СВЕТОЗАР ЛИВАДА: ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ – ОЗАКОЊЕНИ ЗЛОЧИН СТОЉЕЋА

Кренем ја напајати краве, кад у варошу поче пуцњава – рафали, пушке, али

Маријана нема. Вјеројатно је остао код шефа јер и они се у овој

У дворишту куће ниже Вецка стоји стражар, неки Живков рођак, па смо му

Чујем коментар: „Има доста плијена“. Бункери пред нашом црквом пресијецају цесту, сваки половицу

Изађем ја ван и видим да је плот између ђедове башче и нашег

Неугодно и изненада, грубим дрмусањем за раме, пробуди ме мама: „Дижи се! Јој,

Нешто прије ручка, наврати к нама Ката Гашпаревића, била је у варошу. Остала

Прође тако још неколико уобичајених дана. Можда баш и не уобичајених, али ипак

Једног дана око подне одједном је почела страшна пуцњава негдје у правцу Диоша

Кроз Сталовицу смо прошли углавном шутећи. На прозорима и плотовима нема никога. Ваљда

Одједном врисну Бара, настави да гласно плаче и оде кући, а коња-ждријебе остави.

Нас тројица смо прескочили канал па идемо према мјесту гдје се обично крмачамо.