Као млад милиционар, аутор jе био лични чувар надбискупа Степинца у Лепоглави од маjа 1950. до децембра 1951., када jе Степинац изашао из затвора. Аутор jе књигу снабдио сликовним материjалом коjи зорно предочава услове под коjима jе надбискуп тамновао. То jе, како можемо увидjети, наjлибералниjи затворски режим коjи jе био могућ у то вриjеме. Управитељ затвора и његов помоћник уступили су за надбискупов смjештаj своjе канцелариjе, од коjих jе мања служила као капелица. Храна му jе посебно спремана у мjесту и доношена топла. Ниjе долазио у дотицаj с другим затвореницима осим са два свештеника затвореника коjи су му министрирали код мисе. Велику пажњу аутор посвећуjе свему што jе писано и говорено о наводном Степинчевом страдању у затвору. Педантно евидентира и разобличуjе читаву литературу лажних тврдњи о вриjеђању, понижавању, забрани служења мисе, тровању храном и пићем, зрачењу … Посредно разоткрива злоћудну психологиjу оних коjи фабрицираjу лажи и jетко закључуjе да jе Степинца потребно заштитити од оваквих биографа. Књига jе занимљива као документ, има драматику супротстављања истине и лажи, написана jе веома писмено, одмjереним jезиком. Аутор Мирић своjе непосредно свjедочанство скрупулозно повезуjе са свjедочењима колега и са веома опсежним библиографским увидима. Ову важну документарну књигу употпуњуjу Степинчев животопис (аутор Тихомир Понош) те Степинчеви интервjуи дани у затвору страним новинарима, као и записник о посjети двоjице високих свештених лица. Из књиге постаjе прилично jасно да jе Степинац свjесно пошао у сукоб с Титовим режимом, коjи му jе био мање прихватљив од Павелићевог, вjеруjући да се жртвуjе за цркву, као и то да jе он цркву наjвише занимао као мученик.
Дане Мирић
Загреб, Нови Либер, 2011. – 189 стр.
Извор: skdprosvjeta