Миле Дакић нема везе са злочинима

Мира Дакић, супруга Милета Дакића, демантује да је њен муж био предсједник или функционер САО Крајине и тврди да је током рата у Хрватској био предсједник комисије за нестала лица, геноцид и ратне злочине.

Она каже да Миле Дакић нема везе са злочинима, те на јесен најављује излазак из штампе његовог ратног дневника.
„Провлачи се да је Миле Дакић био предсједник САО Крајине, али то није тачно, то је велика подвала и лаж. Он никада није био предсједник било какве САО Крајине“, рекла је Срни Мира Дакић, оцјењујући хапшење као политички случај који нема везе са правом и правдом.

Она негира да Миле Дакић има било какве везе са злочином подстрекавања на убиство три хрватска полицајца, за шта је осуђен у Хрватској, и наводи да он није имао везе, нити је био на мјесту злочина.

„Он је у то вријеме био у Београду, тражио је средства за Меморијални парк `Петрова гора` и није уопште био тада у том дијелу гдје су ти људи побијени. Он нити познаје те људе који су убили, нити оне који су убијени. Када сам му ја рекла да су убијени људи, он је рекао да то није добро“, каже она, наводећи да се Миле Дакић читав живот борио за мир.

Она подсјећа да је Миле Дакић позван прољетос у Бањалуку на научни скуп о усташким злочинима, те истиче да јој је најболније што је њен супруг ухапшен, иако је имао написмено увјерење из Министарства правде да није ни на једној потјерници.

Супруга је рекла да ће се она лично постарати да на јесен изађе његов ратни дневник, који обухвата период од ратне 1990. до 1999. године, у избјеглишту у Београду.

„Он је цијели рат записивао и упозоравао људе и борио се против тога да неко некога убије, а сада сједи у затвору ни крив ни дужан. Ја ћу тај дневник издати, oн је већ у штампи, Миле није хтио у њему говорити имена, али ја ћи сада рећи све иједно име и више ме нико неће зауставити“, каже она.

Супруга наводи да су Милету Дакићу требале изаћи из штампе три књиге овог љета, али да је то некоме сметало и да је зато ухапшен.

Миле Дакић је био прво директор Народног свеучилишта у Карловцу, а 1963. године постаје директор Меморијалног парка „Петрова гора“ и на том мјесту је био све до 1991. године.

Када је 90-их уведено вишестраначје, Дакић формира Југословенску самосталну демократску странку, јер је био убијеђен да ће тадашња Југославија да опстане.

За вријеме рата је био предсједник Комисије за нестала лица и за геноцид и ратне злочине и то је била његова функција током рата.

Миле Дакић 1995. године, послије истјеривања у акцији „Олуја“, постаје предсједник једног избјегличког удружења и на том мјесту је био све до хапшења.

Дакића је крајем маја ухапсила Гранична полиција БиХ на граничном прелазу Рача, приликом уласка из БиХ у Србију, а на основу интерполове потјернице Хрватске.

Дакић је у Хрватској осуђен на 20-година затвора због ратног злочина – убиства три хрватска полицајаца – Мила Бутине, Јосипа Милчића и Златка Шкрлеца – у општини Крњак на подручју Карловца августа 1991. године.

Извор: