Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Српски заточеник логора „Силос”: Молио сам да ме убију

Датум објаве: понедељак, 27 јануара, 2020
Величина слова: A- A+

Славко Јовичић Славуj, jедан jе од српских заточеника са наjвише дана у логору: “Силос” jе био лабораториjа за тестирање људске издржљивости.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/silos-slavuj.jpg
Славко Јовичић Славу

Логор “Силос” у Тарчину код Сараjева затворен је 27. jануара 1996. године.

Тог 19. jануара 1996. године Славко Јовичић Славуj, размењен jе заjедно са другим затвореницима злогласног сараjевског логора “Силос”. После 1.334 дана проведена у сараjевским логорима, популарни Славуj jе угледао слободу.

Психички и физички сломљен, са 40 килограма мање него кад jе ухапшен и затворен, Славко се нашао на слободи.

Логор “Силос” у Тарчину код Сараjева затворен је на данашњи дан 1996. године.

Иако jе прошао голготу сараjевских логора, остао jе да живи у Сараjеву. У политику jе ушао да се бори за истину о страдању Срба и да се казне крвници из логора.

Већ два мандата jе посланик у Парламенту БиХ. Важи за jедног од наjпопуларниjих, поштуjу га и у Републици Српскоj и Федерациjи БиХ.

Кад се након 17 година присети дана када jе поново почео да живи, само уздахне. Јовичић ових дана често посећуjе Суд БиХ, где jе jедан од главних сведока против крвника из сараjевских логора. И поново на суђењима пролази у сећањима животну голготу.

– Тешко jе о томе причати. Ја сам у маjу 1992. године одведен из своjе куће у “Силос”, где сам задржан заjедно с другим мушкарцима српске националности – присећа се Славуj црних дана свога живота.

Поред логора “Силос”, пребациван jе и у логор “Крупа”. Али, тортура jе била иста. Премлаћивање и иживљавање до смрти. Па ко преживи…

– “Силос” jе био лабораториjа за испитивање људске издржљивости. Људи су били посматрани као животиње и корисни само да раде ствари потребне за воjску. Нико вас ту ниjе гледао као човека, само jе било важно да се уради планирани посао. Иако смо покушавали да радимо, тукли су нас и вршили нужду по нама – прича Јовичић

Он каже да су у “Силосу” били затворени мушкарци од 14 до 90 година и 11 жена, од коjих jедна у шестом месецу трудноће: – Осим 11 резервних воjника, ухапшених на линиjи у Хаџићима, сви остали су били цивилна лица. Кроз логор “Силос” прошло jе, према моjим сазнањима и евиденциjи, више од 600 српских цивила, углавном са подручjа Пазарића и Тарчина.

Додаjе да су логораши, осим свакодневних физичких злостављања и пребиjања, мучени и – казном глађу.

Јовичић каже да се посебно сећа 22. априла 1994. године, када су побегла двоjица логораша.

– Тада су логораше поново по ко зна коjи пут скупили. Знао сам шта следи. Ја сам опет оптужен да сам организовао бег затвореника и почело jе премлаћивање на смрт. Молио сам jедног чувара да ме убиjе – присећа се уз уздахе Јовичић.

– Тада сам себи дао задатак да ћу, ако преживим, причати истину, а некада сам молио Бога да се неко смилуjе и да ме убиjе, како би ми прекратио патње.

Логор за Србе “Силос” jе распуштен два месеца након парафирања Деjтонског мировног споразума, а 27. jануара 1996. на Савиндан, кад jе затворен, изашла су 44 логораша.

– Затворен jе истог датума када и злогласни фашистички логор из Другог светског рата “Аушвиц”. Не знам jе ли то била коинциденциjа, али сам сигуран да у овоме наjмање има симболике – истиче Јовичић.

ТУКАО КО ЈЕ ХТЕО

У “Силос” jе могао да уђе свако ко jе хтео да Србе туче и малтретира. Логораше су, како jе навео, водили да праве хелиодром, зграду 14. дивизиjе и бензинску пумпу, за чиjу градњу су узимали грађевински материjал испред српских кућа.

– На хелиодром jе више пута слетао хеликоптер Унпрофора и Црвеног крста. Тада су нас склањали да не видимо ко jе дошао – испричао jе Јовичић, те додао да jе чуо да слеће и хеликоптер Алиjе Изетбеговића, коjег jе и видео.

ИЗГУБИО 43 КИЛОГРАМА

Јовичић се присећа да jе jедини оброк сваког дана било по пет кашика неке течности и парче хлеба, и то jе тако траjало више од пола године, све док Међународни комитет црвеног крста ниjе почео да доноси храну већ изнемоглим логорашима.

– У почетку, у току 63 дана, од 77 килограма – колико сам имао, изгубио сам 43, тако да сам имао свега 34 килограма. Да ниjе било коже, кости би се саме растављале. Вагали смо се на вагама коjе су служиле за вагање жита – рекао jе Јовичић.

Извор: СРБИН.ИНФО

Везане виjести:

“СИЛОС” ЈЕ БИО КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР ЗА СРБЕ

О СУРОВОСТИ ЛОГОРА ЗА СРБЕ СВЈЕДОЧИО ЂОРЂЕ АНДРИЋ


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top