За реконструкциjу Централне куле градска власт планира да издвоjи 129 милиона динара. – Према претходним замислима, биће то место сећања на жртве нацистичког логора, простор у коме би била изложена сачувана грађао хиљадама Јевреjа, Срба, Рома и антифашиста страдалим на саjмишту смрти. – У току ове године биће формирано међународно саветодавно тело са задатком да помогне у осмишљавању будућег мемориjалног комплекса на левоj обали Саве
Споменик жртвама логора Саjмиште, рад ваjара Миодрага Поповића
Седам децениjа прошло jе од затварања логора Старо саjмиште, а тридесет година од идеjе да се комплекс на левоj обали Саве претвори у мемориjални центар. Први корак ка томе биће начињен тек ове године, обновом Централне куле саjмишта, у коме jе у току Другог светског рата страдало на хиљаде Јевреjа, Срба, Рома и антифашиста.
Тендер за утврђивање у каквом су стању темељи куле град ће расписати следећег месеца. Резултати анализе послужиће као основ за главни проjекат реконструкциjе тог здања, тврди Горан Весић, градски менаџер и jедан од чланова комисиjе за Старо саjмиште.
– За оба конкурса и израду техничке документациjе у буџету за 2015. обезбедили смо милион динара. У наредне две године планирамо да издвоjимо jош 129 милиона динара што би требало да покриjе све радове на Централноj кули. Крећемо у обележавање тог стратишта и то jе процес коjи jе траjати годинама – истиче Весић.
Централна кула постаће стожер будућег мемориjалног центра, са jош два павиљона, Италиjанским и Чехословачким. Пре него што почне њено сређивање, град ће морати да расели уметнике коjи по разним основама користе таj обjекат од педесетих година 20. века, а комисиjа треба да предложи програмски концепт. Пре три године, када jе претходна градска власт са мртве тачке покренула обнову Централне куле, речено jе да ће она постати музеj, место сећања на жртве логора, али и простор у коме би била изложена сачувана грађаиз времена стратишта. Ту би се обављала и научна истраживања о страдању цивила у Другом светском рату.
Да ли ће се таj план мењати, ни после четири седнице комисиjе за Старо саjмиште, коjоj председава славонски владика Јован Ђулибрк, ниjе познато, као што ниjе прецизирано ни како ће бити уређена целокупна површина комплекса од двадесетак хектара.
– Следеће године, надамо се, имаћемо обновљену Централну кулу, а убрзо потом и Италиjански и Чехословачки павиљон. Комисиjа припрема елаборат у коме ће понудити своjе виђење обележавања злочина на Старом саjмишту на основу коjег ће Влада Србиjе да одлучи о природи мемориjала – каже Ђулибрк.
Улаз у логор
У току године биће формирано и међународно саветодавно тело са задатком да помогне у осмишљавању будућег мемориjала на левоj обали Саве. На његовом челу требало би да буде Ефраим Зуроф, директор центра „Симон Визентал” у Јерусалиму, каже Ђулибрк, а окупиће и стручњаке из Европе и Америке. Јер, за тако важан проjекат мораjу се применити светски стандарди у чувању сећања на холокауст и геноцид.
– Ослонићемо се на стандарде Јад Вашема, коjи jе узор целом свету за то како се организуjу мемориjали зато што су обjедињени истраживачки, архивистички, библиотечки, музеолошки и образовни аспект. Али, за разлику од израелског музеjа коjи jе посвећен сећању на страдање Јевреjа уопште, ми ћемо градити мемориjал на месту где се злочин десио, а то подразумева другачиjи приступ. Зато ћемо размотрити и концепте мемориjала у Дахауу, Аушвицу и Поклоне Горе у Москви – обjашњава владика Ђулибрк коjи jе осам година у Јад Вашему проучавао холокауст и геноцид.
У рад комисиjе укључен jе и председник Савеза jевреjских општина др Рубен Фукс. Заjедница коjу он представља жели да jоj се додели Немачки павиљон.
– Инсистирамо да у том павиљону представимо достигнућа предратне заjеднице Јевреjа у Србиjи, да покажемо шта jоj се у рату десило и шта jе од ње остало. Важно нам jе да осим жртава и злочинаца прикажемо и праведнике, људе коjи су спасавали Јевреjе у току Другог светског рата. Осим сведочења малоброjних логораша коjи су преживели и писма Хилде Даjч коjа описуjе последње дане у логору, од материjалних сведочанстава стравичног злочина не поседуjемо готово ништа. Али наjвећи артефакт jе само Старо саjмиште и, колико год да jе то сада запуштен простор, његова аутентичност jе од непроцењиве вредности – каже Фукс.
Управо та аутентичност децениjама jе урушавана и ружена, толерисањем дивље градње. Саjмиштем се раширио и „коров” замршених власничких односа. Гледано с Бранковог моста, визуром тог простора доминираjу панои са исписаним именима ауто-сервиса, ресторана, теретана, па чак и jедног приватног факултета. Једино нема белега да су ту, иза дрвећа и шибља, пре седам децениjа, били павиљони смрти.
