Posle Majskog prevrata u Beogradu 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji posle prevrata, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle Kalajeve smrti, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade.
Krajem septembra 1903. održana je skupština srpske akademske omladine u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Osnovan je Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokolskih društava u Austro-Ugarskoj Monarhiji. (1) Iste 1903. osnovano je gimnastičko društvo Obilić u Mostaru.
Srpska gimnastička društva na Primorju
Dubrovnik je u drugoj polovini 19 veka bio kulturni i privredni centar primorskih Srba. Zalaganjem pregalaca oko Srpske Zore osnivana su gimnastičko-trezvenjačka društva na Primorju. Da bi podstakli osnivanje gimnastičkih društava list „Dubrovnik” i časopis „Srđ” pisali su o radu sokola. Osnivanje gimnastičkih društava bio je novi vid zajedničkog rada pregalaca i omladine u borbi za ujedinjenje srpskog naroda. Prva društva na Primorju osnovana su 1907, Srpsko gimnastičko društvo „Dušan Silni“ u Dubrovniku i Srpski Soko u Kninu. (2)
Na predlog omladinca Krista P. Dominkovića, urednika „Dubrovnika”, Srpska dubrovačka omladina rešila je da u Dubrovniku osnuje gimnastičko društvo „Dušan Silni”. Sazvan je 17. avgusta zbor Srba Dubrovčana u prostorijama Dubrovačkog Radničkog Društva. Na zbor je došao veliki broj građana, a posebno omladine. Predsedavao je Antun Suhor. Kristo P. Dominković izašao je sa predlogom pred skupštinu i obrazložio je potrebu i značaj osnivanja društva „Dušana Silnog”. Predlog je sa aklamacijom prihvaćen. Izabran je privremeni odbor u kome su bili : Luko markiz Bona, dr. Matija Gracić, dr. Jovo Milišić, Kristo P. Dominković, Jovan L. Perović, Ivo Šubert i Baldo Marinović.
Na skupštini su pročitani telegrafski pozdravi iz Beograda. U jednom od njih istaknuto je : „U ime svih sedamdeset i dva današnja kluba Srbijanskog Dušanovačkog Saveza, šaljemo dragoj jednorodnoj braći viteško srpsko pozdravlje. Zdravo Silni!” Predsjednik Saveza potpukovnik Mišković. Sa skupštine poslat je odgovor : Savez Dušana Silnog Beograd „Srbi Dubrovčani jednodušno su odlučili utemeljenje „Dušana Silnog”, te zahvaljuju na bratskom sjećanju slobodne braće. Zdravo !” Odbor. Beogradsko društvo je uputilo depešu : „Savez nam je priopćio Vašu depešu. U dobri čas Silni, u ime pet stotina beogradskih vitezova”. Predsednik Društva Knez Milojković. Pravila društva su tri puta slata vlastima i vraćana nepotvrđena.
Vlast je potvrdila društvena pravila avgusta 1908. Konstituirajuća skupština održana je 9. avgusta 1908. U Upravi bili su : predsednik dr. Mato Gracić, podpredsednik Ivo Šubert, blagajnik Jovica L. Perović, tajnik Antonije Benusi, zamenik tajnika Petar Reljić, odbornici Kristo P. Dominković, dr. Jovo Milić, Luko markiz Bona, i Milan Trojanović. Za barjaktare Đildo Job i Miho Brađolica. Sednice odbora održavale su se u prostorijama Dubrovačkog Radničkog Društva. Članstvo i podmladak vežbali su u „Bačićevoj dvorani”. Prvi učitelji bili su Kristo P. Dominković i Nikola R. Brkić. Zalaganjem predsednika dr. Mate Gracića društvo je 1908. dobilo svoje prostorije. Stara zgrada iz doba Republike, poznata kao “Tabakerija” u Pilama bijaše potpuno preuređena za društvene prostorije i to velika dvorana za vežbanje, a jedna manja za vežbe na spravama, soba za upravu, članstvo i ostale potrebne prostorije. To je bio Dom Dušana Silnog u Dubrovniku. Jula 1909. otpočele su vežbe u društvenim prostorijama. Osnovan je i ženski deo. Društvu su stigle naručene sprave iz Praga. Društvo je na poklon dobilo sliku Dušana Silnog i slike iz srpske istorije.
Dušan Silni u Dubrovniku najavio je svoju prvu društvenu zabavu za 12. mart 1910. u prostorijama Srpskog Pjevačkog društva „Sloga”. Tog dana trebalo je društvo da predvođeno Dubrovačkom Građanskom Muzikom svečano nastupi u svojim odorama. Na dan nastupa društva list „Prava Crvena Hrvatska” oborila se na Dušana Silnog nazivajući ga „srbijanskim društvom”. Austrijska policija zabranila je korporativni nastup sa muzikom. Članovi društva su morali u malim grupama da idu od svojih prostorija do „Sloge”. Kad su se pojavile prve grupe građanstvo ih je pozdravilo frenetičnim aplauzom, dok je nekoliko frankovačkih omladinaca počelo da zviždi. Kako je koja grupa dušanovaca dolazila, bila je sve oduševljenije pozdravljena, tako da se usamljeni zvižduci frankovaca nisu čuli. Kad su svi dušanovci stigli počela je zabava u prostorijama „Sloge”. Kristo P. Dominković istakao je u svom pozdravnom govoru značaj ovog prvog nastupa dušanovaca, uprkos preprekama na koje su naišli od strane vlasti.
Program zabave bio je : Stanković „Rado ide Srbin u vojnike” svirao tamburaški zbor Dubrovačkog Radničkog Društva, vježbe muškog podmlatka, Mandolinistički klub izvodio je „Karnevalska zvona”, zatim vežbe prednjačkog zbora, Petar Bubalo deklamovao je pesmu „Dušanovka“ od J. Perovića, zatim članstvo je izvelo Piramide. Srpski pozorišni diletanti izveli su šaljivu igru u tri čina „Moj džep”. Između činova svirao je tamburaški zbor. Tamburaškim zborom upravljao je Ivan vitez Čižek, a vežbama Aleksandar Kurtović. Zabavi su prisustvovalai odaslanstva iz Boke Kotorske u živopisnim narodnim nošnjama. Dubrovačka Građanska Muzika svirala je 19. marta 1910. koračnicu Dušanovka. (3)
Dušanovci su zajedno sa Srpskom muzikom i brojnim izletnicima priredili izlet u Slano 22. maja 1910. Na obali pozdravio ih je Ivo M. Jelić. U Slanom su članovi vežbači i podmladak priredili nekoliko vežbi. Uveče su se vratili u Dubrovnik. Predvođeni muzikom prošli su uz vatromet preko “Place” gde su ih brojni građani pozdravljali. (4)
List „Dubrovnik” pratio je pokušaje osnivanja Srpskih sokolskih društava u Boki Kotorskoj. U dopisu iz Kotora autor dopisa koji se potpisao kao “Srbenda” istakao je zapuštenost tadašnje omladine. Osnovan je Srpski soko u Risnu, ali je vlast vraćala nekoliko puta statute “Sokola” i nalazila smetnje ostvarenju društva bez uzroka. Čuo je da i Novljani imaju na umu stvaranje sokola. U dopisu se isticalo : “Tako, braćo, tako takmite se ko će prvi odnijeti barjak preporoda naše zaostale omladine !”. (5)
Na dopis u listu „Dubrovnik” je odgovorio lice iz redova risanske omladine koje se potpisalo kao “Ranko”. Složio se sa mišljenjem prethodnog autora i istakao : „Uz ostalo počnimo i sa osnivanjem „Srpskog Sokola”, jer je Sokolstvo zahvatilo gotovo sve naše krajeve i sve slavenske narode. … Pogledajmo šta rade naša braća Srbi u Dubrovniku, Bosni, Hercegovini, Ugarskoj, Hrvatskoj i Slavoniji, zatim Hrvati, Česi, Poljaci, … Svuda se danas osnivaju sokolska društva, pa zašto onda i mi, u Boki Kotorskoj, ne bismo počeli sa takom, koliko korisnom toliko i plemenitom ustanovom ? … Eto zašto ja pozdravljam pošt. Kotorskog dopisnika, koji je prvi među nama javno potakao sokolsko pitanje u Boki. … Što se tiče risanske omladine, ona se je, … bavila tom mišlju otrag dvije godine, i htjela doista osnovati „Sokola”, ali nepovoljni odgovori nadležnih vlasti na podnesene molbe, primoraše je, da odustane od svoje namjere, al ta ideja u Risnu nije još propala, a uzdam se da i neće, već da će se opet probuditi i oživotvoriti. … Probudimo se jednom iz sna, jer smo dosta spavali; vrijeme je i da radimo.” (6) U dopisu iz Kotora u listu „Dubrovnik” istaknuto je da je na jednom sastanku bilo odlučeno da se osnuje gimnastičko društvo „Srpski Soko”, i da je izabran odbor, ali je stvar zapela. (7)
Izleti dušanovaca u Cavtat i Boku Kotorsku
Da bi potpomogli osnivanje novih društava na Primorju dušanovci iz Dubrovnika su sa Dubrovačkom Građanskom Muzikom priredili izlet u Cavtat 17. aprila 1910. i tom prilikom prvi put istupili korporativno pred građanima. Bilo je 44 člana u odorama, koje je predvodila Dubrovačka Građanska Muzika. Na okićenoj obali dočekali su ih građani Cavtata. Gđa Mileva Rajčeva Vlahova, zaželela im je dobrodošlicu i predala kitu cveća predsedniku društva dr. Mati Graciću. S protivne strane pucanjem iz prangija pozdravljali su dušanovce.
