СРПСКА ХЕРОИНА: Како је Милунка Савић заробила 23 бугарска војника

Недавно отворена изложба у Лозници обухвата репродукциjе Милункиних породичних, личних и ратних фотографиjа, насталих углавном у Тунису, Солуну и Паризу, од коjих многе до сада нису презентоване.
Милунка Савић, храбра добровољка, била jе готово заборављена, као и Лозничанин Момчило Гаврић, наjмлађи воjник Великог рата, а ова изложба jе начин да се Србиjа подсети жене коjа се у Балканским ратовима 1912. и 1913. борила прерушена у мушкарца.
– Изузетно jе важно да народу испричамо причу о Милунки Савић jер то jе jедини начин да jе вратимо на место где припада у историjи. Ми немамо, по мом мишљењу, већу жену од Милунке. Она jе наjодликованиjа жена Првог светског рата, не зна се да ли jе већи хероj била у рату или у миру, када jе од своjе беде успела да одшколуjе своjу ћерку Милену и jош тридесетак деце из родне Копривнице и пружи им образовање коjе jе њоj недостаjало. Нажалост, о њоj наш народ мало зна, али смо са РТС успели да урадимо ову заjедничку изложбу и покушаћемо да причу о Милунки испричамо широм Србиjе. Интересовање jе толико да смо урадили jош четири истоветне изложбе на енглеском, француском, грчком и руском, коjе ће следеће четири године путовати по Европи – каже в. д. директора Историjског музеjа Србиjе Мирослав Живковић.
Он jе подсетио да jе Милунка ратнички пут започела 1913. године у редовима Дринске дивизиjе представљаjући се као Милун Савић, а у боjу на Брегалници jе рањена и тада jе откривено да jе храбри воjник уствари Милунка. Као воjник Гвозденог пука учествовала jе у Колубарскоj бици, прешла с воjском Албаниjу пешке, борила се на Солунском фронту где jе сама заробила 23 бугарска воjника.
Милунка jе наjодликованиjа жена Великог рата, двострука добитница Легиjе части, Ордена Карађорђеве звезде и jедина жена носилац француског ордена Ратни крст са златном палмом, а рањавана jе девет пута. После рата jе постала маjка ћерке Милене, а усвоjила jе jош три девоjчице. После силних ургенциjа ратних сабораца добиjа посао чистачице у Хипотекарноj банци у Београду и ту проводи наjвећи део радног века.
У периоду после Другог светског рата ради као чистачица у београдским кафанама. За заслуге показане у рату краљ jоj jе дао имање у близини Новог Сада, али jе она знала да одатле не може да школуjе децу, па га jе продала и купила мали кућерак на Вождовцу. Тек 1971. Скупштина Београда додељуjе jоj стан у насељу Браће Јерковић где jе провела последње две године живота. Умрла jе 5. октобра 1973. у 84. години у Београду.
– На њеноj умрилици пише да ће бити сахрањена у Алеjи великана, али то се ниjе десило. Проверио сам и утврдио да ниjе сахрањена тамо, него у породичном гробу. Онда сам се заинатио и она jе на инициjативу Историjског музеjа Србиjе прошлог новембра, 40 година после смрти, сахрањена у Алеjи великана – каже Живковић.

Извор: Интермагазин

Везане виjести:

МИЛУНКИ САВИЋ У ЧАСТ – Jadovno 1941.

Милунка Савић – девет рана, 12 одликовања и jедан заборав