Парастос за Србе убијене у Кравици

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца, данас ће бити служен парастос за 158 Срба из овог мјеста и сусједних заселака, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године.

Након парастоса, биће прислужене свијеће код централног спомен-обиљежја у Кравици за 3.267 погинулих Срба из регије Бирач и положено цвијеће, чиме ће бити обиљежене 24 године од великог српског страдања на подручју ове братуначке мјесне заједнице.

Муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја, упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, гдје су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало, од којих пет није пронађено до данас.

Тог дана село је опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без дома у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини.

Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.

Од почетка рата до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, а заробљене су мучили и масакрирали, одсијецали им главе и показивали их у Сребреници. Забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.

Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници преживјела је само једна старица, док је друга Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу. Већина несталих још није пронађена.

Јединице Насера Орића одмах на почетку рата протјерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких.

Затим су услиједили упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Карно, Крњићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање. У Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима 16. јануара исте године убијено је 114 Срба, од којих више од половине цивила.

Након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН, требало је да се обави демилитаризација. Умјесто тога настављени су упади из те енклаве у српска села и, изузимајући три села уз Дрину, уништена су сва остала српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој општини /више од 100/, а јединице Насера Орића убиле су 3.000 Срба од којих више од половине цивила.

Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике, као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан и други, а нису били поштеђени ни болесни, непокретни, жене, дјеца и старци.

Заробљени су брутално мучени. Тако је било и у Кравици.

Заробљеном Анђелку Миладиновићу из Јежестице, пред мајком Савком, одсјекли су главу, завезали је за возило и одвезли у Сребреницу, о чему постоје фотографије, а Славку су, након злостављања, такође, заклали са још неколико цивила. О томе је свједочио Кравичанин Драгомир Миладиновић, чији су синови Ратко и Ђорђе погинули тог дана.

Два дана након масакра пронађено је и сахрањено седам тијела, а тек послије два и по мјесеца сахрањена су још 42 унакажена тијела.

Осим Драгомирових синова Ратка и Ђорђа, на Божић су, бранећи нејач, погинули браћа Војислав и Радојко Богићевић, Крстивоје и Иван Ђукановић, Анђелко и Драган Млађеновић, Видосав и Миладин Ђокић, те Вујадин и Миладин Долијановић.

У нападу муслиманских снага из Сребренице на Кравицу учествовао је, према свједочењу преживјелих мјештана, велики број Бошњака који су се послије рата вратили на подручје те општине.

Ни 24 године након рата нико није одговарао за злочин у Кравици који није обухваћен ни оптужбом против Насера Орића у Тужилаштву БиХ.

Парастос у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици биће служен у 11.00, а полагање цвијећа предвиђено је за 12.00 часова.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Братунац: Наша истина још чека правду | Јадовно 1941.

Огњишта оставили зарад слободе | Јадовно 1941.