Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Сви папски путеви за Београд

Датум објаве: понедељак, 7 јула, 2014
Величина слова: A- A+

Српска држава види у Ватикану потенциjалног савезника коjи не признаjе

Косово, док СПЦ не може да заборави да поглавар свих католика никад ниjе
jасно и отворено осудио злочине над Србима у Другом свjетском рату.

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/papa-mobil.jpg

 

Јавност jе све дипломатске односе Србиjе и Ватикана поодавно свела на
два питања: Други свjетски рат и посjету папе Србиjи. У тоj поставци,
српска страна инсистира код Свете столице на каjању, извињењу и спознаjи
усташких злочина почињених у име Бога, док Ватикан ставља до знања да
би свети отац радо посjетио Србиjу.

То су два отворена питања о коjима се, по правилу, прича у
рукавицама, увиjено, нарочито вагаjући сваку риjеч, било да jе риjеч о
државним или духовним званичницима.

Не чуди, стога, што jе приликом последње посjете високог званичника,
секретара Свете столице за односе с државама надбискупа Доминика
Мамбертиjа, потписивање споразума о високом образовању, због коjег jе и
дошао, остало у сjенци захтjева српске државе и цркве да се у
ватиканским одаjама размисли о улози Алоjзиjа Степинца у Другом
свjетском рату и његовоj канонизациjи.

Да поменемо и оно друго питање. Оцjењуjући посjету надбискупа
Мамбертиjа као веома важну за нашу земљу, jедан високи државни
функционер рекао jе за „Политику” да држава нема ништа против доласка
папе у Србиjу, али да међу архиjереjима Српске православне цркве нема
jединственог става о томе.

Према риjечима нашег саговорника из државног врха, „тврдо крило”
епископата не слаже се с таквим предлозима.Зато траjе вишедецениjска
патпозициjа када jе риjеч о доласку папе.

Заиста, наjвиши државни функционери у више наврата упућивали су папи
позив да посjети Србиjу и при том, за разлику од цркве, нису постављали
посебне услове светом оцу.

Чак jе и Слободан Милошевић желео да доведе поглавара Римокатоличке
цркве у Србиjу.Папу су позивали у своjству министара иностраних послова и
Горан Свилановић и Вук Драшковић, као и председници СЦГ Светозар
Маровић иСрбиjе Борис Тадић.

Учинио jе то приjе неколико дана и Томислав Николић, али уз опаску „чим се црква сложи”.

Додуше, наjвиши представници власти у Србиjи састаjали су се с папом,
али не на домаћем терену. Последњи пут када jе Борис Тадић ишао у
Ватикан да се састане с папом Бенедиктом XVI, 2009. године, имао jе за
то чак и благослов Светог архиjереjског Синода.

Држава у Ватикану види утицаjног и моћног савезника.То потврђуjу и
риjечи нашег саговорника коjи наглашава важност недавно потписаног
споразума и грађења добрих односа. Власт у посjети папе нашоj земљи види
могућност да добиjемо на међународном угледу.

Ипак, не треба сметнути с ума шта нам jе своjевремено поручио
портпарол Свете столице Федерико Ломбарди, упитан хоће ли папа подржати
европске интеграциjе Србиjе: „ЕУ ниjе у домену папиних компетенциjа.” У
државним односима, став Ватикана да не призна независност Косова често
се истиче као симбол наших добрих односа и савезништва на коjем би
требало даље да се ради.

Забуну у српским редовима изазвало jе то што jе 2011. године именован
посебан апостолски делегат за Косово, што jе у неким овдашњим круговима
изазвало сумњу да jе Ватикан до краjа искрен када jе реч о одбиjању да
призна независност Косова.Наиме, тек што jе амбасадор Ватикана у Србиjи
надбискуп Орландо Антонини категорички тврдио да се ради о искључиво
унутарцрквеном, организационом питању коjе никако не значи и евентуалну
наjаву признавања Косова, исти таj апостолски делегат – Јулиjус Јанус,
обећао jе, усред Приштине, да ускоро стиже с добрим виjестима из
Ватикана.

До данас се не зна на коjе jе добре виjести мислио, будући да jе
Света столица готово моментално поручила да став о непризнавању Косова
остаjе исти. Неки извори тврде да jе и Руска православна црква скренула
пажњу врху Римокатоличке цркве да ће иступити из међухришћанских тиjела
ако признаjу Косово. И док се често напомиње значаj ватиканског става да
не призна Косово, jош чешће се заборавља да jе Света столица међу
првима признала Хрватску или Словениjу.

За српску цркву, Ватикан jе приjе свега и изнад свега, сjедиште
римског папе, поглавара свих католика. И док на плану теологиjе готово
да нема значаjниjих препрека, jер се барем разговара о разликама у
међухришћанском диjалогу коjи се одавно води уз укљученост свих страна,
на плану историjе, препреке су и даље велике.