Споменик културе
1936. Комплекс Београдског саjмишта осмислиле су архитекте Миливоjе Тричковић, Раjко Татић и Ђорђе Лукић као монументалну и модерну целину са средишњим павиљоном – кулом као доминантним мотивом
1937. Одржан први Београдски саjам. Комплекс jе тада чинило пет великих jугословенских павиљона, Централна кула, павиљони Италиjе, Чехословачке, Румуниjе, Мађарске, павиљон Задужбине Николе Спасића и мање зграде коjе су закупиле компаниjе попут холандске фирме „Филипс”
1938. Саграђени павиљони Турске и Немачке
1974. Постављена прва спомен-плоча на зид некадашњег улаза у комплекс
1984. Откривена нова спомен-плоча од црног мермера на бетонском постољу коjа и данас постоjи између куле и некадашњег Турског павиљона
1987. Скупштина града одлучила да Старо саjмиште прогласи за споменик културе
1992. Усвоjен план детаљне регулациjе коjим су обjекти Старог саjмишта заштићени од рушења. Документ jе предвидео њихову обнову, али и изградњу нових павиљона на месту срушених у савезничком бомбардовању 1944.
1995. Откривен споменик жртвама логора Саjмиште, рад ваjара Миодрага Поповића. Бронзана скулптура у облику „распукнуте форме круга чиjи део симболизуjе живот, а други смрт” висока jе 10 метара и тешка 20 тона
Сеоба уметника из куле
Централна кула адаптирана jе у 18 атељеа у коjима еминентни сликари, ваjари, графичари ствараjу већ децениjама. Један од њих, сликар, карикатуриста и новинар Богдан Јовановић, 62 године атеље користи као радни и стамбени простор. Он и његове колеге не противе се да се из куле иселе ако добиjу адекватну замену, а то подразумева атељее коjи би имали довољно дневне светлости и високе таванице.
– Пре две године речено нам jе да постоjи могућност да се преселимо у адаптиране локале у згради у Блоку 64. Међутим, они не задовољаваjу основне услове за рад jер су им таванице високе свега два метра. Претходних месеци Централну кулу обилазиле су разне „делегациjе” од коjих нико ниjе знао да нам прецизира шта ће да буде у овом простору, као ни да ли ћемо и где ми бити пресељени – каже Јовановић.
(Фото Д. Јевремовић)
1941–1944.
На подручjу Србиjе коjе ће 1941. постати немачка окупациона зона, до Другог светског рата живело jе око 16.600 Јевреjа, као и 1.200 jевреjских избеглица из средње Европе. После избиjања устанка у лето и jесен 1941. у масовним стрељањима, заjедно са Србима погубљени су и готово сви jевреjски мушкарци, као и броjни Роми. Почетком децембра 1941. око 6.400 jевреjских жена, деце и старих заточено jе у Јевреjском логору Земун (Јуденлагер Семлин) на Београдском саjмишту. Са њима jе затворено и око 600 ромских жена и деце, подаци су из истраживања др Милана Кољанина, вишег научног сарадника Института за савремену историjу у Београду.
– Логор се налазио на териториjи усташке Независне Државе Хрватске, али jе био под управом немачке полициjе у Србиjи. Од краjа марта до 10. маjа 1942. jевреjски заточеници, осим неколицине жена удатих за Србе, убиjени су у камиону гасноj комори, чиме jе окончан холокауст на немачком окупационом подручjу у Србиjи – каже др Кољанин.
Овакав камион – гасна комора коришћен jе и за убиjање Јевреjа заточених на Старом саjмишту
Логор на Београдском саjмишту потом jе постао Прихватни логор Земун (Анхалтелагер Семлин) и служио jе за интернирање партизана, њихових симпатизера, припадника роjалистичког покрета отпора, као и радно способних особа са подручjа воjних операциjа. Затвореници коjи су преживели тешке услове живота депортовани су у концентрационе или радне логоре у нацистичкоj Немачкоj или у окупираним земљама. У савезничком бомбардовању Београда и Земуна априла 1944. логор jе оштећен и страдало jе око 120 заточеника. Месец дана касниjе предат jе на управу усташкоj полициjи, а краjем jула 1944. jе распуштен. Према досадашњим истраживањима, напомиње Кољанин, у Прихватном логору Земун интернирано jе 31.972 заточеника, већином Срба, од чега jе трећина изгубила живот.
Далиборка Мучибабић
Извор: ПОЛИТИКА
Везане виjести:
ФОРМИРАНА КОМИСИЈА ЗА СТАРО САЈМИШТЕ – Jadovno 1941.
ускоро изградња мемориjалног комплекса старо саjмиште
Старо Саjмиште: Истина о страдању Срба … – Jadovno 1941.
Мемориjал холокауста на Старом саjмишту – Jadovno 1941.
Саjмиште, место манипулациjа – Jadovno 1941.