Iza pozdrava gradu i kratkog odmora sledila je javna vežba. Članstvo, muški i ženski podmladak izvršio je nekoliko tačaka. Vežba je svršena kombiniranom “piramidom”. Građani su oduševljeno pozdravili vežbače. Iza vežbe bili su pogošćeni u dvorani „Hrvatskog i srpskog doma”. Nazdravio je dušanovcima Antun Bratić, a odgovorio dr. Mato Gracić. Govorili su dr. Frano Kulišić i Kristo P. Dominković. Na rastanku došlo je do srdačnih ovacija. Ovacije su se ponovile u Dubrovniku kada su dušanovci prešli sa muzikom preko Place. (8) Dušanovci iz Dubrovnika su planirali izlet u Kotor 19. juna 1910. na Trojičin dan. Izlet je bio otkazan, ali je prilikom proslave u Kotoru u povorci klicano slozi Srba i Hrvata, Boki i „Dušanovcima”. (9)
Dubrovački dušanovci su 26. juna 1910. priredili izlet brodom „Dubrovnik” u Cavtat i Boku Kotorsku. U Dubrovniku se ukrcalo oko 400 putnika. Brod se zaustavio u Herceg Novom gde su ih dočekali a mnogi i pridružili izletu. Kad su stigli pred Risan, grad je bio iskičen zastavama. Zvona su brujala kao pozdrav dušanovcima. U Risnu su se ukrcali oko stotinu izletnika. Pri prolasku kroz Boku Kotorsku Bokelji su mahali sa obe strane obale. Kad je brod stigao u Kotor na pristaništu ih je dočekao poseban odbor sa muzikom i sa članovima Srpske Radničke Zadruge pod društvenim barjakom. Dušanovce je podravio dr. Božo Vukotić, a Danica Petrović Njegoš Aleksandrova uz nekoliko reči predala je kitu cveća društvenom vojvodi dr. Matiji Graciću. Pred kafanom Dojmi priredili su Kotorani zakusku.
Toga dana održana je javna vježba, kao i koncert pred kafanom Dojmi. Na rastanku pozdravio ih je dr. Božo Vukotić, a Kristo P. Dominković se zahvalio i pozvao Kotorane da sa svojim sokolima posete Dubrovnik. Posle izleta osnovana su nova društva u Kotoru, Herceg-Novom i Đenovićima. Povodom osnivanja Srpskog sokola u Herceg Novom list „Srpski Soko“ doneo je članak u kome se ističe : „Ovdašnja se srpska omladina već odavna spremala da osnuje Srpski Soko, da ne budemo postidni pred svojom braćom. No u ovoj općoj apatiji našoj na Srpskom Primorju ne mogasmo ostvariti svoju zamisao. Ali nam nedavno dođe u pohode „Dušan Silni“ iz pitomog Dubrovnika, prodrma nas iz drijemeža i sada je Srpski Soko kod nas svršena stvar. Odziv je lijep, i spremamo se na posao. Naručili smo i sprave i onda ćemo naprijed sa snagom sokolskom. Zdravo!“. (10)
Dubrovački dušanovci su bili zastupani sa tri člana u odori na sletu bugarskih Junaka u Sofiji 9-12. jula 1910. Tom prilikom u Beograd su došli predstavnici srpskog sokolstva iz Srema, Krajine, Bosne, Stare Srbije, Primorja i Hercegovine. Povorka u Beogradu svrstana je u ulicama oko hotela „Slavija”. Dušanovcima iz Dubrovnika i Skoplja ukazana je počast time što su povorci išli iza čeških sokola. Povorka je prošla ulicama : Kralja Milana, Terazijama i Vasinom gde su sa balkona Univerziteta održani pozdravni govori, pa do Grada u kome je bilo sletilište.
Posle održane javne sokolske priredbe u Gornjem gradu, kojoj je prisustvovao i prestolonaslednik Aleksandar, i posle prijema u dvoru kralja Petra, pretstavnici srpskog sokolstva iz Srbije, Stare Srbije i sa teritorije Austro-Ugarske održali su sastanak u Beogradu. Kristo Dominković predstavljao je Primorje na sastanku održanom od 7 do 9 novembra. Na sastanku je odlučeno da se stvori Srpski sokolski savez sa sedištem u Beogradu.
Na sletovima u Zagrebu i Pragu nastupalo bi se pod zajedničkom saveznom zastavom i zajednički vežbalo simboličnu vežbu oslobođenja. Na sastanak su došli i kapetan Milan Pribićević, sekretar Narodne Odbrane i vojvoda Jovan Dovženski. Posetio ih je prestolonaslednik Aleksandar. Rukovao se sa svakim od prisutnih delegata, a kad je čuo ime Dubrovnik „opažala mu se očita radost i zadovoljstvo”. Pozvao ih je da posete Dvor. (11) Dubrovački dušanovci su priredili 28. avgusta 1910. izlet u Herceg Novi i manastir Savinu, prilikom slave „Gospojin-dana”. Na izletu je učestvovala Cavtatska Muzika, koja je pred polazak došla u Dubrovnik da prihvati dušanovce. Na hercegnovskoj obali bio je doček građana pod zastavama. Dušanovcima je zaželeo dobrodošlicu Nikola Đonović. Opština je počastila dušanovce i muziku. Na Savini je bila javna vežba i koncerat muzike. (12)
Dušanovci su osnovali „Veslačko odeljenje“ (8 veslača) Dušana Silnog i nabavili moderni čamac koji je nosio ime „Dušan Silni”. Odeljenje je 19-20 maja 1911. priredilo izlet od Dubrovnika do Kotora. Za 12 sati i 30 minuta prešli su 80 km (46 morskih milja). Čamac se zaustavljao u Herceg Novom i Risnu. Sokoli su svuda pokazivali prema Dušanovcima bratsku pažnju, naročito u Risnu, gde je Dušanovcima bila priređena bogata večera, na kojoj je bilo oko 60 osoba. Rišljanski sokoli, na čelu sa svojim starešinom kapetanom Aleksandrom Vidovićem, ispratili su ih na čamcu sve do Perasta. Pred Kotorom im je izašlo u susret veslačko odeljenje kotorskog Srpskog Sokola (13).
Srpska sokolska župa na Primorju
Grupa od 40 srpskih sokola predvođena dr Lazom Popovićem, starešinom Fruškogorske Župe, posetila je 17 avgusta 1911. Dubrovnik. Na obali (Gruž) dočekali su ih postrojeni dušanovci sa Građanskom Dubrovačkom muzikom. Na brodu pozdravilo ih je izaslanstvo opštine. U povorci dušanovaca i muzike sokoli su posetili Gundulićev spomenik. Pred spomenikom je dr Laza Popović izrekao nekoliko biranih reči i položio dva venca.
Građanstvo je burno pozdravljalo sokole a pred Gundulićevim spomenikom došlo je do burnih ovacija. Na Pilama povorka se razišla. Dušanovci su u podne priredili sokolima obed u svojim prostorijama. U ime „Dušana Silnog” Niko Đivanović pozdravio je sokole iz Vojvodine, Srbije i Stare Srbije. Između ostalih govorili su Kristo Dominković, dr Laza Popović i omladinac Hope.
Istog dana sokoli su parobrodom „Soko” posetili Cavtat. Izletu su se pridružili dušanovci, građani i omladina. Grad je bio iskićen zastavama, a sokole je dočekala Cavtatska muzika a na suprotnoj obali gruvanje prangija. Cavtatska Muzika svirala je „Dušanovku” i „Sokolsku koračnicu”.