Захтjеви СПЦ да папа посjети концентрациони логор у Јасеновцу, као
симбол српског страдања у Другом свjетском рату и осуди злочине коjе су
починили или благословили припадници Римокатоличке цркве над
православним и не само православним живљем, у Ватикану jош нису
услишени. Додуше, надбискуп београдски Станислав Хочевар више пута jе
подсjећао да бискуп Антун Шкворчевић годинама одлази у Јасеновац и моли
се за све његове жртве, да jе таj концентрациони логор обишао и
предсjедник Хрватске бискупске конференциjе Марин Сракић, као и кардинал
Јосип Бозанић.

Хочевар jе истакао и да jе папа Јован Павле II 2000. године замолио
за опроштаj свега што су дjеца Католичке цркве „било гдjе и било када
учинила”. Општи опроштаj jе, дакле, формално исказан, али из СПЦ
понављаjу да се српске жртве и даље риjетко или никако не помињу у
изjавама католичких великодостоjника.

Нериjешена питања у вези с догађаjима из вриjемена Другог свjетског
рата два пута су се у последњем тренутку испречила сусрету поглавара СПЦ
и Римокатоличке цркве. Када се чинило да jе сусрет папе Јована Павла
IIи патриjарха српског Павла у Бањалуци 2003. године већ извjестан, све
jе отказано jер су организатори као мjесто сусрета одабрали озлоглашени
манастир Петрићевац, из коjег jе почео усташки покољ српског живља из
околних села.

Патриjарх Иринеj наjавио jе jош 2010. године да ће на прославу 1.700
година од доношења Миланског едикта 2013. у Нишу бити позвани сви
поглавари хришћанских цркава, што jе подразумиjевало и долазак папе
Бенедикта XVI. Наjава jе тада поздрављена у Ватикану, али до сусрета
ниjе дошло.

Наиме, у jуну 2011. године, Бенедикт XVI се поклонио гробу Алоjзиjа
Степинца, приликом посjете Хрватскоj, што jе довело до тога да Свети
архиjереjски Сабор саопшти да ће на прославу у Нишу бити позвани само
православни поглавари. Не треба занемарити ни посjету другог човека
Руске православне цркве митрополита волоколамског Илариона Алфеjева
Српскоj цркви, исте године.

Он jе, незванично, скренуо пажњу српским архиjереjима да се руски
патриjарх jош ниjе састао с папом и да не намjерава да то учини у
Србиjи, као и да неће доћи на прославу у Ниш ако на њоj буде и поглавар
Римокатоличке цркве.

Митрополит Иларион, иначе, важи за jедног од наjискусниjих
православних дипломата, као шеф дипломатиjе Руске православне цркве. С
папом Бенедиктом XVI састаjао се више пута, али упркос побољшању односа,
и Русиjа и Србиjа остаjу риjетке православне земље на чиjе тле jош ниjе
крочио ниjедан римски папа.

Поглавар Римокатоличке цркве у свега неколико година, од 1999. до
2002, посjетио jе Румуниjу, Грузиjу, Грчку, Украjину и Бугарску. По
устаљеноj пракси Ватикана, претходно jе добио позив већинске православне
цркве, осим у Грчкоj, гдjе jе Црква само навела да се не противи
његовом доласку.Али га ниjе званично позвала. Један од грчких услова био
jе и да папа по изласку из авиона прескочи jош jедну устаљену праксу:
цjеливање тла.

Наjвећи ударац односима Србиjе и Ватикана несумњиво би дониjела
канонизациjа кардинала Алоjзиjа Степинца коjу су хрватски извори при
Светоj столицинаjавили за октобар ове године. Загребачки надбискуп Јосип
Бозанић обjавио jе вjерницима да више нико и ништа не може зауставити
да Степинац постане светитељ.

Српска црква и држава jасно су ставиле до знања папином министру
спољних послова да би такав чин уназадио црквене и државне односе.

И патриjарх Иринеj и предсjедник Николић упутили су и званична писма
тим поводом, адресирана на папу Фрању лично. Међутим, будући да jе
кардинал Степинац 1998. године већ проглашен блаженим, неизвесно jе како
ће „српска инициjатива” проћи. Односи Србиjе и Ватикана су, у том
погледу, на стакленим ногама.

„За вриjеме Другог свjетског рата помагао jе прогоњене и патнике”, пише о Степинцу хрватска „Википедиjа”.

„Од првих дана здушно jе благословио стварање ’католичке државе’,
како jе он често називао НДХ”, наводи се у српскоj „Википедиjи”.

Бог нам jе, несумњиво, исти. Али свеци нису.

 

Извор: РТРС




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top