Свехрватски монструм

Бивши предсједник Стјепан Месић идеју Католичке цркве о подизању “свехрватског гроба” на Крбавском пољу сматра монструозном, повјесничар Твртко Јаковина назива је апсурдном, а дон Иван Грубишић каже да ће тај спектакл само изазвати гњев, невјерицу и отпор
У лани саграђену Цркву хрватских мученика у Удбини, која би требала постати национално светиште, уложено је 40 милијуна куна, но она још не служи сврси. Монументално здање, саграђено на мјесту некадашње жупне цркве Св. Николе коју су током Другога свјетског рата срушили партизани, увећана је имитација знамените старокршћанске црквице Св. Крижа у Нину, те је стога проглашена “фалсификатом без вриједности”. “Удбинска првостолница” само је 10. септембра центар збивања, које уживо преноси и национална телевизија.
Како би оживјела Цркву хрватских мученика, Католичка црква планира градњу “свехрватског гроба” на Крбавском пољу, у који би требале бити пресељене кости погинулих у Домовинском рату, чије масовне гробнице још нису обиљежене, те посмртни остаци с Блеибурга и других стратишта Крижног пута. Идеја је потекла од госпићко-сењског бискупа Миле Боговића, а подржао ју је Сабор.

Накарадна искључивост
Бивши предсједник Стјепан Месић оцјењује да је та идеја већ у старту осуђена на неуспјех.
– Иако је “свехрватски гроб” на први поглед својеврсни наставак Туђманове политике “свехрватског помирења”, овдје је ријеч о нечему још накараднијем. Под именом “свехрватски” жели се славити успомена само на неке, а друге се искључује. Наравно, ти искључени су борци Народноослободилачке војске – каже Месић. Сматра да већ сам појам “свехрватски” сугерира да они којима се ондје неће одавати почаст нису Хрвати, односно нису завриједили да их се сматра припадницима хрватског народа.
– То не само да је тешка увреда свим палим антифашистима и изравно негирање вриједности антифашизма, него је у пуном смислу ријечи монструозно и крајње опасно – упозорава Месић.
– Правећи заједничку гробницу незнаних јунака Домовинског рата и жртава Крижног пута, изравно се сугерира како је данашња Хрватска, израсла и обрањена у Домовинском рату, пупчано везана уз квислиншку творевину НДХ и како је она заправо њезин наставак. Ако то није школски примјер повијесног ревизионизма, онда не знам што јест – наводи Месић, који сматра да примјерени споменик заслужује и Хрватска и сви они који су се кроз дугу и бурну повијест борили за њезину слободу.
– Када кажем “сви”, мислим на ноторну чињеницу да се за хрватску слободу нису борили искључиво Хрвати. Свака подјела, свако искључивање, нови су прилози подјелама између грађана Републике Хрватске. Овако замишљен пројект само ће бити вода на млин онима који повијесне митове настоје претворити у сувремену, реалну политику. Хрватској на прагу Европске уније, Хрватској која се мора легитимирати као зрела демократска држава, као друштво толеранције и уважавања различитости, то никако не треба – закључује бивши предсједник.
Ни повјесничар Твртко Јаковина не разумије намјеру и како ће тећи сама градња “свехрватског гроба”.
– Та је идеја невјеројатна! Тко Цркви даје право и легитимитет да некога покапа послије 50, 100 или 300 година на Крбавском пољу? Зашто баш тамо, а не, примјерице, у Цавтату? Не знам има ли игдје у свијету сличан примјер. Десни кругови у Цркви не познају или не желе знати што се заправо догодило у нашој прошлости и раде све што могу на потпуној подјели. Какво то помирење доноси? Идејом градње “свехрватског гроба” Црква само осигурава да и даље живимо у сукобима из прошлости. У конкретном случају, што ће бити са страдалим партизанима који су били кршћани и католици? Не дјелује у складу с Католичком црквом да тако отписује људе. То је апсурдно, да не кажем глупо – оцјењује Јаковина.

Инаћење српској мањини
Разликовати жртве по идеолошком, вјерском или националном опредјељењу и то међу костима, за социолога и свећеника дон Ивана Грубишића значи не вјеровати у други смисао живота.
– Разумио бих да то раде атеисти који вјерују у тјелесно, а не они који наводно вјерују у вјечни живот. За мене као кршћанина неприхватљиво је на овакав начин митологизирати и тражити мртве у празним гробовима и јамама, обједињавати их и од тога правити спектакл који ће задовољити масе, али ништа неће ријешити, него ће само изазвати гњев, невјерицу и отпор, јер су ту гинули и православци, муслимани и други – истиче Иван Грубишић.
– Грађење “свехрватског гроба” представља више грађење споменика људској глупости него самој истини. У свему томе има пуно политикантства и није добро што такво што долази из Цркве која треба имати другачију логику и дискурс. У духу екуменског дијалога требамо градити нешто што би обједињавало, јер у кршћанству нема подјела по националности и идеологијама – објашњава дон Иван Грубишић.
– Приступити градњи тако монументалне цркве у једном од најсиромашнијих дијелова Хрватске, у простору који је национално шаролик, иде само у смјеру инаћења српској националној мањини – истиче Хрвоје Цирквенец, теолог и уредник вјерског портала Криж живота.
– Не може се црквом и сакралним издањима насељавати становништво нити оживљавати једна заједница, него изградњом установа и новим радним мјестима. Градња цркве требала би доћи на самом крају – додаје Цирквенец.

Паулина Арбутина

Извор: СНВ