Свијет је остао нијем

Велики злочин, коjи jе резултирао смрћу 12 беба у Бањалуци, у времену од 22. маjа до 19. jуна 1992. године, jош чека правду.

У бањалучком Клиничком центру тада jе рођено 14 беба коjима jе био неопходан кисеоник, али им, нажалост, ниjе могао бити допремљен.

Кисеоник ниjе достављен упркос броjним апелима jавности и чињеници да су сви званичници Уницефа и међународних хуманитарних организациjа били упознати о тешкоj ситуациjи у коjоj се налазила бањалучка Клиника за дjечиjе болести.

Авион са кисеоником коjи jе тих дана чекао на аеродрому Батаjница код Београда ниjе добио дозволу за лет од Савjета безбjедности УН, пошто jе тада важила забрана летова изнад БиХ.

Маjке преминулих беба формирале су удружење и захтиjеваjу од власти Републике Српске да покрену тужбу против Савjета безбjедности УН.

„Правда jош ниjе задовољена“, упозорава за Срну секретар удружења Жељка Тубић и додаjе да jе за маjке понижаваjуће да се сви сjете беба само на годишњицу смрти.

„Осjећамо се као марионете. Кад jе неком у интересу да се нешто покаже – зову нас дођемо. Ми своjоj дjеци свакако идемо на гробље“, рекла jе Тубићева.

Она jе захвалила граду Бањалука, коjи се, како наводи, потрудио да 12 беба не буде заборављено.

„Оно што би вољеле маjке jесте да се позове неко на одговорност и да ми маjке коначно добиjемо статус коjи нам припада, али до тога jош ниjе дошло ни након 21 године“, рекла jе Тубићева.

Беба Жељке Тубић имала jе девет дана када jе умрла.

„Не можемо да опростимо. Нема тих риjечи коjима бих опростила што jе моjе наручjе остало празно… Што сам циjели живот пjесмице пjевала тишини и празним рукама… За то нема опроштаjа“, каже Жељка Тубић.

Она подсjећа да jе, упркос свим апелима да се у Бањалуку допреми неопходни кисеоник – свиjет остао ниjем.

На Одjељењу за интензивну његу бањалучког породилишта од 22. маjа до 19. jуна 1992. године умрло jе 12 новорођенчади због недостатка кисеоника коjи ниjе могао да буде допремљен из Београда, jер jе Савjет безбjедности УН забранио лет над териториjом БиХ.

Седам дана након смрти посљедње бебе Воjска Републике Српске успоставила jе коридор са Србиjом.

Нехуманост свjетских моћника узроковала jе тада гашење jедног по jедног живота.

Тринаеста беба – Слађана Кобас jе преживjела, али jе битку за живот изгубила 2005. године.

Четрнаеста беба тада jе задобила посљедице коjе ће носити циjелог живота.

Бебе, коjе нису стигле ни да добиjу имена, сахрањене су jедна до друге на бањалучком Новом гробљу.

Скулптура „Живот“ изграђена jе у центру Бањалуке као знак сjећања на њих, али и као подсjетник и помен за сву дjецу коjа су страдала у протеклом рату.

Скулптура jе своjеврсни запис о овоj трагедиjи, коjу и дан-данас преживљаваjу маjке страдалих беба: Душанка Ђукић, Живка Кнежевић, Фатима Дедић, Жељка Тубић, Зилха Мурица – Делић, Сафета Медић, Нађа Пушка, Драгослава Марић, Милена Сандић, Драгица Комљеновић, Маида Ђуран и Грозда Рауш.