Шумарицe сведоче о великом страдању

Поему „Гласови неба под земљом” Александра Б. Лаковића, која ће бити изведена 21. октобра на Великом школском часу, режирао Ђорђе Милосављевић

Крагујевац – Полагањем венаца крај хумки у Илићеву, Маршићу и Грошници, где су немачки војници 19. октобра 1941. започели одмазду над недужним цивилима, хапсећи и стрељајући мештане ових села, у Крагујевцу је настављено обележавање најтрагичнијег догађаја у историји овог града који је само у једном дану, с почетка Другог светског рата на овoм подручју, изгубио десет одсто становника.

У Шумарицама, где је пре 75 година стрељано око 2.800 људи, овог 21. октобра, у оквиру Великог школског часа, централне манифестације крагујевачких комеморативних свечаности, биће изведена поема „Гласови неба под земљом” књижевника Александра Б. Лаковића. Инсценацију ове поеме приредио је редитељ Ђорђе Милосављевић, а музику је компоновао Марко Матовић. У улози жртава, крај Споменика стрељаним ђацима и професорима, појавиће се крагујевачки глумци Исидора Рајковић, Катарина Јовановић, Невена Ристић, Иван Томић, Милош Ђорђевић и Филип Ђорђевић. Костимограф ове драмске игре је Драгица Илић.

Октобарске комеморативне свечаности у Крагујевцу прате и друге традиционалне манифестације, попут музичког ОКТОХ-а и „Бдења” у оквиру којег ће ове године, у Спомен музеју „21. октобар”, бити представљени радови уметника Болета Милорадовића.

У Дому омладине, Завод за заштиту споменика културе приредио је изложбу о споменицима у шумаричком меморијалном парку и другим обележјима који сведоче о величини трагедије и злочину немачких окупационих трупа под командом Ота фон Бишофсхаузена.

Крајскомандант Бишофсхаузен у дело је спровео наређење генерала Франца Бемеа од 10. октобра 1941. када је одлучено да се за сваког убијеног војника Трећег рајха стреља 100 цивила, а за сваког рањеног 50. Ова наредба важила је само за територију Србије.

Под изговором да ће добити нове личне карте, на шумаричко стратиште су доведени мушкарци и деца, радници, занатлије, професори и ђаци Прве гимназије, а најмлађи стрељани, Драгиша Николић, имао је непуних 12 година. Стрељањима су руководили мајор Паул Кениг и капетан Фриц Фидлер. Повод за одмазду био је догађај у месту Думача на путу Крагујевац – Горњи Милановац, где су четничке и партизанске јединице, 16. октобра, у заседи убиле 10 и раниле 26 немачких војника.

После више од деценије преданог истраживања, председник Субнора Крагујевца и Шумадије, историчар Жељко Зиројевић прикупио је комплетне податке о убијенима у јужном предграђу Крагујевца. У публикацији „Багремар – октобар 1941”, професор Зиројевић је објавио имена 122 Србина, Јевреја и Рома који су стрељани у том насељу. Поред споменика у Багремару постављена је и спомен-плоча. Ове године, први пут од распада СФРЈ, крагујевачким комеморативним свечаностима присуствоваће и чланови Удружења антифашистичких бораца Хрватске.

Аутор: Б. К.

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Бедеда немачког свештеника: Срби су, дакле, миловали децу …

Њемци стријељали 2.190 Срба 1941. године

Сто цивила за једног Њемца – у којег пуца чудак обијесни …