Стрељања недужних

Комунисти су у Другом светском рату побили више од 480 српских свештеника

Икона из цетињског манастира

У ситуациjи терора, насиља, масовних ликвидациjа невиних и недужних, коjу су створили комунисти почев од краjа 1941, па надаље током рата и окупациjе земље, посебно jе страдала Православна црква и Митрополиjа црногорско-приморска. О томе рjечито говори извjештаj коjи jе митрополит црногорско-приморски Јоаникиjе (Липовац) упутио Светом синоду Српске православне цркве 2. фебруара 1944. године (преузето из тротомне публикациjе протоjереjа Велибора Џомића “Страдање Српске Цркве од комуниста”, трећи том, издање Светигора 2003. године). У извештаjу између осталог стоjи:

а) На териториjи ове епархиjе током протекле три године дана порушени су и запаљени сљедећи манастири: Режевићи, Градишта, Ждребаоник, Жупа и Биjела.

б) Скоро сви остали манастири коjи су у саставу Митрополиjе црногорско-приморске оштећени су, руинирани и материjално опустошени, односно покрадени, jер jе већина манастира под контролом комунистичке организациjе.

в) Свештеномонаси су диjелом побиjени, многи од њих су бjекством од комуниста себи спасили живот и тако избjегли смрт и тиме, због више силе, напустили манастире.

г) Комунизам jе овамо нанио велика зла нашем народу. Убиства, пустошења, паљевине, терор и слично трпио jе наш национални свиjет. Црква jе жестоко страдала. Седамнаесторо браће наше свештеника убиjено jе од комуниста.

д) Са подручjа ове епархиjе окупатор jе ухапсио и интернирао девет свештених лица ван граница Црне Горе.

ђ) Порушени и опљачкани манастири и многоброjне цркве широм Црне Горе, девастирани, са срушеним иконостасима, обиjених врата и поломљених прозора, jезиво су изгледали, а поjедини од њих служили су за затварање стоке, као манастир Режевићи, на примjер.

У тексту коjи слиjеди даjу се поjединачни примjери злочина комуниста над православним свештеницима у Црноj Гори током Другог свjетског рата. (Текст jе преузет из већ поменуте публикациjе протоjереjа Велибора Џомића.)

Током 1941. године побиjени су:

1) Свештеник Василиjе Божарић, парох рогамски, убиjен jе 15. новембра 1941. као jедна од првих жртава комунистичког терора. Комунистима се ниjе свиђао његов национални и хришћански рад с народом његове парохиjе и зато jе убиjен. Био jе жртва оних коjи су му пљували на крст.

СПИСАК ОД СТОТИНУ УБИЈЕНИХ
Ево шта Светозар Вукмановић Темпо, члан Политбироа ЦК КПЈ и Врховног штаба партизанске воjске, млађи брат свештеномученика, професора др Луке, коjи ће бити убиjен од стране партизана маjа 1945. у Словениjи, у своjоj књизи “Моjа породица”, пише о устанку 1941. у Црноj Гори и политици комунистичког руководства: – 1942. године, налазио сам се на Романиjи. До мене jе тада дошао jедан проглас Главног штаба Црне Горе у ком jе стаjало “стриjељани су као неприjатељи”, па се наводи списак од преко стотину стриjељаних лица. Оваj проглас завршавао се стравичном реченицом: “Наставиће се.”

2) Јереj Петар Вуjовић, парох метеришко-друшићки, код Жупе Добрске, убиjен jе у Куновом присоjу 1941. године. Партизани су га послиjе бестиjалног мучења и иживљавања над њим, живог бацили у jаму дубине око 70 метара, а по свjедочењу људи коjи су у то вриjеме били дjеца, чуваjући стоку у околини jаме у коjу jе био бачен отац Петар Вуjовић, његов вапиjући глас, позиваjући за помоћ, чуо се из jаме пет дана након што jе у њу бачен.

3) Архимандрит Никодим (Јањушевић), старjешина манастира Жупа код Никшића, убиjен jе од партизана 29. jуна 1941. године. Убиjен jе у манастиру, да би манастир потом опљачкали. Одниjете – покрадене су све манастирске драгоцjености као и шеснаест (16) игуманових одликовања.

4) Ново Караџић, свршени богослов из Запала код Лиjеве Риjеке, убиjен jе 1941. године на звjерски начин од своjих рођака.

5) Јереj Богдан Церовић, парох жабљачки, убиjен jе 5. новембра 1941. заjедно са своjим сином jединцем Драгутином. Комунисти су потом на jеванђељу у цркви у Барама Жугићким, написали: “Ликвидирасмо попа Богдана Церовића, разбоjника. Ако се не уразумиш и тебе ће снаћи што jе њега снашло.”

