Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Станови и хигијенске прилике

Усташе нису стигле да у предвиђеном логору броj III саграде бараке за заточенике, jер jе логор броj III подигнут брже него што су се усташе и надале. Изливање Саве и савских притока у jесен 1941. године и непрестане кише изазивале су jесење поплаве. А поплаве су се обично и редовно догађале с пролећа. Тако су 1941. године велике поплаве jош с jесени убрзале стварање логора броj III.

Зато су усташе онако у масама поубиjале у логору II и у логору I све заточенике и зато су исто тако и све оне, коjи су у великим транспортима стизали у почетку у логор броj III, исто тако убиjали. Ипак jе требало радне снаге за изградњу логора III и зато су понеког заточеника усташе издваjале, а нарочито занатлиjе. Те занатлиjе, као и они бедници, коjи су из логора II после невероватних мука остали живи, у логору III, спавали су у «Тунелу» по спремиштима за циглу, по таванима творничких зграда и складишта, коjа су остала од Прометне задруге, или под ведрим небом.

Када су биле саграђене бараке, заточеници су спавали у баракама. Свака барака jе била огромна дрвена просториjа 24 метра дуга и 6 метара широка. Кроз средину бараке био jе остављен простор за пролаз, а лево и десно од пролаза били су боксови.

Бараке су имале по два реда боксова, односно боксови су били на спрат. Између боксова и уздужних зидова барака налазио се мали простор коjи jе омогућавао пењање у боксове. Осим боксова свака барака jе поседовала миниjатурну пећ, коjа ниjе била способна да снабде топлотом ни десет пута мању запремину и служила jе заточеницима jедино за кување чаjа. Било jе саграђено шест барака, заточеници су их називали Слободанове бараке, jер jе ту био наjстариjи међу заточеницима неки Слободан, родом из Јање код Биjељине. У централноj бараци спавао jе спавао jе Слободан и управљао овим насељем.

Бараке су редовно биле заузете наjмање са двоструким, а често и са троструким капацитетом. Често су усташе у баракама сабиле транспорте од по неколико стотина, или хиљада заточеника, а често су jош многи остаjали под ведрим небом.

Даље, северниjе од ових барака, у коjе су били смештени заточеници, био jе назидан обртни дом, у ком су биле смештене кроjачница, бриjачница, праоница рубља, ципелариjа и дезинсекциjа. А иза обртног дома на брзину jе слупана од дасака велика латрина (клозет) раздељена у два велика jеднака дела са по 30 рупа. Ту су се заточеници без опасности могли састати и видети, те поразговарати и зато су то место заточеници назвали «друштвени дом».

Од обртног дома на неколико метара даље, почињала jе бодљикава жица логора III-Ц коjи ће бити посебно описан и где jе ниjе било ни jедне jедине зграде под кровом, него су заточеници и притвореници у овом одељењу данима и ноћима остаjали у блату и смраду. У томе одељењу ниjе било ни клозета, а невероватно велики броj заточеника становао jе у томе одељењу логора под ведрим небом изложен сваком невремену дању и ноћу. Кроз то одељење прошли су и логоровали су и сви Цигани са целе териториjе НДХ и из тога одељења логора одвођени су у великим групама на Граник и у Градину на убиjање. Многи Цигани чергари, разапели су своjе черге у томе одељењу, и то су били jедини кровови коjи су се у логору III-Ц поjавили за време постоjања тог логора. Но, и черге тек што су никле као печурке, а усташе су их већ забраниле и уништиле.

Наjстрашниjе стамбене прилике пружао jе логор III-Ц. На стотине хиљада сиромаха прошло jе у релативно кратком времену кроз таj мали простор ограђен жицом. Множина и непрестана смена становника логора гомилала jе невероватан гад и смрад, коjи се иза првих киша претворио у масу житке нечистоће, да ниjе могло живо створење да издржи ни неколико дана, а да не пожели излазак из ове Содоме и Гоморе, па макар и у смрт под усташким маљем. То су били бедници, одређени да буду убиjени у што краћем року, а да се код одвођења у масама на кланицу и у смрт не би бунили, усташе су их убациле у оваj пакао да их умире и припреме за коначан, миран ход на губилиште. То се од човека одузимало на овако подао начин достоjанство, ту су се припремале жртве за добровољни одлазак у смрт и ту ниjе могло бити ни спомена, ни трага, ни помисли од онога што означава реч «хигиjена».

Невероватан глиб у смраду (измешан од иловаче и људских изметина) у летње суво време био jе легло свих могућих људских паразита и разносиоца наjстрашниjих заразних болести.

Милиони и милиjарде тих паразита невероватно брзо се намножило и прекрило цео простор и сва људска тела. А глад, прљавштина и болести чиниле су своjе и десетине жртава свакодневно jе нечуjно умирало.

У почетку постоjања логора III ниjе постоjала никаква одвоjена просториjа или барака, коjа би се могла назвати неком хигиjенском установом, а jош мање болницом. Постоjали су заточеници лекари, али они осим своjих напаћених и преморених руку и измождених живаца нису ништа друго имали. Могућност за лечење и за обављање лекарске службе ниjе постоjала. Никаквих лекова, а jош мање помоћних средстава или инструмената за лекарску службу ниjе било. И цео први рад лекара свео се на то, да су сваком заточенику, па и ономе са наjкомпликованиjом болести, давали jедан jедини, тада могући лек – «Поштеду». У тоj поштеди заточеник jе или умро, или jе бивао одведен у групи на гробље на Граник и тамо убиjен.

———————————————————————————————————————–

< Храна заточеника                   Садржај                    Болница >

 

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: