Сутра пресуда Мерчепу за злочине над Србима 1991.

Ратном помоћнику министра унурашњих послова Томиславу Мерчепу у четвртак би, након четверогодишњег суђења, на загребачком Жупанијском суду требало да буде изречена пресуда за ратни злочин над српским цивилима 1991.

И док Тужилаштво, имајући у виду тежину и посљедице недјела за која га терете, за Мерчепа тражи примјерену казну, његова обрана тврди да га треба ослободити јер недјело није доказано.

Мерчепов адвокат Марко Ујевић рекао је у завршној ријечи да на суђењу није доказан командни ланац између Мерчепа и команданта на подручју Пакрачке пољане, гдје је био заточен дио цивила па се не може извести ни закључак да је Мерчеп био фактичи командовао.

Тужилац Силвио Сушец сматра да је у доказном поступку без сумње утврђено да је Мерчеп у свом поступању остварио сва обиљежја кривичног дјела против цивилног становништва, што су, осим увида у документацију потврдили и бројни свједоци, међу којима су и преживјеле жртве злочина из 1991.

Иако нема доказа да је Мерчеп био формални командант резервне јединице МУП-а, чији су припадници незаконито хапсили, пљачкали, злостављали и убијали цивиле са загребачкога, кутинскога и пакрачког подручја, тужилаштво сматра да је доказано да је он био фактички заповједник и неоспорни ауторитет.

Оптужница против Мерчепа кога је иотужница на почетку суђења теретила да је наредио злочине измијењена је прошлог јула, након више од три и по године суђења, па сада очекује пресуду због оптужби да припаднике јединице над којом је имао фактичку овласт није спријечио у злочинима.

Припадници те формације, тврди тужилаштво, нису били упознати о својим обавезама које произлазе из норми међународног и хуманитарног ратног права, чиме им је Мерчеп „дао прећутно одобрење за такво поступање и за вријеме док није био на терену“.

Тужилаштво га терети да је знао за незаконита поступања јединице познате као „мерчеповци“ која је тоом рата била смјештена у Пакрачкој Пољани и на Загребачком велесајму. „Мерчеповци“ су на кутинском, пакрачком и загребачком подручју незаконито заробили 52 особе, од којих су 43 убили, три се воде као нестале, а шест их је преживјело мучења и злостављања.

Мерчеп од почетка поступка тврди да није крив, а пориче и да је командовао јединицом која се називала његовим именом.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Везане вијести:

Мерчеп није хтио износити одбрану

Крвави „Славонски Наполеон“ | Јадовно 1941.

„Мерчепови људи су ме мучили“ | Јадовно 1941.

Злочин који Хрватска жели да заборави: Убице породице Зец 25 …