Nedeljković: Sudbina sokola u Orašcu kod Dubrovnika

Na početku knjige  „Rad Sokolske župe Mostar u godini 1933” kao moto istaknute su reči kralja Aleksandra o značaju sela : „Kroz sve mučne periode naše istorije, selo je bilo i ostalo budan čuvar nacionalnih tekovina i izvor snage… . Raditi u pravcu kulturnog i privrednog podizanja našeg sela, uz strogo čuvanje njegovog nacionalnog karaktera, znači odgovoriti dužnostima sadašnjosti i potrebama našeg zdravog i uspešnog razvijanja u budućnosti.”(1)

Mesta Trstena, odakle je delovao  župnik, ustaški povjerenik.

Sokolsko društvo Dubrovnik radilo je na osnivanju sokolskih seoskih četa. U izveštajima za skupštinu sokolskog društva Dubrovnik održanu 28. februara 1937. istaknuto je: „tihi i nezapaženi sitni rad pojedinaca sokolskih radnika, … savjesno i predano vršili svoju sokolsku dužnost. Pokazali su trud i predanost onih koji su po buri, mrazu, kiši i žezi odlazili u naše krše ili na neki usamljeni otok  i obavljali jedan važan narodni i sokolski posao.” (2) Sokolsko Društvo Dubrovnik imalo je 1932. 9 četa sa 491 članom, 26 naraštaja i 134 dece a 1933. 18 četa sa 916 članova, 74 naraštaja i 201 dece. Sokolska četa Orašac osnovana  1931.  imala je 1934. 74 člana. (3) U Upravi su 1934. bili : starešina Karlo Rakidžija, zamenik starešine Niko Feri, vođa Antun Rakidžija, tajnik Luko Lučić, blagajnik Antun Pavićević, zamenik blagajnika Ivo Kirola, Ivo A. Kljuniček, prosvetar Nadan Palčok, zamenik prosvetara Lujo Mozara, ekonom Ivo Kirola, referent za poljoprivredu Andrija Nadalin, pročelnik muzike Miho Domaćin. Revizori su bili : Vlaho Suhor i Luko Kusi.(4)

Četa iz Orašca je učestvovala na sokolskim priredbama u Dubrovniku i okolini. Sokolska četa u Luci Šipanjskoj 7.6.1937. položila je kamen temeljac svog sokolskog doma. Na svečanosti bile su sokolske muzike iz Stona, Orašca i Dubrovnika, oko 600 sokola i oko hiljade drugih izletnika. Došli su sokoli i narod iz okoline : Stona, Orašca, Zatona, Mokošice, Suđurđa, Koločepa, Babinopolja, Goveđara, Dubrovnika i Župe dubrovačke. (5) Sokolska četa u Luci Šipanskoj proslavila je 14. avgusta 1938. otvaranje svog sokolskog doma. Među gostima bili su članovi čete Babinpolje i narod iz drugih mjesta na otoku Mljetu; zatim čete iz Slanoga, Mravinca, društvo iz Stona sa muzikom, četa iz Orašca sa muzikom i četa iz Mokošice. Sa dva parobroda stiglo je matično društvo iz Dubrovnika sa delegatima društva u Trebinju i četa iz Župe dubrovačke. (6) Dvadesetogodišnjica Ujedinjenja 1938. u Dubrovniku obeležena je postavljanjem spomen-ploče sokolskim borcima streljanim u Boki Kotorskoj 1914/15. : Filipu kap. Hadžiji, Vasi Milišiću i Milanu Srzentiću. Posle svečanog defilea vojske, mornarice, mnogobrojnih članova „Nove Jugoslavije“ i sokolskih četa sa zastavama a čete Orašac i sa svojom muzikom otkrivena je svečano spomen-ploča sokolima, palim za čast i veličinu Otadžbine, među gradskim vratima od Pila (7)

Srbi katolici smatrali  su da je sokolstvo cement i temelj Jugoslavije.(8) Zato su masovno stupali u redove sokola. Nasuprot sokolima bila HSS i frankovci povezani sa delom rimokatoličkog klera koji su težili razbijanju Jugoslavije. O napadima hrvatskih separatista na sokole i njihovu imovinu pisala je sokolska štampa i nedeljnik ,,Dubrovnik”. Sokolsko društvo Dubrovnik uputilo je 28. jula 1938. predstavku M. Stojadinoviću : „ Da bi omeli napredak sokolstva u srezu Dubrovnik, koje je brojalo 26 sokolskih četa, sa oltara se propovedalo protiv sokolstva i pretilo paklenim mukama onima, koji stupe, ili ostanu u sokolskoj organizaciji. Čak, štaviše, pretilo se i životom i imovinom. Neki su naši članovi bili zaista tučeni, a nekima je upropašćena imovina. U godini 1936. paljeni su stogovi sena i iščupano na stotine čokota loze našim članovima, potpaljena je sokolana u Orašcu.” (9) U selu Orašcu je septembra 1938. izgorela kuća istaknutog sokola Kreša Krilanovića. Vatra je podmetnuta tako da je cela kuća sa nameštajem izgorela, ostala su samo 4 gola zida. (10) U članku „Sokolskim radnicima pale kuće“ objavljenom 15. oktobra 1938. u „Bratstvu“, glasniku sokolske župe Osijek, navodi se: „U Orašcu, naprednom mestu u blizini Dubrovnika, zapaljena je kuća jednom sokolskom radniku dok je s majkom boravio u Dubrovniku. Kao opomena da će to nedelo biti izvršeno izvešena je nekoliko dana pre crna zastava. Budući da je na isti način dat znak i starešini čete br. Rakidiji, bojazan je da će i njegova kuća biti zapaljena, u toliko pre što se njegovom zaslugom podiže u Orašcu sokolski dom.“ (11) U nedeljniku „Dubrovnik” u članku „Političke štete u Orašcu” navodi se da je u noći između 6 i 7 januara 1939. posječeno Đurović Marku, članu sokolske čete u Orašcu, 15 komada velikih loza i 4 stabla jabuka. Šteta je procenjena 6.500 dinara. Stvar je bila predana u ruka suda. (12)

Sporazumom  Cvetković-Maček 26.8.1939.  stvorena je  Banovina Hrvatska. HSS je u Banovini Hrvatskoj  koristio vlast da proširi progon jugoslovenskih nacionalista, Srba i sokola. Nedeljnik „Dubrovnik“ preneo je pisanje klerikalno-mačekovskog lista „Narodna Svijest“ iz Dubrovnika da je njen kao i svih onih koji misle kao ona, glavni zadatak uništenje sokola. Po njoj svakoga ko je bio član sokola trebalo je ne samo anatemisati već uništiti, isterati iz službe i baciti na ulicu. (13) Nedeljnik „Dubrovnik” preneo je iz „Glasa Primorja”, organa JRZ u Splitu članak u kome se ističe: „ … imade kod nas listova odnosno ljudi koji u njima serviraju i propuštaju natpise, kojima je cilj harangiranje ulice, vrijeđanje, izazivanje i potenciranje mržnje i pocijepanosti u narodu. U posljednje vrijeme „Hrvatski Glasnik” u tom pravcu svojim napisima, upućenim protiv sokolskih društava, koja se nigdje ne ogriješiše svojim radom u novostvorenoj situaciji, koja čak svoju akciju svedoše na najuži rad u dvoranama, … vrši nezgodnu ulogu. To pisanje, koje u mnogim slučajevima obiluje i neistinama i tendencioznim računima pojedinaca…”. Komentar lista „Dubrovnik” bio je : „Kad je i „Glas Primorja” … smatrao potrebnim da ovako istupi, tada je lako pojmiti kako u većine kod HSS duh sporazuma smatraju samo prostom frazom, a rade i radiće onako kako su i do  sada radili.” (14)

Po izbijanju Aprilskog rata 1941. godine, Seljačka zaštita s ustašama razoružavala je dijelove Jugoslavenske vojske, prikupljala vojnu opremu i čuvala red i tako odigrala određenu ulogu u uspostavljanju vlasti i organiziranju vojnih snaga NDH na dubrovačkom tlu. (15) Savez sokola zabranjen je, a članovi izloženi progonu. Starešina sokolske čete u Orašcu Karlo Rakidžija preživeo je ustaški teror. Pred Komisijom za utvrđivanje ratnih zločina dao je 1.12.1944. izjavu : ,,Kad sam bio od ustaša strpan u zatvor u junu 1941. godine doživeo sam mnogo užasa, jer je u zatvoru nestajalo mnogih drugova. Najužasnija je bila noć od 30. juna na 1. jula kada su izveli 14 žrtava koje su strijeljali na Rudinama iznad Stona. Sve  ovo su pravili ustaše iz Orašca. Tužbu protiv mene potpisao je župnik iz Trstena don Niko Darešić, ustaški povjerenik.” Don Niko Darešić dobrovoljno je stupio u 369. legionarsku pukovniju  koja se borila na istočnom frontu. (16)

