Српске главе „вриједиле“ 1.000 до 3.000 марака

Тада су командири и команданти jединица упознати са ставком да ће „из стимулативног фонда (Армиjе БиХ) од 300.000 марака током чишћења терена бити награђени наjбољи поjединци. За заробљеног четника 3.000 марака, мртвог 1.000 марака. За освоjени тенк награда jе до 20.000 марака, а за заробљену пушку 200 марака“

Зоран Благоjевић, командант штаба 4. озренске лпбр

Пише: Александар ЛУКИЋ

У недјељу, 10. септембра навршава се 22 година од егзодуса Срба из Возуће и долине риjеке Криваjе у ФБиХ гдjе су припадници такозване Армиjе БиХ са вjековних огњишта протjерали 1.920 српских породица, 7.500 Срба, спаљено jе више од 30 села, погинуло око 415 српских воjника, а jош 137 се воде као нестали.

Офанзива из септембра 1995. године имала jе таjне називе „Ураган“, „Фарз“ или „Бадр ал Босна“.

Тадашњи командант Штаба Четврте озренске лаке пjешадиjске бригаде Зоран Благоjевић рекао jе Срни да jе у септембарскоj офанзиви, а по наредби команданта Главног штаба такозване Армиjе БиХ Расима Делића, са око 23.000 воjника учествовало укупно 13 бригада из два корпуса такозване Армиjе БиХ.

Активну подршку, додаjе он, пружиле су НАТО снаге за брза деjства и пакистански контингент међународних мировних снага, док су хрватске снаге одбиле да учествуjу.

У Другом тузланском корпусу, на чиjем челу jе био генерал Сеад Делић, ову операциjу су таjно назвали „Ураган-95“, а у Трећем зеничком, под командом бригадног генерала Сакиба Махмуљина – „Фарз-95“ („Божиjа заповиjест“).

Одред „Ел муџахид“, са око 500 бораца, што из иностранства, што домаћих, додиjељен Трећем корпусу, операциjу jе интерно звао „Бадр ал Босна“.

„Усуд Возуће био jе њен географски положаj“, наводи Благоjевић.

Иако у полуокружењу, Возућа пресиjеца два басена – тузлански и зенички, чиме jе муслиманским снагама пресjечена главна путна комуникациjа Зеница – Завидовићи – Бановићи – Возућа.

Благоjевић подсjећа да jе 30. августа 1995. године у мjесту Каменица, некадашње српско село Гостовић, одржан састанак старjешина Трећег корпуса такозване Армиjе БиХ, коjи су учествовали у офанзиви на Возућу.

Тада су, додаjе он, командири и команданти jединица упознати са ставком да ће „из стимулативног фонда (Армиjе БиХ) од 300.000 марака током чишћења терена бити награђени наjбољи поjединци. За заробљеног четника 3.000 марака, мртвог 1.000 марака. За освоjени тенк награда jе до 20.000 марака, а заробљена пушка награђивала се са 200 марака“.

Операциjа jе почела у раним jутарњим часовима 10. септембра 1995. године, иако jе према писаним наредбама требало да почне 6. септембра. Чекало се бомбардовање НАТО авиjациjе по српским одбрамбеним линиjама и системима везе.

Благоjевић подсjећа да су у претходном периоду снаге такозване Армиjе БиХ сваке године изводиле по jедну офанзиву на подручjе Возуће, коjу jе у зони одговорности од 30 километара бранило око 1.176 бораца Четврте озренске лаке пjешадиjске бригаде потпомогнуте србачким, краjишким и другим jединицама.

„Муслиманске офанзиве из 1992. и 1993. године биле су осуjећене и разбиjене, али jе у jуну 1994. први пут искоординисана између Другог и Трећег курпуса, што jу jе издваjало у односу на претходне и упозорило на веће интересовање за оваj простор“, истиче Благоjевић.

Након слома офанзиве из 1994. године, а према подацима и записима такозване Армиjе БиХ, Благоjевић наводи да jе приоритет и примарни циљ Главног штаба на челу са Расимом Делићем био да Возућа буде заузета.

Он наглашава да jе тада у састав Трећег корупуса прикључен одред „Ел муџахид“, а први контакт са њима у Возући био jе већ 1994. године.

Благоjевић jе као особеност тог одреда навео да су свако своjе извиђање снимали, па су приказивали своjе рањене и погинуле или звjерства коjа су чинили над заробљеним Србима.

„Захваљуjући добрим обавjештаjним подацима о активностима у муслиманским jединицама, као и могућности да преведемо пресретнуту комуникациjу са арапског jезика, располагали смо вриjедном грађом коjа jе указивала на предстоjећу офанзиву, о чему смо своjевремено информисали надређене“, истиче Благоjевић.

Према његовим риjечима, телеграм jе упућен Првоj тактичкоj групи, Оперативноj групи, као и Првом краjишком корпусу, али jе био игнорисан.

Благоjевић истиче да Главни штаб Воjске Републике Српске током офанзиве „Ураган“ 1995. године ниjе послао помоћ борцима коjи су бранили Возућу.

Он подсjећа на сусрет са тадашњим начелником Главног штаба Маноjлом Миловановићем, о чему постоjе и свjедочења у књизи „Битка за Возућу ’92-’95“ аутора Ненада Цвjетковића.

Благоjевић наводи да jе тадашњи предсjедник општине Стоjко Благоjевић краjем 1994. године, када су муслимански напади и извиђања постаjали учесталиjи и суровиjи, почео да превентивно исељава цивилно становништво.

Зоран Благоjевић jе одлуку о превентивном повлачењу цивила са данашњег становишта оциjенио као одличан потез, иако jе у jавности протумачен као издаjа, jер jе избjегнут стравичан покољ коjи jе задесио све оне коjи су остали.

Извор:

Везане виjести:

Фељтон Возућа (2)

Фељтон Возућа (3)

Фељтон Возућа (4)

Фељтон Возућа (5)

Фељтон Возућа (6)

Фељтон Возућа (7)

Фељтон Возућа (8)

Фељтон Возућа (9)

Озрен – Возућа – Jadovno 1941.