Kad su se sokoli iskrcali, predvođeni Cavtatskom Muzikom pozdravili su Opštinu i poklonoli se Bogišićevom muzeju, a onda su pošli na groblje. Na grobu Valtazara Bogišića položio je dr Laza Popović, uz nekoliko biranih reči, venac Srpskih sokola iz Vojvodine, sa srpskom trobojnicom. Istakao je da kako je srpski narod uvijek blagodaran velikom Srbinu Bogišiću za velike zasluge. Kad je venac bio položen, svi prisutni kliknuše „Slava Bogišiću”!, a zbor je zapevao „Vječnaja pamjat”. Pred Kalačićevom kafanom Cavtaćani su ugostili sokole. Nazdravio im je Antun Bratić, a zahvalio mu dr. Laza Popović. Posle razgledanja gradića, Bogišićevog muzeja, knjižnice i slika Vlaha Bukovca u crkvi sokoli su se vratili u Dubrovnik. Pri polasku iz Cavtata došlo je do bratskih ovacija. Vratili su se oko 7 sati u Dubrovnik. Dubrovnik je bio svečano osvetljen, a srpska i hrvatska muzika koncertirale su pred Dvorom. (14)
Dušanovci i Srbi Dubrovčani su sokolima priredili banket u hotelu Imperijal. Svojom pesmom zabavljalo je učesnike banketa nekoliko omladinaca, među kojima se istakao Dušan Babić. Sutradan dušanovci su priredili Javnu vežbu i koncert. Gosti su pre podne razgledali grad, a posle podne sudelovali u javnoj vežbi i zabavi na Brsaljama. Na vežbi je prvu tačku svirala Dubrovačka Građanska Muzika; 2. Vežbe buzdovanima, koje je izveo ženski podmladak; 3. Marš „Dušanovka” izvela je Dubrovačka Građanska muzika pod Čižekom; 4. Muški podmladak je izveo vežbe sa palicama; 5. Ženski podmladak je izveo vežbe kopljima; 6. Srpske vežbe palicama sa II hrvatskog sleta izveli su srpski sokoli iz Vojvodine; 7. Proste vežbe sa V češkog sleta izveo je Dušan Silni; 8. Vežbe lestvicama … . Publici su se dopale vežbe buzdovanima. Posle je bila zabava na kojoj je svirala Dubrovačka Građanska muzika :1. Brodil: “Na Čelopeku” 2. marš; … 3. Čižek „Iz srpske šume i utrine”, fantazija; 4. Glinka: Valcer iz opere „Život za cara”; 5. Čižek „Osveta” potpuri iz dela čeških kompozitora. (15)
Sokoli, dušanovci (članovi, muški i ženski podmladak) i srpska muzika krenuli su zajedno vozom 19 avgusta 1911. u Trebinje na II Hercegovački Srpski Sokolski Slet. Slet je trajao dva dana. Po sećanju Ane Rajačić Matković na čelu duge svečane povorke bili su Dubrovčani. Priređene su junačke narodne igre i utakmice. Sletu su prisustvovali kao gosti Hrvatski soko iz Trebinja, muslimanski soko iz Trebinja i Hrvatski soko iz Dubrovnika. Srpska Dubrovačka Muzika je učestvovala u svim tačkama programa sleta. Na Sletu je dušanovački muški podmladak izvodio vežbe palicom, pod upravom A. Kurtovića. Ženski podmladak izveo je vežbu kopljem i vežbu vretenima. Članovi Dušana Silnog izveli su vežbu Piramide na lestvicama. (16)
Prva glavna skupština „Srpskog Sokola” u Đenoviću održana je 15. oktobra 1911. u društvenim prostorijama. Na skupštini su bili izaslanici sokola iz Herceg Novog podpredsednik Jovo Sekulović, M. Musić, D. Doklesić i K. Popović. Skupština je započela izborom za počasnog predsednika Jova Sekulovića a za perovođu Jeroteja. Počasni predsednik Jovo Sekulović zahvalio se na časti, pozdravljajući osnivanje prvog Srpskog sokolskog društva na selu u Dalmaciji. Čitao je pravila potvrđena od c.k. Namjesništva, istovremeno ih tumačeći. U Upravu društva bili su izabrani predsednik Dušan Crnogorčević, podpredsednik Špiro Cvjetković, tajnik Niko Janković, blagajnik Pasko Danilović i četovođa Nikola Marić. (17)
Drugog dana katoličkog Božića 26. decembra 1911. održana je zabava u prostorijama Srpskog Pjevačkog Društva „Sloga”, a za fond „Dušana Silnog”. Izvedene su gimnastičke tačke, koje su završene živom slikom koja je prikazivala „Hercegovačko roblje” od Čermaka. Igranku je otvorio društveni vojvoda dr. Mato Gracić. (18)
Povodom osnivanja Srpskog sokola u Kastelaštvi u pismu upućenom listu „Dubrovnik” istaknuto je : „I u našem mjestu ovom osnavljava se srećom sokolsko društvo i već su vladi podastrta pravila na odobrenje. Naša mladost živo za to radi, a mi ih stariji sokolimo i pomažemo u uvjerenju, da je to živa potreba, koja će podmladku našem jačati životnu snagu i čeličiti srpski narodni harakter. Shvaćaju naši momci da se bez snage tjelesne i umne, bez zajednice i sloge u današnja teška vremena razvraćivanja i proračunanog odnarođivanja ne može dostojno stati na braniku prađedovskih nam svetih amaneta. Dao Bog da naše ovo društvo najbolje utiče i na mnoge sinove naše, koji su danas po raznim stranama tuđeg svijeta, da i njih sokolska ideja duhovno veže, kako bi se kraja i naroda svoga uvijek sjećali, od koristi mu i izdanice bili !” (19)
Na priredbi u Risnu 17. septembra 1911. uz risanske sokole učestvovali su dušanovci iz Dubrovnika, Srpski soko iz Herceg Novog i izaslanstva Srpskog i Hrvatskog sokola iz Kotora. Sokoli su proslavili 1912. sv. Ćirila i Metodija u Kotoru. Učestvovali su svi srpski i hrvatski sokoli iz Boke Kotorske. Srpski soko Herceg Novi održao je svoju javnu vežbu 1912. Barjak Srpskog sokola u Kotoru razvijen je septembra 1912. (20)
Prvi omladinski časopis „Proljeće”, koji je izašao u Kotoru 3. marta 1912. godine, doneo je u svom prvom broju članak o „Sokolima” (autor je bio M. Burtulica), u kome se isticalo : „Ova humana i narodna ustanova postoji od šezdesetih godina prošloga stoljeća… Kod nas ovdje na jugu sokolska misao je našla lijepog odziva, pa eto i u našu malu Boku doletio je mladi sokol, da svije svoje gnijezdo…” Tekst se završavao : „Bokelji, ovaj početak, tek posijano sjeme, neka razvije svoje klice cijelim našim kršnim krajem, a Boka će naša sinuti novim životom. Držimo se čvrsto naše sokolske maksime: „U desnici snaga, u srcu odvažnost, u mislima domovina”. (21)
Srpska sokolska župa na Primorju osnovana je 5. maja 1912. u Herceg Novom na inicijativu Jova Sekulovića. U Župu je ušlo 7 društava iz Boke Kotorske (Risan, Kotor, Herceg-Novi, Đenović, Bijela, Budva i Paštrovići-Kastio), Dušan Silni iz Dubrovnika i Srpski soko iz Knina. Župa je sebe smatrala delom Saveza Sokolskih društava Dušan Silni u Beogradu. Za starešinu Župe izabran je Mirko Komnenović, starešina Srpskog sokola i Srpske kreditne zadruge u Herceg-Novom, istaknuti član Srpske zore i podpredsednik Saveza srpskih privrednih zadruga na Primorju.
Iz Boke Kotorske stiglo je u Dubrovnik 40 srpskih sokola 25. juna 1912. na prolasku za Prag. Na obali sačekali su ih dušanovci sa muzikom. Predvođeni muzikom obišli su grad u povorci, pozdravivši opštinu. Zajednički su pošli u Prag sa 22 člana „Dušana Silnog”. (22) Na Sveslavenskom sletu u Pragu iz Župe bilo je 54 člana u svečanom odelu i 35 vežbača. Krajem 1912. u 8 društava Župe bilo je 710 članova, 206 vežbača, 19 predvodnika, 30 članica ženskog odbora, podmladka muškog 130 i ženskog 56. (23)
Na proslavi desetogodišnjice Prosvete održanoj u Sarajevu septembra 1912. učestvovali su u velikom broju sokoli. Velika nacionalna manifestacija održana je u Sarajevu nedelju dana pre objave balkanskog rata. Na proslavi utvrđeni su zadaci sokola u danima, koji su bili na pomolu. Delegacija „Dušana Silnog” iz Dubrovnika je zajedno sa „Dubrovačkom Građanskom Muzikom” otišla u Sarajevo na „Prosvjetinu“ proslavu. Stigli su u Sarajevo oko 9 sati uveče.
