Мати Исидора напомиње да jе било „тешко, али и свето“ молити се 1999. године Светом Николи, а потом и злогласног марта 2004. године током погрома Срба, да спаси и заштити сестре и светињу…
Манастир Гориоч
Приредио: Неђељко ЗЕЈАК
Мати Исидора и сестре: Марта, маjка владике Теодосиjа, Јелисавета и Вида задњи су чувари манастира у Гориочу, на Космету, коjи jе jедва одбрањен пред налетима албанских терориста.
Како каже предање, у знак захваланости Светом Николи за изљечење сљепила, Стефан Дечански jе, у давна времена, дао благослов да се сазида манастир у мjесту у коме горски вjетар чисти плућа и душу.
Вjеровање у чудесне моћи Гориоча, лиjечење сљепила и слабовидости (уз jедину фреску – „Свети Никола лиjечи очи краљу СтеФану Дечанском“) чувало jе ову светињу, каже стара игуманиjа, мати Исидора.
Манастирски конак
На манастир су у новиjе доба насртали злочинци, па су jе припадници међународних снага – Шпанци, а потом и Словенци – додатно обезбиjедили са пет редова бодљикаве жице.
Вjеровање у чудесну моћ Гориоча повезало jе велики броj истинских вjерника и приjатеља ове српске светиње.
Милутин Богдановић из Ужица jе „исконски везан за Гориоч“.
Сестринство манастира Гориоч
„Ово jе светиња коjа уноси смирење и jача вjеру у Свевишњег да ће сваког стићи заслужена награда или казна“, каже он показуjући на фреску посвећену Светом Николи исцjелитељу.
Сестринство манастира каже да jе тешко бреме и вриjеме „иза и испред њих“.
Мати Исидора, тихим гласом, тишим од „самоће у Гориочу“, покушава да пренесе страдалништво сестринства из ове српске светиње.
„Богу великом хвала. Сачувао jе наш манастир и нас у њему. То jе наша света дужност. То jе оно за шта се молимо jутрима и повечерjима“, каже она.
Мати Исидора напомиње да jе било „тешко, али и свето“ молити се 1999. године Светом Николи , а потом и злогласног марта 2004. године током погрома Срба, да спаси и заштити сестре и светињу.
Гориоч данас пркоси и штити „са висине“ изнад Истока све српско и православно докле поглед сеже у Метохиjскоj и Осоjанскоj котлини, до превоjа према Зубином Потоку са сjеверне, те Проклетиjа и Шар планине са jужне стране
Фреска Св. Николе
У посjеду манастира било jе неколико стотина хектара, што шуме што њива и виногорjа.
Данас, висока ограда и тешка улазна капиjа одваjаjу свега 25 хектара шуме и око два хектара њиве ослоњене на манастир од оних коjи би да узму манастиру све.
Мати Исидора и сестре вjеруjу да ће се народ вратити и да ће Гориоч, не само за славу и за велике празнике, бити пун живе риjечи…
У градићу jе од пет хиљада Срба остало свега њих тридесетак.
Али, у Осоjанскоj котлини живи око 2.500 православаца, улавном пориjеклом из Андриjевице, Берана, Плава и Колашина.
Тиња нада да ће баш Осоjанска котлина, наjвеће повратничко насеље на Космету. оживjети и да ће Гориоч и манастир Будисавци остати светиње – ослонци српског траjања у Метохиjи.
Везане виjести: