Академик Матија Бећковић рекао је да су сви мали језици данас угрожени и сви се бране колико год могу и како знају и умију, док се српски језик и не брани, него се „још и потура“.
„Језик више брине о нама, него ми о њему, а знамо како је прошло све о чему смо ми бринули“, рекао је Бећковић за „Блиц“.
Он је навео да је вријеме редуковало језик, свело га на двије до три ријечи, којима се, као неком врстом есперанта, цијели свијет споразумијева ријечима „супер“, „океј“ и „гив ми фајв“, а да свако ко говори више од те три ријечи „смара или је терорист“.
Бећковић је рекао да је „у наше вријеме подигнут устанак против људског говора и да се сматра да су све приче већ испричане и компромитоване“, те да би данас најбоље саговорнике могли пронаћи међу глувонијемима, као и да је знаковни језик тријумфовао јер му нису потребни ни лектори, ни коректори, ни преводиоци.
Одговарајући на питање шта би српској култури могло помоћи, Бећковић је рекао да би за почетак било најефикасније да лидери полажу испит на којем би добили диктат, који би показао колико њих би раздвојило „не могу“, написало „с разлогом“, а не „разлогом“ или „био“, а не „бијо“.
„Диктат би изгледао као сеча кнезова. Али би из службе требало одстранити само оне који положе“, додао је Бећковић.
Бећковић је навео да је најпопуларнији облик културе данас спорт јер је тијело побиједило дух, најславнија позорница је теретана, а врхунац љепоте су силикони.
„Искушеница новокомпонована целива икону надутих усана. Најпоштованија икона нашег времена је огледало. Пред огледалом се данашњи човек моли богу“, навео је Бећковић.
Он је напоменуо да су музеји затворени, галерије претворене у кафиће и посластичарнице, а сплавови постају домови културе, гдје се окупља елита.
„Власт је обновитељ и покровитељ свега о чему причамо. И за то добија највећу подршку. Земља све више личи на колосалну изложбу концептуалне уметности, а свакодневни живот на перманентни перфморманс њених становника, само недостаје директан пренос“, додаје Бећковић.
Извор: СРНА
Везане вијести: Матија Бећковић