Delegati „Dušana Silnog” marširali su glavnom ulicom oko barjaktara Ivankovića iz Trebinja, pred njima su išli dr Laza Popović i Voja Živanović, srpski generalštabni pukovnik, a za njima svi sokoli. Muzika je svirala „Oro kliče sa visine”. Zvuke muzike pratila je pesma prisutnih, ali umesto reči : „Mi smo s tobom Svetozare Miletiću!” moglo se jasno čuti : „Mi smo s tobom Petre Karađorđeviću !”. (24)
Po izbijanju Balkanskih ratova organizovano je prikupljanje pomoći za Crveni Krst. Akcija je obuhvatila celu dubrovačku oblast, skoro svako selo. Dr. Luko Dražić je kao lekar na Cetinju pomagao ranjenim Crnogorcima u Balkanskom ratu. Dubrovački dušanovci priredili su izlet u Herceg Novi 14. septembra 1913. na javnu vežbu hercegnovskih sokola. (25)
Članovi Srpskog sokolskog društva „Dušan Silni” prisustvovali su parastosu kosovskim junacima u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Dubrovniku na Vidovdan 1913. (26)
Prvi Slet Srpske sokolske župe na Primorju održan je 12.10.1913. u Dubrovniku. Na sletu su učestvovali i srpski sokoli iz Bosne i Hercegovine. Na slet je došao Voja Besarović sa Srpskim sokolom iz Sarajeva. Prvi deo : Dubrovačka Građanska muzika obišla je grad svirajući na uranak u 7 sati pre podne. Zatim je bio doček gostiju. Došli su Hrvatski sokoli iz Dalmacije i brojni sokoli iz Boke Kotorske. Srpski sokoli župe na Primorju došli su u velikom broju, predvođeni župskim starešinstvom na čelu sa starostom Mirkom Komnenovićem i Sokolskom muzikom iz Herceg Novog. Srpski soko iz Trebinja sa barjakom stigao je istog jutra železnicom. Na obali srpski sokoli dočekali su hrvatske. Dubrovačka Građanska muzika (srpska) svirala je „Lijepa naša domovina” i „Pred prsi” u počast barjacima. Učestvovalo je preko 500 sokola. Slet je počeo povorkom kroz Dubrovnik, a onda iz Dubrovnika ka vježbalištu u Gruškom polju. U povorci su učestvovali : 1) Dubrovačka Građanska Muzika; 2) Sokolske zastave; 3) Starješinstva župa i društava; 4) Hrvatski sokoli sa solinskom muzikom; 5) Sokolski podmladak „Dušana Silnog”; 6) Svi srpski sokoli redom sa muzikom iz Hercegnovoga; 7) „Dušan Silni” iz Dubrovnika. Kad je povorka stigla na Placu bila je pozdravljena i obasuta cvećem sa prozora. Povorka je stigla pred opštinu, gde su predstavnici Župe pošli da pozdrave gradonačelnika.
Drugi deo bio je javna vežba na Beničevom (Gruškom) polju : 1. muški podmladak „Dušana Silnog” izvodio je proste vežbe; 2. Hercegnovski Srpski soko je izveo Srpske vežbe palicom, zasebna tačka za Ljubljanski slet; 3. muški podmladak „Dušana Silnog” izvodio je vežbe sabljama; 4. članovi Srpske Sokolske župe na Primorju izveli su proste vežbe, zasebnu tačku Srba sa Sveslavenskog sleta u Pragu 1912; 5. vežbe gostiju; 6. vežbe kopljem sa V sleta Poljskog sokolstva u Krakovu 1910; 7. vežbe na spravama; 8. Piramide. Pri svršetku vežbi, dok su sokoli pravili piramide, pirotehničar je bacao umjetne „bombe” u vazduh. Prisutni su bili iznenađeni kada je iz jedne, koja je u vazduhu prsnula, izletela kombinovana srpsko-hrvatska zastava, i prosula na stotine letaka sa sokolskim motivom : „Ustaj, živi, bori se, ne kloni!”. To je izazvalo oduševljene ovacije Sokola i građana. Treći deo bio je javna zabava sa koncertima muzike. Posle vježbi sokoli su otišli na Brsalje, gdje je bila javna zabava i veselje. Vatromet, ognji, šaljiva pošta, narodno kolo, pevanje i druge razne igre.
Održan je koncerat triju muzika. Grad, Gruško polje i Brsalje bili su okićeni zastavama, zelenilom i sijalicama. Na Gruškom polju bio je podignut slavoluk sa natpisom „Zdravo !” i „Dobro nam došli!”. Po mišljenju pisca Spomenice Dubrovnik nije pamtio ništa slično od otkrića Gundulićevog spomenika 1893.(27)
Povodom Sleta Župa je izdala razglednicu na kojoj je prikazan član sokola naoružan nožem u borbi sa zmajem koji je drugog sokola obavio i davi repom. Sa obe strane razglednice ispisano je geslo „Ustaj živi. Bori se, ne kloni!”. Na dnu razglednice je bila panorama Dubrovnika sa tekstom „Prvi slet Srpske Sokolske Župe na Primorju u Dubrovniku”. Zbog razglednice došlo je do sukoba sa vlastima. Dušanovac A. Benusi pozvan je kod Renkina u poglavarstvo zbog prigodne razglednice za slet. Renkin je smatrao, da zbog toga što je rep zmaja crno-žut da je to aluzija na Austriju. I zato je izdao nalog da se čitava naklada razglednica zapleni. Posetili su ga starosta župe Jovo Sekulović i Kristo Dominković. Renkin je pristao da se razglednice puste u promet ako se zmaju premaže crno-žuti rep. Upravitelj srpske štamparije Svetozar Grčić je prvo odbio a onda pristao da premaže zmaju rep. (28)
Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
Napomene:
- „Postanak prvog srpskog sokolskog društva“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 136-139;
- Nebojša Rašo, „Srpski soko Prilozi za istoriju Sokolstva”, Knjiga prva, Herceg-Novi, 2011, str. 27;
- „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 28, 29, 30;
- „Izlet „Dušana Silnog” u Slano”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 24. maja 1910, br. 39, str. 3;
- „Sokolska ideja u Boki”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 11. februara 1910, br. 11, str. 2;
- Ranko, „Risan”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 22. februar 1910, br. 14, str. 2;
- „Pišu nam iz Kotora”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 6. aprila 1910, br. 25, str. 2;
- „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 31;
- „Trojičin-dan u Kotoru”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 24. juna 1910, br. 48, str. 2;
- Nebojša Rašo, „Srpski soko Herceg Novi“, Herceg Novi, 2008, str. 17,19; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 31; „Poslije izleta u Kotor”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 28. juna 1910, br. 49, str. 3;
- Dr.Milorad Dragić „Rad Ljubomira Davidovića u Sokolstvu”, „Spomenica Ljubomira Davidovića, Beograd, Izdanje Glavnog Odbora Demokratske stranke, str. 115; Sokolsko društvo Skoplje-Matica, „Spomenica o proslavi 30godišnjice i izveštaj o radu u 1939 god.“, Skoplje, 1940, Str.6-30; Jovan L. Perović, „Moje uspomene iz sokolskog života”, „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 109;
- „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 31, 32, 33;
- „Srpski Soko”, Sremski Karlovci, 1911, God. V, br. 9-10, str. 166; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 33;
- „Srpski Soko”, Sremski Karlovci, 25 Oktobar 1911, br. 11 i 12, str. 182; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 34; „Srpski sokolovi u Cavtatu”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 24. avgusta 1911, br. 34, str. 3; „Srpski sokoli u Dubrovniku”, „Crvena Hrvatska”, Dubrovnik, 19. avgusta 1911, br. 66, str. 3;
- „Srpski Soko”, Sremski Karlovci, 25 Oktobar 1911, br. 11 i 12, str. 182; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 34; „Banket u počast srpskim sokolovima”, „Sinoćnja zabava na Pilama”, „Crvena Hrvatska”, Dubrovnik, 19. avgusta 1911, br. 66, str. 3,4;
- Nikola Tolja, „Dubrovački Srbi katolici, istine i zablude”, Dubrovnik, 2011, str.458; „Srpski Soko”, Sremski Karlovci, 25 Oktobar 1911, br. 11 i 12, str. 182; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 34;
- „Pišu nam iz Đenovića”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 26 oktobra 1911, br. 43, str. 2;
- „Zabava „Dušana Silnog”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 29. decembra 1911, br. 52, str. 3;
- Mješćani. „Primamo iz Kaštelastve”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 30. novembra 1911, br. 48, str. 2;
- „Izlet u Risan”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 7 septembra 1911, br. 36, str. 3; Tonko Barčot, “Hrvatski sokol u Boki Kotorskoj u razdoblju Austro-Ugarske monarhije i kraljevine SHS”, Kotor 2010, str. 21, 22;
- Dragan Klarić, “Sokolstvo u Budvi i Paštrovićima”, Paštrovski Almanah I”, Sveti Stefan-Petrovac, 2014, str. 385;
- „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.35; Dragan Klarić, “Sokolstvo u Budvi i Paštrovićima”, Paštrovski Almanah I”, Sveti Stefan-Petrovac, 2014, str. 386;
- Nebojša Rašo, „Srpski soko Prilozi za istoriju Sokolstva”, Knjiga prva, Herceg-Novi, 2011, str. 19;
- Dr. Vojislav Besarović, „Sokolstvo i trezvenost”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. decembar 1930, br. 30, str. 3; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.110;
- Nikola Tolja, “Dubrovački Srbi katolici, istine i zablude”, Dubrovnik, 2011, str. 460; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 22, 23, 25, 40;
- „Soko”, Njujork, Avgust 1913, br. 8, str. 175;
- „Soko”, Njujork, Novembar 1913, br.11, str.268; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.36, 37, 112;
- A. Benusi, „Austrijski zmaj”, „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 116;
(Koreni)
Autor: Dalibor Drekić
Sledi: Srpsko sokolsko društvo “Dušan Silni” u Dubrovniku (2)
Izvor: RASEN
Oznake: Sokoli, Dubrovnik, Dušan Silni, list Dubrovnik, Risan
Vezane vijesti: