Šta će biti u prošlosti?

Znam šta će biti u budućnosti, ali ne znam šta će sve biti u prošlosti. Biće, po svoj prilici, da u prošlosti, i to nedavnoj, onoj iz devedesetih, nismo ni živeli, pa je nismo mogli ni videti ni upamtiti.

U našoj novoj prošlosti, koja se nazire i najavljuje, na krvavoj pozornici najstrašnijih zločina, stotina hiljada mrtvih i obogaljenih, miliona izbeglih i proteranih, Srbi će biti samo žrtve i mučenici.

U toj novoj prošlosti, dobićemo i novi Jasenovac. Tribunal u Hagu, kako patrijarh naš, hrišćanski i proročki, zaviri u prošlost koju sada stvaramo. Niko od Srba, koji su tamo osuđeni, nije skrivio nikakvo zlo ili greh. Osuđeni su samo zbog toga što su Srbi!

U novoj prošlosti, Srbi neće nikoga napasti ni u Hrvatskoj, ni u Bosni, ni na Kosovu, neće nikoga prvi ubiti ni proterati, niti će srpski akademici, vladike, pisci i mediji raspirivati mržnju i ludilo. Srbi će svuda biti napadnuti i svuda će se samo braniti od ustaša, od mudžahedina, od balista, od Evrope i Amerike.

Stvarna i jeziva prošlost, koja nam se dogodila, moraće da nestane. Tenkovi koji, okićeni cvećem, iz Beograda kreću na Hrvatsku. Konclogori u BiH. Četvorogodišnje granatiranje Sarajeva. Srebrenički masakr. Progon nekoliko stotina hiljada Albanaca sa Kosova. Tajne grobnice albanskih civila na poligonima policije u Beogradu, u rekama i jezerima Srbije. Crvene beretke. Škorpioni. Tigrovi. Likvidacije Srba koji su žigosali zločine i zločince…

Nad svima koji pamte šta je bilo i kako je bilo, vrši se horska lobotomija. Moraju da zaborave. Srbi nisu Nemci, pa da se stide zla počinjenog i drugima i sebi. Neka se stide ti drugi, samo su njihove ruke krvave.

Novoj našoj prošlosti temelj će biti neistine i samoobmane. Da ništa ne bude kako je bilo, jer nam je u tom ogledalu lice krastavo, nego da bude kako želimo da bude.

Da Bil Klinton bude kriv za Srebrenicu. Da muslimani granatiraju sebe po Sarajevu. Da Albanci, u američkoj režiji, beže sa Kosova. Da sud u Hagu bude produžetak zločina nad Srbima, onim najboljim i, naravno, nevinim.

Neće i ne sme biti nikakve krivice za režim, tajne službe i aparat mržnje i smrti Slobodana Miloševića, koji je u većinskoj javnosti već uveliko rehabilitovan, za vrhovne vinovnike apokalipse iz devedesetih. U novoj i patriotskoj našoj prošlosti, njima će se podizati spomenici, a neke će proglašavati i za svetitelje.

Autorski tekst za beogradski Danas i Oslobođenje

Izvor: OSLOBOĐENjE