Свет без нацизма, основни задатак човечанства

У Москви jе 17. децембра 2010. одржана  међународна конференциjа са темом ,,Свет без нацизма, основни задатак човечанства“. Организатор конференциjе jе био Савезни савет (горњи дом) Савезног парламента Руске федерациjе. На конференциjи су учествовали  представници 47 земаља Европе и САД. Са простора бивше СФРЈ учествовали су представници Србиjе и Црне Горе.

Из Србиjе су били Душан Баjатовић, председник Одбора за одбрану и безбедност Народне Скупштине  и Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, а из Црне Горе Драган Ђуровић, генерални секретар СУБНОР-а.
У излагањима учесника наjвише пажње jе посвећено тенденциjи ревизиjе резултата Другог светског рата, оживљавања идеологиjе нацизма и фашизма, умањивања одговорности носилаца те идеологиjе као и одговорности ратних злочинаца осуђених у Нинбершком процесу и значаjа нирнбершких принципа. Оцењено jе да се ради о опасном процесу оживљавања наjвећег зла у историjи европске цивилизациjе коjи се мора зауставити. Наглашена jе потреба за усклађеним деловањем парламената, влада и организациjа цивилног друштва. Изражено jе очекивање да ће том циљу своj допринос дати научни институти, историчари, институциjе културе и посебно, медиjи. Зеjеднички циљ мора бити  заштита истине, резултата Другог светског рата, спречавање фалсификата и умањивање историjског значаjа победе ослободилачких снага антихителровске коалициjе.
На конференциjи  jе изнето много конкретних покушаjа ревизиjе резултата Другог светског рата, од скрнављења споменика ослободиоцима и истицања симбола нацизма, до рехабилитациjе нациста и квислинга и деловања неонацистичких и неофашистичких организациjа. Изнети су случаjеви из неких балтичких република, где су легализоване нацистичке организациjе, скрнављени споменици хероjима, па чак покретани и  судски поступци против партизана.

Живадин Јовановић jе у свом излагању указао да покушаjе  ревизиjе Другог светког рата изазиваjу посебну забринутост у Србиjи и на  Балкану због тога што су на том подручjу фашистички окупатори и носиоци нацистичке идеологиjе вршили стравичне злочине као што су масовна стрељања ђака, логори смрти у Јасеновацу, Јадовном, Саjмишту, Јаjинцима и многи други у коjима су фашистички окупатори и снаге усташке НДХ ликвидиране стотине хиљада рба, Јевреjа и Рома. Он jе такође нагласио да се настоjања за ревизиjу резултата Другог светског рата на подручjу бивше Југославиjе огледаjу у многим областима политичког и друштвеног живота од медиjа, музике и филма до назови историографиjе, образовања и одлучивања у институциjама политичког система. Тако се, на пример, у Србиjи укидаjу називи улица коjе носе имена хероjа народно-ослободилачког рата, тражи рехабилитациjа поjединих квислинга, промовишу уџбеници историjе страних назови-историчари, испољава небрига према споменицима ослободилаца, злоупотребљаваjу филм, култура, историографиjа за  компромитовње ослободилаца од окупатора. У медиjима се провлачи теза да jе током целог 20. века Србиjа водила погрешну политику, да jе била на погрешним странама и слично.
У суседним бившим jугословенским републикама, у делу њихових медиjа, популарноj музици, на филму, у историографиjи врше се разни фалсификати историjских чињеница, умањуjу жртве и негира геноцид над српским народом, величаjу усташки покрет и његови лидери, сарадници окупатора се представљаjу као заштитници народа.
Разбиjање друге Југославиjе почетком 90-их прошлог, а треће током прве декаде 2000-тих, отимање Косова и Метохиjе од Србиjе 2008, представљаjу ревизиjу „in vivo“ резултата, не само Другог, већ и Првог светског рата, па чак и резултата Балканских ратова. Прекрjање међународних граница на штету српског народа и Србиjе, стварање вазалних државица и режима Хитлер и Мусолини су користили ради сламања отпора окупациjи, изазивања братоубилачких сукоба, контроле Балкана, лакшег продора на Исток и подчињавања Евро-Азиjе. Каква сличност са процесима током протекле две децецениjе коjи се и данас настављаjу! На раѕвалинама друге и треће Југослаиjе створено jе седам државица-клиjената, неспособних за самостални економски, политички и друштвени развоj.
Он jе указао на велику опасност од jедностране сецесиjе Косова и Метохиjе коjа  наjдиректниjе угрожава мир, стабилност и равнотежу на Балкану. Та илегална сецесиjа представља преседан коjи већ има, а у будуће ће имати jош теже последице на европском и глобалном плану. Он jе подсетио да jе НАТО наjодговорниjи за ту сецесиjу  jер jе 1999, у савезу са терористичком ОВК (UCK) извршио агресиjу на Србиjу (СРЈ), окупирао део Србиjе и тако припремио и формално отцепљење. Оценио jе да jе Косово и Метохиjа са структуром власти израсле на криминалу, тероризму, шверцу хероина, оружjа, људи и  људских органа представља траjни извор нестабилности на Балкану. Такве управљачке структуре  не могу се реформисати или довести у  усклад са европским стандардима. За мир и стабилност на Балкану неопходно jе да Запад – САД, НАТО, ЕУ – преиспитаjу своjу досадашњу политику према Србиjи, односно, да се врате поштовању легитимних интереса српског народа. Политика изолациjе, понижавања и сатанизациjе српске нациjе, приписивање Србима колективне одговорности за зочине у грађанским ратовима 90-тих не може дати траjне резултате.

Јовановић jе констатовао да jе процес ревизиjе резултата Другог светског рата постао глобални феномен и поставио питање да ли постоjи  политичка воља за глобални одговор на ту опасност, коjа не прети интересима било коjе поjединачне државе или народа, била она тако велика као што jе Русиjа, или тако мала као што jе Србиjа. То jе, по његовом мишљењу, jедно од основних питања од одговора на коjе зависи да ли це се ревизиjа резултата Другог светског рата зауставити или продубити.
Указао jе да процес ревизиjе историjских резултата и оживљавања неонацистичких и неофашистичких идеологиjа прате продубљивање светске економске кризе трка у наоружању и милитаризациjа у Европи и свету, транзициjа и „обоjене револуциjе“ у Источноj Европи прекраjање међународних граница.
У току jе и процес деградациjе међународног правног система и Уjедињених нациjа при чему се НАТО у низу ситуациjа понаша изван оквира Повеље УН, па чак намеће и као надређен Савету безбедности УН.
Садашњу економску кризу аналитичари упоређуjу са кризом тридесетих година прошлог века, а отимање Косова и Метохиjе од Србиjе са отимањем Судетске области од Чехословачке 1938. Ниjе мали броj интелектуалаца у свету коjи манипулациjе системом Уjедињених нациjа, кршење Повеље УН и заобилажење улоге Савета безбедности упоређуjу са односом наjмоћниjих сила према Друштву народа и системом права коjи jе успостављен након Првог светског рата.
Процес политичког одлучивања, како унутар наjмоћниjих држава Запада, тако и на међународном плану, све више jе у функциjи интереса воjноиндустриjског компелкса водећих сила Запада, пре свега, САД. Владе тих земаља полазе од тога да jедино воjно-индустриjски комплекс може обезбедити излазак из свеопште економске кризе jер развиjа нове технологиjе, повећава извоз и ублажава незапосленост. С тим jе повезано ширење НАТО-а и његова „нова“ стратегиjа глобалног интервенционизма коjа jе у функциjи обезбеђивања енергената, стратешких сировина, тржишта и путних праваца.
Може се закључити да jе воjноиндустриjски комплекс постао кључни чинилац трасирања садашњих и будућих токова у свету.
Да ли постоjи каузална веза између наведених процеса, на jедноj, и ревизиjе резултата Другог ког рата, односно, оживљавања фашизма и нацизма, на другоj страни, може бити спорно, али би тврња да се ради о пукоj случаjности и потпуно независним поjавама била jош спорниjа.
Када jе реч о Србиjи, треба констатовати две историjске чињенице. Прва, да jе српски народ, уз руски и народе бившег Совjетског савеза, поднео наjвеће жртве у борби против фашизма и нацизма и дао велики допринос ослобађању од фашизма и нацизма. И друга, да jе досадашње прекраjање међународних граница, кршење основних принципа међународних односа успстављених по завршетку Другог светског рата, експанзионизам НАТО-а, ниподаштавање и манипулисање Саветом безбедности као и читавим системом Уjедињених нациjа – наjтеже последице оставило управо по Србиjу и српски народ. Нациjа jе фрагментисана, део jе претворен у обесправљену националну мањину, део у избеглице и расељена лица док jе териториjа Србиjа изложена комадању уз отворену подршку западних сила и њихових институциjа албанском и другим сепаратизмима.

Када jе реч о супротстављању ревизиjи резултата Другог светског рата и обнављању идеологиjа фашизма и нацизма, Јовановић jе, поред осталог, сугерисао покретање одговарjућих инициjатива у оквиру  међународних форума, а пре свега унутар система УН, како ради jачања ауторитета и улоге светске организациjе тако и основних принципа и институциjа међународног поретка успостављеног после Другог светског рата. Реформе су неопходност, али оне мораjу водити стварноj демократизациjи и учвршћивању улоге а не даљоj деградациjи система међународног система успостављеног после Другог светског рата. Деградациjа или кршење основних основних принципа међународних односа сигурно би охрабрили носиоце ревизиjе и оживљавања  фашизма и нацизма. Навео jе да би биле добродошле инициjативе у оквиру УНЕСКО-а да владе држава  чланица анализираjу како се резултати Другог светског рата и победа над нацизмом и фашизммом третираjу у образовним системима. Такође jе рекао да се парламентарним институциjама међународне заjеднице, посебно у Интерпарламентарноj униjи (IPU) отвори диjалог о проблему ревизиjе резултата Другог светског рата, оживљавању идеологиjе нацизма и фашизма и усвоjе одговараjуће препоруке.
Полазећи од исксутава током последњих 20 година, посебан jе задатак покретање одговараjућих инициjатива за учвршћивања значаjа међународног правног поретка чиjи су ти принципи грубо  кршени у случаjу бивше Југославиjе, односно Србиjе. Административне границе су силом и уценама проглашаване за међународне, у Србиjи чак покраjинске линиjе проглашене су такође као међународне. Кршени су не само принципи Повеље УН и Завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкиjа већ и изричите конкретне одлука Савета безбедности као, на пример, резолуциjа Савета безбедности 1244.

Јовановић jе подсетио да се обнавља идеjа о стварању Велике Албаниjе попут Мусолиниjеве и Хитлерове творевине током Другог светског рата. Недавно jе у Тирани одржана конференциjа о стварању „природне Албаниjе“ од Косова и Метохиjе, Албаниjе, делова Грчке, Македониjе, Црне Горе и jужних српских општина (Прешево, Буjановац, Медвеђа). Преко 200.000 Срба и других не-Албанаца протераних са Косова и Метохиjе у атничком чишћрењу после 1999. године jош увек нема могућности да се врати у своjе домове и на своjа имања, док преостали Срби у Покраjини и даље не уживаjу безбедност, слободу кретања и друга основна људска права. Део Срба и даље живи у гетоима окруженим бодљикавом жицом.
Конференциjа у Москви jе имала велики значаj. На конференциjи jе усвоjена Декларациjа о свету без нацизма и више других одлука коjе обезбеђуjу међународну координациjу напора за супростављање ревизиjи Другог светског  рата и обнављању фашистичких и нацистичких идеологиjа.

Извор:

Београдски форум за свет равноправних