Чланови породица 32 српска цивила које су припадници муслиманских формација убили у селу Чемерно у општини Илијаш прије 25 година, данас ће положити цвијеће и прислужити свијеће на спомен-обиљежју у том селу.
Мирјана Цабо, предсједник Oрганизације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, у чијој ће организацији бити обиљежена годишњица страдања невиних српских цивила, изјавила је Срни да је полазак за Илијаш из Источног Сарајева предвиђен за 9.00 часова испред Административног центра Владе Републике Српске.
Окупљање учесника скупа је од 10.00 до 10.30 часова код храма Светих апостола Петра и Павла на Нишићкој висоравни, одакле ће кренути ка мјесту масовне гробнице и спомен-обиљежју у Чемерну гдје ће у 12.30 часова бити служен парастос настрадалима.
У 13.00 часова предвиђено је полагање цвијећа и обраћање званичника.
„Тога дана ће представници наше организације, заједно са породицама убијених, прислужити свијеће и сјетити се невино страдалих“, истакла је Цабо.
Злочин на овом мјесту, гдје је до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња, а до сада за њега још нико није одговарао.
Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су Чемерно у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године.
Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село су сравнили са земљом.
Током напада на српско село Чемерно, у општини Илијаш, убијени су скоро сви становници, а починиоци су имали jасну наредбу претпостављених да у том мјесту униште све.
Становници села који нису убијени на кућном прагу или су у нападу рањени одведени су у злогласне логоре за Србе.
Као и у осталим муслиманским нападима на српска села, и на Чемерну је опљачкано и однесено у Сарајево и околна муслиманска села све што се могло понијети, а село је остало разорено и спаљено.
Жртве напада муслиманских снага на Чемерну су Милош Буњевац, Миросава Буњевац, Ранко Буњевац, Славојка Буњевац, Ђорђо Буњевац, Ковиљка Буњевац, Горан Буњевац, Рајко Буњевац, Новко Ћетковић, Спасенија Дамјановић, Ранка Дамјановић, Јадранка Дамјановић, Стака Дамјановић, Здравко Дамјановић, Манојло Ђука, Гојко Ћурђић, Мирослав Јанковић, Сретен Јанковић, Радомир Јевтић, Светозар Капетановић и Љубиша Лазендић.
У нападу муслиманске воjске из Брезе, Високог и Какња убијени су и Милован Малешевић, Жарко Малешевић, Недељко Мићић, Станоје Мирковић, Миро Пантић, Стана Рашевић, Милинко Трифковић, Јања Трифковић и Рајко Трифковић, док се остале жртве воде као нестале.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске 8. марта 2007. године поднијело је допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака осумњичених за ове злочине.
Додатни злочин починиле су локалне власти у Илијашу које су наредиле да се са спомен-обиљежја на масовној гробници у Чемерном ријечи „ратни злочин“ прекрију плочицом на којој стоји ријеч „збивања“, мислећи вјероватно, да ће на тај начин сакрити нечовјештво које су починили њихови сународници и суграђани.
Чемерно је данас потпуно пусто село у коме нема ниједног Србина повратника.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Чемерно – тужни дио низа стратишта цијелих српских породица …
ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ | Јадовно 1941.