Током 1942. године побиjени су:

1) Јеромонах Теофан (Баjатовић) сабрат манастира Косиjерева убиjен jе на Бадњи дан 1942. Одведен jе из манастира и одмах убиjен, а потом jе његов леш бачен у jаму у селу Видно код Вучедола.

2) Протосинђел Варнава (Бућан), настоjатељ манастира Подластва у Грбљу, убиjен jе 24. jануара 1942. Налазио се на дужности настоjатеља манастира Подластва само неколико дана, jер jе претходно боравио у Албаниjи. Из манастира jе изведен од комуниста и послиjе мучења и иживљавања над њим, убиjен jе, а његово тиjело унакажено. Послиjе неколико дана од убиства његов леш jе пронађен на гувну код Светог Стефана.

3) Јеромонах Гаврило (Дабић), старjешина манастира Жупа код Никшића, одведен jе од партизана из манастира на Благовиjести 1942. године, убиjен, а његово унакажено тиjело пронађено jе послиjе неколико дана, бачено у jами званоj Плоча код Драговољића.

4) Јереj Ново Делић, парох планинопивски, коjи jе као парох на дужности у своjоj парохиjи провео само неколико мjесеци, убиjен jе 3. априла 1942, а потом jе његов леш бачен у бунар на мjесту званом Беришина Лука.

5) Јереj Ристо Јарамаз, парох косиjеревски, убиjен jе на Јовандан 1942. на путу званом Кнеж до Петровића. Партизани су му послиjе егзекуциjе ставили епитрахиљ око врата и крст у руку.

6) Поп Павић Кековић, парох павковићки, убиjен jе почетком jуна мjесеца 1942. године.

7) Поп Васо Поповић, парох вучедолски, убиjен jе од комуниста између Божића и Богоjављења 1942. Приjе његове егзекуциjе, понуду комуниста да приђе њима одбио jе риjечима: “Ја сам воjник Христов”.

8) Попа Рада Поповића, пароха величког, убили су партизани у Шпиљи на Сињаjевини. У исто вриjеме убиjен jе и протоjереj Лазар Радоњић, парох речински.

Током 1943. убиjени су:

1) Свештеник Саво Пеjовић, парох поборско-ластвански, убиjен jе из засjеде 26. августа 1943.

2) Поп Голуб Чукић из Васоjевића.

Током 1944. убиjени су:

1) Јереj Станко М. Шаулић, парох тепачки, убиjен jе 30. децембра у Никшићу.

2) Михаjло Барбић, парох кртољски,

3) Крсто Марковић, парох орашко-штитарски,

4) Ђуро Томовић, парох прошћенски,

5) Петко Јовановић, теолог,

6) Јанко Шћепановић, богослов.

Како пише протоjереj Џомић у трећоj књизи “Страдање Српске Цркве од комуниста”, провjерени и аутентични подаци говоре да су комунисти у току Другог свjетског рата побили више од 480 српских свештеника, монаха и богослова. Дакле више него све воjне формациjе на просторима окупиране и раскомадане Југославиjе. Злочини комуниста су често били пропраћени пjесмом и весељем коjи су извођени над измученим, искасапљеним и унакаженим тиjелима жртава. Та убиства су, приjе свега била идеолошке природе jер жртве нису хтjеле, нити могле прихватити понуде да се придруже комунистичком покрету из етичких разлога, jер су били и остали вjерни Богу и хришћанству, православноj цркви и њеноj мисиjи у народу. Често се дешавало да егзекутори заиграjу коло изнад оних коjи су били на издисаjу, умирали у наjвећим мукама. Посебно суров третман имали су према православним свештеницима jер су у њима видели своjе главне идеолошке противнике. Бестиjална иживљавања пратиле су обично пjесме “Носим капу са три рога и борим се против Бога”, “Устаj сељо, устаj роде, да се браниш од господе, од попова мантиjаша и осталих зеленаша”, “Падаj, кишо, крв опери куд пролазе пролетери”, “Ми смо против Бога и владара, против цркве и олтара”…

Пише: Саво Греговић

Сутра: Збег креће на велики пут

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Словеначко крваво пролеће 1945. године I

Словеначко крваво пролеће 1945. године II

Словеначко крваво пролеће 1945. године III

Словеначко крваво пролеће 1945. године IV

Словеначко крваво пролеће 1945. године V

Словеначко крваво пролеће 1945. године VI

Словеначко крваво пролеће 1945. године VII

Словеначко крваво пролеће 1945. године VIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године IX

Словеначко крваво пролеће 1945. године X

Словеначко крваво пролеће 1945. године XI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXV