Свесоколски слет у Београду 1930.

После увођења шестојануарске диктатуре 1929. краљ Александар донео је 5. децембра 1929. закон о оснивању „Савеза Сокола Краљевине Југославије”.

Тим поводом одржана је изванредна главна скупштина Југословенског Соколског Савеза којој су присуствовали делегати свих соколских жупа. На скупштини донет је закључак да ЈСС ступи у нову организацију „Савез Сокола Краљевине Југославије”. На ванредној седници Савеза Славенског Соколства примљен је „Савез Сокола Краљевине Југославије”. (1) У таквим приликама одржан је свесоколски слет у Београду 1930.
На иницијативу београдске радио станице и заузимањем старешине Соколског друштва Суботица Косте Петровића, соколи у Суботици приредили су прво радио-вече у Југославији 1930, које је преношено преко радио станица у Београду, Загребу и Љубљани. Ненад Ројић је са својом супругом изводио песме старе Војводине. Пре почетка уметничког дела програма говорио је старешина суботичког соколског друштва и истакао : “… Често се чује мишљење, да је Соколство у нашој националној држави у многоме изгубило од значења, које је имало пре светског рата.

Необавештени мисле и данас, да је Соколство само гимнастичка или омладинска организација. … Зато сада, када отварам ово соколско радио вече, кличем свима : Довиђења на Видовдан у Београду, Здраво! “ После говора старешине збор сокола отпевао је “Полети сиви Соколе”.(2)

Слет у Београду одржан је од 8. до 30. јуна 1930. За време одржавања Првог Свесоколског слета 1930. Београд је био двадесет дана у одушевљењу. Град је био преплављен соколским црвеним кошуљама. Свечаности су почеле дефилеом средњошколске омладине из целе земље 8. јуна. У дефилеу учествовало је 13.000 ђака-сокола. Главне улице Београда биле су прекривене масом света која је поздрављала ђаке. Истог дана на стадиону су приређене вежбе, којима је присуствовало преко 20.000 гледалаца.

Министар просвете Божидар Максимовић је поздравио омладину. У свом говору истакао је између осталог : „Тиме показујете поштовање према делима предака. Љубав према отаџбини на свим њеним странама и љубав према слободној соколској мисли. Заједница осећања и мисли спасавала је наше претке у најтежим часовима.” После говора министра просвете почеле су просте јавне вежбе. За то време краљ је примио у ложи представнике Соколске жупе Загреб. Нарочити успех на вежби постигли су ученици и ученице гимназија у Љубљани, Земуну и Београду, затим ученици медресе краља Александра у Скопљу и ученице руске женске гимназије у Великој Кикинди. Заједничке вежбе војника приређене су 15. јуна 1930. На стадион је уз звуке марша умарширала колона питомаца стручних школа ваздухопловства. За њима су на стадиону појавили питомци војно-музичке школе из Вршца. На крају изводила је вежбе коњичка школа из Земуна.

На слету у Београду учествовали су соколи из Чехословачке, Пољске као и руски и лужичкосрпски соколи. Соколи из Чехословачке пристигли су на слет 20. јуна 1930. Из Чехословачке је специјалним возовима стигло 7.000 сокола и соколица. Госте је на станици дочекала огрпмна маса грађана. Чланови нараштаја ( 12.000 дечака и девојчица) прошли су, са заставама и музиком, кроз главне улице Београда. На слет је стигла 25. јуна 1930. група од 108 сокола из Америке. Одушевљено поздрављени соколи су са заставама и музиком прошли кроз главне улице Београда. Истог дана допутовало је изасланство руских сокола и Лужичких Срба.

Највећи део гостију из земље, из Француске, Чехословачке, Пољске и Румуније стигао је 26. јуна 1930. Први гости из унутрашњости били су соколи из Хрватске, Лике, Словеније и Војводине. Изасланство Славенског Соколског Савеза (гроф Замојски, генерал Артаманов, Милада Мала, Јирзак и Гангл) положило је 26. јуна 1930. венац на гроб краља Петра у Тополи. Истог дана делегације чехословачког, пољског, румунског, француског и руског изасланства положиле су венце на гроб Незнаног јунака на Авали.

Главне слетске свечаности почеле су 27. јуна 1930. Београд је био претворен у соколски табор. На Видовдан, 28. јуна 1930. поворка је од Славије ишла улицом краља Милана, а затим Александровом до Калемегдана. Пред зградом скупштине била је трибина на којој је био краљ, краљица, председник владе … .

На челу поворке ступало је старешинство Савеза са соколским вођама славенских земаља. Чехословаци су наступали са заставом свог Савеза и музиком на челу. За њима су ишли Пољаци и Лужички Срби. Срби из Лужице су ступали у ношњама свог краја. После њих су ступали соколи из Америке. За њима ишли су руски соколи. Са музиком и заставом на челу, ступао је одред руских сокола из Чехословачке, затим одред руских кадета и чета соколица, са чланством Руског соколског савеза. (3)
После руских сокола наступала је поворка сокола из свих крајева Југославије. На челу, под огромном заставом, ступали су соколи из Врбаске бановине. Они су добили непрекидне овације. За њима су ишли соколи из Савске бановине са одредом сеоских сокола из беловарске околине. После њих ишла је жупа Цеље са музиком и 7 застава, жупа Крагујевац са 4 заставе, жупа Крањ, жупа Љубљана са музиком и 20 застава, жупа Марибор, жупа Мостар са одредом некадашњих устаника, жупа Загреб са музиком и 4 заставе, жупе Београд, Нови Сад, Скопље, Зајечар, Крушевац … . За одредима чланства ишла је соколска коњица, а за њима дуга колона соколица. Пролазећи поред трибине, соколице су гранчицама поздрављале краљевску породицу. Половину дуге поворке сокола сачињавале су сеоске соколске чете, које су завршиле ревију. (4) На свесоколском слету у Београду 1930. речи и ноте из соколске химне “Хеј Словени” биле су исписане на зидовима павиљона.
Вежбама нараштајаца 22.јуна 1930. присуствовао је краљ Александар и председник владе Петар Живковић. Такмичења у спортској гимнастици одржана су првог дана, а другог дана у атлетици. Такмичења су обухватала просте вежбе, вратило, разбој, кругове и коња.(5)
Такмичења соколског чланства била су за првенство Савеза Славенског Соколства. У такмичењима су учествовали чехословачки, пољски и соколи из Југославије. (6) На завршној свечаности соколски одреди ушли су на стадион са 240 застава. (7) На Видовдан, на стадиону, у присуству 50.000 гледалаца, чешки соколи извели су програм под називом “Чешка беседа”. Затим су наступили пољски соколи са “Пољском мазурком”. (8)

Соколска изложба у згради Трговачке академије, приређена је у оквиру Свесоколског слета одржаног јуна 1930. у Београду. Изложба је била распоређена у шест сала, у којима су се могле видети соколске успомене, плакете и трофеји, плакати, литература и одличја сокола. Отворена је 25. јуна 1930. уз учествовање представника Савеза Словенског Соколства. Изложбу је отворио I заменик старешине Е. Гангл истакавши: “У овим дворанама, … сабран је и уређен материјал у речи, слици и скулптури, којега је Соколство на словенском југу сабирало и сачувало од 1863. године, …. . Због тога, што ту стоје документи наше тамне, а у светлу соколских идеала тако красне и сјајне прошлости – документи, које није писао, цртао и сабирао појединац, већ документи, на којима су радили читави родови, читаве генерације се старале о њима и тако писале историју нашег народа у доби ропства и зависности за време слободе и самосталности. …

Из далеке прошлости све до данас вије се једна једина црта у хиљадама кривуља и кругова показивајући чежњу наших предака и савременика, како би сваки у своме подручју са употребљивањем свих својих моралних и материјалних снага намакнуо своме народу то, што је замисао соколске идеје – идеале братства и слободе и пуно живо осећање непроцењиве вредности моралног и физичког здравља. … Тако се све ово около нас, свака слика, сваки кип, сваки венац и трака – све ово што видимо, што шутке говори и говорећи шути, сабира и расте у споменик народне снаге и славе, његових подвига, понижења, бојева и победа … Све нам ово прича и доказује, како је Соколство увек одано и верно служило својим високим идеалима, како није никада клонуло, како је у свему нашем раду, у свем нашем настојању, у свима нашим подвизима бивала, јачала нас једна света и велика мисао, дајући нам снагу и наду, …. .

