Српско-хрватске варнице око Степинца

Док се наjвиши представници двеjу држава часте међусобним оптужбама и оштрим критикама, ни jедна ни друга црква, ни СПЦ ни Католичка црква у Хрватскоj, нису се сетиле да позову политичаре да смире страсти и сачекаjу да се састану представници две цркве и jедни другима кажу шта мисле о кардиналу Степинцу и његовоj наjављеноj канонизациjи.

Наиме, jош се не зна када ће инициjатива папе Фрање, да се о спорним деловима Степинчеве биографиjе разговара, бити спроведена у дело. Српска црква прихватила jе папин позив на диjалог и потврдила то одлуком наjвишег црквеног тела, Светог архиjереjског Сабора да оформи посебну комисиjу за диjалог о спорним питањима из периода Другог светског рата. Не зна се, међутим, када ће представници две цркве разговарати о високом црквеном великодостоjнику, Алоjзиjу Степинцу. Нисмо то успели jуче да сазнамо ни од председника комисиjе СПЦ, митрополита загребачко-љубљанског Порфириjа. Представници две државе, међутим, подсетили су нас колики нас jаз дели у схватању Степинчеве улоге у Другом светском рату. Уколико jе неко, коjим случаjем, заборавио да jе Степинац за хрватску страну светац, а за српску страну наjблаже говорећи – споран.

Лавина у коjоj смо, сви заjедно, поново постали „четници и усташе“, почела jе изjавом министра за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Александра Вулина коjи jе на комеморациjи у Јадовну Степинца назвао усташким викаром.

Хрватски политички врх jасно jе ставио до знања да Вулинове речи сматра провокациjом, и то у сопственоj кући, а председница Хрватске, Колинда Грабар-Китаровић, поручила jе да се неће спуштати на ту „разину“ и да jе провокатор Вулин – Вучићев проблем.

У свом саопштењу, Надбискупски духовни стол у Загребу ниjе осудио само српског министра, већ и сопствену владу због млаке реакциjе. Из врха Католичке цркве у Хрватскоj поручуjу да Вулин неутемељено повезуjе „Блаженика са убиствима људи и спомиње његово име у контексту страдања деце у концентрационим логорима“, али су изненађени да хрватска влада допушта изношење неистина и вређање хрватских грађана од стране представника друге државе.

Полемика се даље наставила, када су новинари у Бриселу упитали премиjера Србиjе Александра Вучића – шта мисли о Вулиновим изjавама. Додуше, Вучић jе покушао да обjасни да српска влада нерадо коментарише изjаве хрватских колега, и да искрено жели добре односе две државе. Али, Вучић jе додао jош нешто:

– Ако мислите да у Србиjи или међу Србима пропагирате Алоjзиjа Степинца као свеца, та пропаганда неће проћи. Такође се слажем да можда ниjе изабран наjбољи тренутак ни место да се о томе говори. Али, моjа цела породица jе страдала од усташког ножа. Ако мислите мени да кажете да jе Степинац био светац, jа вам нећу поверовати, а сумњам да ћете наћи иjедног Србина коjи ће у то поверовати – био jе jасан Вучић.

На његову изjаву, потом се осврнула хрватска шефица дипломатиjе Весна Пусић коjа jе прокоментарисала да „Вучић има jош већи проблем него што се раниjе мислило“.

Степинац ниjе само камен спотицања на клизавом политичком терену. Ни на нешто егзактниjем пољу науке, тачниjе историjе, ствари не стоjе много боље, иако jе речник уљудниjи, а мишљења аргументованиjа. Српски историчари уверени су да jе кардинал Степинац био део Независне Државе Хрватске као поглавар католичке цркве у тоj земљи, и то не њен тихи део и неми сведок догађања, већ активни учесник. Под тиме се подразумева да jе био добро упознат са програмом НДХ у погледу решавања српског, jевреjског и ромског питања, да jе позвао своjе бискупе и свештенство да буду одани Павелићевом режиму, да ниjедном ниjе осудио постоjање логора смрти на териториjи НДХ, да jе учествовао, односно подржао, покрштавање православних Срба.

С друге стране, хрватски историчари истичу да jе Степинац био родољуб, а не Павелићев послушник, да jе више пута протестовао против погрома над Србима, Јевреjима и Ромима, да jе чак спасавао Србе, као и да jе покрштавање користио као начин да некатолике спасе од усташког ножа.

Две цркве, СПЦ и Католичка црква у Хрватскоj немаjу много другачиjе позициjе од оних коjе су већ заузели политичари и историчари две земље по питању Степинца. У изjави хрватским медиjима jедан огорчени католички хрватски великодостоjник навео jе да jе спреман чак да иступи из цркве уколико Степинац не буде проглашен светим. Несумњиво jе да jе и за поjедине српске архиjереjе, као и за Вулина, хрватски кардинал „усташки викар“ – без могућности помиловања.

У таквом озрачjу, диjалог коjи jе папа Фрањо предложио, многи виде као повлачење ручне кочнице на путу ка канонизациjи Степинца, како би се учинио уступак Српскоj цркви, али и Васељенскоj патриjаршиjи и Рускоj православноj цркви, коjе су поглавару Свете столице, такође, скренуле пажњу на контроверзну канонизациjу. Повлачење ручне, међутим, не значи да се у jедном тренутку неће убацити у стартну брзину. Иако се сви слажу да jе сваки диjалог добар, тешко jе замислити да ће из овог међуцрквеног сучељавања о Степинцу обе стране изаћи задовољне.