnik da se od odgovornosti i pravde ne može odustati.

“Knjiga je poziv svim institucijam, istraživačima i državnim organima da sistematski zabeleže i rekonstruišu sva tragična zbivanja i popišu sve žrtve”, istakao je Čelić.

Slučaj Klečka samo je jedan u moru brutalnih zločina nad Srbima. Ubijali su decu, klali žene, stare i nemoćne. Počelo je s istrbljenjem u Hrvatskoj, BiH, a onda i na Kosovu i Metohiji… rečeno je u Medija centru u Beogradu.

Zabrinjava nekažnjivost zločina

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije Veljko Odalović izrazio je posebnu zabrinutost zbog nekažnjivosti ovih brutalnih zločina.

“Iako postoje brojni dokazi i činjenice, ne možemo da dođemo do pravde. Ad hok Haški tribunal govorio je da će doneti pravdu i pomirenje, niti je doneo pravdu, niti je doneo pomirenje. Čini se da smo mi sami krivi za sve”, rekao je Odalović. Prema njegovim rečima, širina zločina govori o planiranom scenariju čiji je cilj, bez različitosti o starosnom dobu, bio da žrtve budu Srbi.

“Zločini su počinjeni nad starcima, decom, ženama, policiji, vojskom… Ubijani su starci od 70, 80 godina. Bilo im je jedino bitno da su srpskog roda. Najveći broj ovakvih zločina desio se za vreme mandata međunarodne zajednice, one, koja je upravo to trebalo da spreči”, ocenio je Odalović.

Naučni saradnik na Institutu za savremenu istoriju Milan Golić rekao je da način na koji zločini na prostorima ex-Yu vršeni nad Srbima jasno govori da je reč o zločinima koji su bili dozvoljeni. -Bili su dozvoljeni, samo zato što je cilj bio jedan – istrebiti Srbe. Ratni zločini 1991. izgledaju kao nešto što država toleriše, i stvara se pozornica za državno planirane zločine. „Bljesak“ i „Oluja“ nisu bili incidenti, već politika zločina i etničkog čišćenja. Otvorena je pandorina kutija zla i radi se na istrebljenju čitave populacije. Čemu su služila ubistva Srba u Vukovaru, Sisku, ubistvo porodice Zec, Medački džep…, rekao je Golić.

On je upitao zašto su se nakon “Oluje” u Hrvatskoj koja je nazvana vojnom operacijom, desili temeljni zločini.

“U Hrvatskoj je Srba danas višestruko manje, a sve je to politika hrvatskog režima”, rekao je Golić.

Zverstva za vreme etničkog čišćenja

Predsednik Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije, pravnik dr Duško Čelić komentarišući zločine na Kosovu rekao je da su upravo u tom perodu na KiM uspostavljeni Unmik i Kfor, čiji je cilj bio zaštita ljudskih prava, a ne suprotno.

“Albanske paravojne snage postale su im partneri, rekao je dr Čelić i dodao da se na Kosovu desio egzodus “genocidnih razmera” tokom koga je proterano više od 245.000 Srba, a više od 310 naselja je etnički očišćeno, a kao primer zverstva naveo je svedočenje jedne majke iz Bijelog polja kod Peći koja je gledala dok su joj teroristi pred njenim očima silovali bolesnu kćerku, i na njene oči je zaklali.

Naveo je i slučaj zloglasne “Gnjilanske grupe”.

Predsednik Upravnog odbora Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije, kopriređivač knjige Dragan Pjevač rekao je da je Hrvatska jedina država u EU koja je smanjila udeo manjina sa 22 odsto na sedam odsto u ukupnoj populaciji. Reč je pre svega o egzodusu Srba. Naveo je ubistvo civila u Gospiću, u Hrvatskoj. Prema njegovim rečima, bile su 162 žrtve, od kojih je bilo 130 civila. “Upadali su ljudima u kuće i po optužnici ih odvodili, 51 osoba je odvedena i likvidirana na taj način”, rekao je Pjevač.

Kada je reč o smišljenom istrebljenju Srba naveo je i Bjelovar u kome je u vazduh dignuto oko 650 srpskih kuća. Takođe, brutalni zločini nad Srbima počinjeni su i u logorima Karestinac (Samobor) i Lora. Pjevač je rekao da je u logoru kod Samobora u svakom trenutku bilo između 60 i 100 ljudi, dok je u Lori registrovano više od 1.000 mučenih Srba (kopali su Srbima oči, odsecali im uši i druge organe)

Legenda: Sa predstavljanja knjige S.Đ.

Antrfile:

Bunker na ulasku u Đakovicu

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije Veljko Odalović je rekao da se istina o ratnim zločinama stalno traži, a kao primer naveo je otkrivanje bunkera s telima Srba na ulasku u Đakovicu.”U tom bunkeru su bila i maloletna deca. Bilo je potrebno 20 godina da se ta grobnica otvori”, rekao je Odalović i dodao da će uskoro biti objavljen identitet tih žrtava. On je upitao da li su ubijeni Srbi bili krivi zato što su proizvodili struju za sve, zato što su bili u svojim kućama, zato što su išli da žanju žito ili na zadušnice obilazili grobove svojih najmilijih? “Sve su to bili Srbi, a niko nije odgovarao. Zločinci se slobodno šetaju, a nalaze se i u institucijama, kao ministri…”, kazao je Odalović.

Izvor: VIDOVDAN