Нису сабрани овде сви трофеји из давних дана, многе је уништило и упропастило време; а ово, што је овде, може нам бити на понос, јер убедљиво прича, да је наше Соколство поштено и верно вршило своју мисију. Када отварам ову соколску изложбу, гледам у духу пред собом дуги ред дворана, још тамних и празних. Ту ће доћи документи будућности. … соколским музејем, којега ће саградити мишићи и срца будуће генерације. … “. (9) По завршеним свечаностима, председник владе генерал Живковић приредио је у Топчидеру, у дому гарде, вечеру за шефове страних делегација и вође соколских и гимнастичких узасланстава. Општина Београд приредила је свечани банкет код “Српског краља” за вође страних изасланстава. (10) „Српско Косово” истакло је да кроз Београд прошло око 200.000 соколаца из свих крајева Југославије и словенских земаља сем Бугара. Пренело је говор краља Александра соколима : „ … .Он има да код својих припадника развија и јача пламен родољубља и племенитог одушевљења, да им буде школа грађанских врлина. Поред тога, он има да буде спона са великом свесловенском соколском заједницом. …”. (11)

Док је сва штампа у Југославији писала похвално о слету, комунистичка илегална штампа осуђивала је одржавање слета. Лист “Пролетер” је маја 1930. припреме за слет у Београду оценио као “смотру контрареволуције”, а “Млади Бољшевик” маја и јуна 1930. окарактерисао слет као “фашистичку параду”. (12)
После увођења шестојануарске диктатуре 1929. краљ Александар донео је 5. децембра 1929. закон о оснивању „Савеза Сокола Краљевине Југославије”. Тим поводом одржана је изванредна главна скупштина Југословенског Соколског Савеза којој су присуствовали делегати свих соколских жупа. На скупштини донет је закључак да ЈСС ступи у нову организацију „Савез Сокола Краљевине Југославије”. У таквим приликама одржан је свесоколски слет у Београду 1930.

На слету у Београду 1930. учествовали су соколи из Чехословачке, Пољске као и руски и лужичкосрпски соколи. Били су то велики дани славенске узајамности и соколског братства. На слету речи и ноте из соколске химне “Хеј Словени” биле су исписане на зидовима павиљона. Док је сва штампа у Југославији писала похвално о слету, комунистичка илегална штампа осуђивала је одржавање слета.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник Година I”, Београд 1934, стр. 236;
2. „Прво соколско радио-вече”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. маја 1930, бр. 9, стр. 6,7;
3. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник Година I”, Београд 1934, стр. 287, 288, 298, 304;
4. Јанко Јазбец, Средишњи одбор за обнову југославенског соколства у слободном свету, „Соколски зборник : 1863-1963”, Буенос Ајрес, 1963, стр. 152;
5. Др. Владан Вукашиновић, „Соколство у Смедереву 101 година соколства и 128 гимнастике( 1885-2013)”, Смедерево 2013, стр. 133;
6. Душан Цветковић, „Први свесоколски слет сокола краљевине Југославије 1930. године”, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 89, 91;
7. Јанко Јазбец, Средишњи одбор за обнову југославенског соколства у слободном свету, „Соколски зборник : 1863-1963”, Буенос Ајрес, 1963, стр. 152;
8. Душан Цветковић, „Први свесоколски слет сокола краљевине Југославије 1930. године”, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 91;
9. „Соколска изложба”, „Соколски гласник”, Љубљана, 9 јула 1930, бр. 15, стр. 6;
10. „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 316;
11. „Соколске свечаности”, „Српско Косово”, Скопље, 1.августа 1930. год.”, бр. 15, стр. 15;
12. Др. Мирољуб Васић, „Револуционарни омладински покрет у Југославији 1929-1941.”, Београд, 1977, стр. 96, 196, 197;

Везане вијести:

СЛОВЕНСКИ БАЛОВИ И ПЛЕСОВИ СОКОЛА | Јадовно 1941.

СОКОЛСКА ЧЕТА У БРАТИШКОВЦИМА | Јадовно 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ | Јадовно …

СОКОЛСКО ДРУШТВО ДУБРОВНИК И СЕОСКЕ СОКОЛСКЕ ЧЕТЕ

Значај сеоских соколских чета | Јадовно 1941.

ПУПИН ПОЧАСНИ СТАРЕШИНА СРПСКЕ СОКОЛСКЕ ЖУПЕ У …