Шта је хрватска тајна служба открила о Русији, четницима и југоисточном суседству

Хрватска Сигурносно обавештајна агенција (СОА) представила је детаљан преглед безбедносних изазова са којима се та држава и Европа суочавају, међу којима је и део који се односи на, како наводе, државе југоисточног суседства.

У извештају за 2017, који хрватска тајна служба објављује четврти пут заредом, наводи се да су обележја југоисточног суседства и даље слабе институције, унутрашња политичка превирања, бројна нерешена етничка и национална питања, недовољан привредни раст и незапосленост.

Већина држава југоисточног суседства је, како се наводи, и даље без приметног напретка у унутрашњој политичкој консолидацији.

„Овај простор суочава се са застојем у спровођењу реформи и прикључењу евроатлантским интеграцијама“, наводи се и додаје да на пример пријем Црне Горе у чланство у НАТО-у ипак показује наставак евроатлантске перспективе за државе суседства.

СОА даље констатује да су настављене појаве да екстремни појединци искоришћавају незадовољство дела навијачких група стањем у хрватском спорту за изазивање инцидената и нереда током и изван спортских такмичења.

Настављена је, тврде, и појава да поједине навијачке групе српских фудбалских клубова истичу антихрватска, четничка и великосрпска обележја на спортским такмичењима, при чему у томе, како наводе, учествују и појединци који су хрватски држављани.

„У малом делу популације млађих припадника српске националности примећено је симпатизирање великосрпске и четничке идеологије и симболике, посебно на друштвеним мрежама, које за сада не представљају претњу националној сигурности, али доводи до нарушавања сигурносне ситуације на локалном нивоу“, наводи СОА.

Иако је евроатлантски утицај и даље највећи, наводи се у извештају, глобална ривалства пресликавају се и на овом подручју.

Најочитији пример је, указује се, спречени покушај државног удара у Црној Гори 16. октобра прошле године с циљем дестабилизације те државе на дан парламентарних избора, а уочи уласка Црне Горе у НАТО.

Подсећају да се у Црној Гори за тај покушај води судски поступак против 14 руских, српских и црногорских држављана.

У извештају СОА, објављеном на сајту те агенције, стоји да су државе југоисточног суседства суочене и „са растом верског и националног екстремизма, при чему је посебно изражено јачање радикалног исламизма“.

Настављена је, тврде, појава великосрпског екстремизма, а уз то уочени су покушаји којима се Хрватска жели приказати у негативном светлу у међународној заједници уз негирање и погрешно приказивање чињеница у вези са Домовинским ратом и његовим одбрамбеним и ослободилачким карактером.

Појас нестабилности око Европе настављен је, кажу, генерисањем безбедносних изазова.

Ради се, додају, о подручју које се протеже Северном Африком, Блиским истоком све до Средње Азије, у којем постоје бројна кризна жаришта.

Из њих се према Европи преливају сигурносни изазови у виду масовних неконтролисаних миграција, али и претњи у виду тероризма, екстремизма, пролиферације оружја за масовно уништавање и регионалних оружаних сукоба у Сирији, Ираку, Либији, Јемену и Украјини.

У исто време, последице кризних жаришта се огледају и у порасту организованог криминала и кријумчарења људи, оружја и роба, хибридног ратовања и радикализације путем друштвених мрежа.

Односи између Руске Федерације и западних држава, нарушени након избијања кризе у Украјини 2013. године, нису се значајно побољшали, а у појединим елементима подсећају на односе из времена Хладног рата, стоји у извештају и додаје да се напетости у односима пресликавају на друга подручја, укључујући и хрватско окружење.

У делу о односу Русије и НАТО-а, хрватска тајна служба наводи да Русија настоји да ограничи даље ширење и утицај НАТО-а и ЕУ-а према истоку Европе и да ојача свој утицај према Европи.

Напетости у односима, кажу, резултирали су санкцијама Запада против Русије и јачању димензије колективне војне одбране НАТО-а.

„Украјина је у статусу замрзнутог конфликта, а политичко решење сукоба још је, упркос међународним дипломатским напорима, неизвесно“, наводи се.

СОА констатује да се свет налази и пред изазовом даљњег ширења нуклеарног оружја и другог оружја за масовно уништавање, што изазива глобалне напетости и спорове.

Тероризам је и даље једна од најзначајнијих претњи по сигурност грађана у Европи.

„Иако терористички напад на хрватском тлу није вероватан, његова се могућност не може искључити. У државама хрватског југоисточног суседства, које имају бројне радикалне исламистичке заједнице, вероватноћа напада је умерена, док вероватноћа терористичких напада у државама Западне Европе остаје висока“, наводи се даље у, иначе, веома опширном извештају.

Наводи се да у суседним државама тренутно има више од 10.000 следбеника салафизма окупљених у више десетина тзв. параџемата и неколико енклава.

(Танјуг)

Извор: СПУТЊИК