Sokolsko društvo Dubrovnik je radi unapređenja poljoprivrede i širenja patriotizma  radilo  na osnivanju sokolskih seoskih četa. Sokolska četa Orašac osnovana  je  1931.Srbi katolici smatrali  su da je sokolska organizacija cement i temelj Jugoslavije. Zato su masovno stupali u redove sokola. Nasuprot sokolima bila HSS i frankovci povezani sa delom rimokatoličkog klera koji su težili razbijanju Jugoslavije. O napadima hrvatskih separatista na sokole i njihovu imovinu pisala je sokolska štampa i nedeljnik ,,Dubrovnik”. Posle stvaranja Banovine Hrvatske hrvatski separatisti pojačali su napade na sokole. Po izbijanju Aprilskog rata Seljačka zaštita s ustašama razoružavala je delove Jugoslavenske vojske, prikupljala vojnu opremu i čuvala red i tako odigrala svoju ulogu u uspostavljanju vlasti i organiziranju vojnih snaga NDH na dubrovačkom tlu. Sve što se događalo u Banovini Hrvatskoj bilo je uvod u ono što se događalo u NDH. Starešina sokolske čete u Orašcu Karlo Rakidžija preživeo je ustašku NDH. U svojoj izjavi istakao je učešće ustaša iz Orašca u teroru.

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Rad Sokolske župe Mostar u godini 1933”, Sarajevo 1934, str. 9;

2.„ Glavna godišnja skupština Sokolskog društva-Dubrovnik”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 6 marta 1937, br.5, str.3 ;

3.„Rad Sokolske župe Mostar u godini 1933”, Sarajevo 1934, str. 187,198, 199, 200-202, 203;

4. Uredio Ante Brozović, ,,Sokolski zbornik”, Godina I, Beograd 1934, str. LXIX;

5.„Luka Šipanjska 7-VI”, str. 2, br. 20, „Dubrovnik”,  12 Juni 1937, Dubrovnik;

6. „ (Veliko Sokolsko slavlje)”,  „Dubrovnik”,  Dubrovnik, 20 avgusta 1938, br. 32, str. 3;                                                                                                                                   7.„Dubrovačke vjesti“, br. 48, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 3 decembra 1938, str.4;     8. „Jedna potreba i jedno pravo Srba katolika”, „Dubrovnik”, br. 26, Dubrovnik, 1.jula 1939, str. 1; 

9. Nikola Žutić, „Sokoli”, Beograd, str. 127;

10. ,,Palež kuće u Orašcu”, ,,Dubrovnik”, br. 35, Dubrovnik, 3 septembra 1938, str.4;

11. „Sokolskim radnicima pale kuće“, „Bratstvo“, Glasnik sokolske župe Osjek, br. 10, 15. oktobra 1938, God. VII, Osjek, str.204;

12. „Političke štete u Orašcu”, br. 4, „Dubrovnik”, 27. januara 1939, Dubrovnik, str. 4;

13. „U tom grmu zec leži“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 30 septembar 1939, str. 3;

14.„Više pomirljivosti i obzira”, „Dubrovnik”, 18 novembra 1939, br. 46, Dubrovnik, str. 4;

15. Neva Žurić-Skoti, Talijanski okupacioni sistem na dubrovačkom tlu”, „Dubrovnik u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji 1941-1945“, Split 1985, str. 1021;

16. Milorad M. Lazić, „Krstaški rat Nezavisne Države Hrvatske”, drugo dopunjeno izdanje, Beograd 2011, str. 31;

Vezane vijesti:

List ,,Dubrovnik” o borcima za oslobođenje i ujedinjenje 1912 – 1918.

Sećanja V. M. Vukmirovića na borbe četnika u Balkanskim ratovima

Saša Nedeljković: Dubrovački Srbi i Savez srpskih kulturnih ustanova

Nedeljković: List ,,Dubrovnik” o pokušajima pohrvaćenja Srba katolika i Bunjevaca

Nedeljković: Dubrovački Srbi

Nedeljković:Bokelji i Boka Kotorska u listu ,,Dubrovnik” od 1937. do 1941 godine

Nova Jugoslavija u Dubrovniku