arrow up

Подијелите вијест:

Навршило се 212 година од Боја на Иванковцу

Навршило се 212 година од Боја на Иванковцу, који је означио крај борбе против јаничара и дахија и почетак рата народа Србије против турског царства у Европи.

Спомен парк "Бој на Иванковцу"
Спомен парк “Бој на Иванковцу” Фото: cuprija.rs

Бој на Иванковцу био је први сукоб српских устаника против турских царских трупа и њихова прва велика побједа.

Историјска је чињеница да је ово први отворени окршај српских устаника, под командом Карађорђа Петровића и непосредним руководством Миленка Стојковића и Петра Добрњца, са регуларном турском војском предвођеном Хафиз-пашом.

На Иванковцу код Ћуприје 18. августа 1805. године турска пјешадија и коњица напале су устаничке снаге под командом Стојковића и Добрњца.

У боју, који је трајао цијели дан, обје стране претрпјеле су огромне губитке.

Ноћу са 18. на 19. август на бојиште је стигао Карађорђе с појачењем и присилио Турке на повлачење.

У овом боју Срби су извојевали побједу над бројнијом и наоружанијом војском отоманског царства, натјеравши је на повлачење према Нишу. Поједини историјски извори наводе необичне околности рањавања и потоње смрти турског команданта Хафиз-паше.

Централну улогу у овом чину игра извјесни писар у српској војсци Стеван Стевановић Стева који је, након добијања дозволе од Карађорђа, испалио једно ђуле из топа и погодио Хафиз-пашин конак.

Хитац се потом сручио на ногу турског команданта, тешко га ранивши, а наредног дана, паша је преминуо на путу до Ниша. Интересантан је податак да и турски извори наводе да је конак изненада погодило ђуле, натјеравши пашу на повлачење према Нишу.

Једни извори наводе да су сутрадан устаници гонили пашину војску преко Параћина до границе пашалука, а затим се вратили на Иванковац.

Други, пак, наводе преговоре Карађорђа са делегацијом параћинских Турака, што је осигурало да устаници одустану од напада на овај град јер је он припадао Лесковачкој нахији и није био у саставу Београдског пашалука.

Бој на Иванковцу био је први сукоб устаника са турском царском војском, а до тада су се борили само са војском узурпатора власти, дахија.

Ова побједа имала је велики морални одјек у цијелом пашалуку и ојачала је самопоуздање устаника, те допринијела успјесима у борбама за ослобођење од турске власти.

У другој половини 20. вијека на мјесту битке изграђено је спомен-обиљежје. На мјесту битке, гдје је подигнут споменик, још постоје дјелимично очувани палисади од шанчева на Иванковцу.

Извор: СРНА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ми што нас Вукашинове очи боле..

Ми, зањихани, јадовничком успаванком из суза бакиних. Јадовничани,Ми што нас воде,очи ископане.Вукашинове,Херцеговачке,Kлепачке,Наше свете,

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

Завет и исповест

Узрастање без завета, мора створити слабе, перверзне и користољубиве људе. Нарцисе и егоцентрике.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​